Апостольскія​ и ​Евангельскія​ чтенія изъ Римскаго Служебника

Апостольскія и ​Евангельскія чтенія въ ​​воскресные​​ и ​​праздничные​​ дни всего года

Апостольскія​ и ​Евангельскія​ чтенія изъ Римскаго Служебника

Апостольскія и ​Евангельскія чтенія въ ​​воскресные​​ и ​​праздничные​​ дни всего года

Первое ​воскресенье​ ​Адвента

Lectio (Rom 13:11-14)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Romános
Fatres: Sciéntes, quia hora est jam nos de somno súrgere. Nunc enim própior est nostra salus, quam cum credídimus. Nox præcéssit, dies autem appropinquávit. Abjiciámus ergo ópera tenebrárum, et induámur arma lucis. Sicut in die honéste ambulémus: non in comessatiónibus et ebrietátibus, non in cubílibus et impudicítiis, non in contentióne et æmulatióne: sed induímini Dóminum Jesum Christum.
Къ римляномъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Сіе вѣдяще врeмя, яко часъ уже намъ отъ сна востати. Нынѣ убо ближайшее намъ спасeніе, нeжели егда вѣровахомъ. Нощь убо прeиде, а день приближися. отложимъ убо дѣла тeмная, и облечeмся въ оружіе свѣта. Яко во дне благообразно да ходимъ, не козлогласованіи и піяньствы, не любодѣяніи, и студодѣяніи, не рвeніемъ и завистію, но облецѣтеся Господемъ нашимъ Ісусъ Хмристомъ.
Evangelium (Luc 21:25-33)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Dixit Jesus discípulis suis: Erunt signa in sole et luna et stellis, et in terris pressúra géntium præ confusióne sónitus maris et flúctuum: arescéntibus homínibus præ timóre et exspectatióne, quæ supervénient univérso orbi: nam virtútes cœlórum movebúntur. Et tunc vidébunt Fílium hóminis veniéntem in nube cum potestáte magna et majestáte. His autem fíeri incipiéntibus, respícite et leváte cápita vestra: quóniam appropínquat redémptio vestra. Et dixit illis similitúdinem: Vidéte ficúlneam et omnes árbores: cum prodúcunt jam ex se fructum, scitis, quóniam prope est æstas. Ita et vos, cum vidéritis hæc fíeri, scitóte, quóniam prope est regnum Dei. Amen, dico vobis, quia non præteríbit generátio hæc, donec ómnia fiant. Cœlum et terra transíbunt: verba autem mea non transíbunt.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Будутъ знаменія въ солнци и лунѣ и звѣздахъ, и на земли туга языкомъ, отъ нечаянія шума морскаго и возмущeнія, издыхающемъ человѣкомъ отъ страха и чаянія грядущихъ на вселeнную. силы бо небесныя подвигнутся. И тогда узрятъ Сына Человеческа грядуща на облацѣхъ, съ силою и славою многою. Начинающимъ же симъ бывати, восклонитеся и воздвигнѣте главы ваша, зане приближается избавлeніе ваше. И рече притчу имъ. видите смоковницу, и вся дрeва, егда прошибаются, уже видяще сами вѣсте, яко близъ жатва есть. тако и вы, егда узрите сія бывающа, вѣдите яко близъ есть Царствіе Божіе. Аминь глаголю вамъ, яко не имать преити родъ сeй, дондеже вся сія будутъ. Небо и земля мимо идетъ. а словеса моя не имутъ преити.

Второе ​воскресенье​ ​Адвента​

Lectio (Rom 15:4-13)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apostoli ad Romános
Fatres: Quæcúmque scripta sunt, ad nostram doctrínam scripta sunt: ut per patiéntiam et consolatiónem Scripturárum spem habeámus. Deus autem patiéntiæ et solácii det vobis idípsum sápere in altérutrum secúndum Jesum Christum: ut unánimes, uno ore honorificétis Deum et Patrem Dómini nostri Jesu Christi. Propter quod suscípite ínvicem, sicut et Christus suscépit vos in honórem Dei. Dico enim Christum Jesum minístrum fuísse circumcisiónis propter veritátem Dei, ad confirmándas promissiónes patrum: gentes autem super misericórdia honoráre Deum, sicut scriptum est: Proptérea confitébor tibi in géntibus, Dómine, et nómini tuo cantábo. Et íterum dicit: Lætámini, gentes, cum plebe ejus. Et iterum: Laudáte, omnes gentes, Dóminum: et magnificáte eum, omnes pópuli. Et rursus Isaías ait: Erit radix Jesse, et qui exsúrget régere gentes, in eum gentes sperábunt. Deus autem spei répleat vos omni gáudio et pace in credéndo: ut abundétis in spe et virtúte Spíritus Sancti.
Къ римляномъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Елика бо преднаписана быша, въ наше наказаніе преднаписашася, да терпѣніемъ и утѣшeніемъ писаніи, упованіе имамы. Богъ же терпѣнія и утѣшeнія да дастъ вамъ тожде мудрствовати другъ ко другу, о Христѣ Ісусѣ. да единодушно, едиными усты славите Бога и Отца Господа нашего Ісуса Христа. Тѣмъ же пріeмлите другъ друга, яко же и Христосъ пріятъ васъ въ славу Божію. Глаголю же Христа Ісуса служителя бывша обрѣзанію по истинѣ Божіи, во еже утвердити обѣтованія Божія отецeмъ. а языкомъ по милости прославити Бога. яко же есть писано, сего ради исповѣмся тебѣ во языцѣхъ Господи, и имени твоему пою. И паки глаголетъ, возвеселитеся языцы, съ людми его. И паки, хвалите Господа вси языцы, похвалите его вси людіе. И паки Ісаія глаголетъ, будетъ корень Іессeoвъ, и востаяи владѣти надъ языки, на того языцы уповаютъ. Богъ же упованія, да исполнитъ васъ всякоя радости и мира, въ вѣрѣ избыточествовати вамъ во упованіи, силою Духа Святаго.
Evangelium (Matt 11:2-10)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo tempore: Cum audísset Joánnes in vínculis ópera Christi, mittens duos de discípulis suis, ait illi: Tu es, qui ventúrus es, an alium exspectámus? Et respóndens Jesus, ait illis: Eúntes renuntiáte Joánni, quæ audístis et vidístis. Cæci vident, claudi ámbulant, leprósi mundántur, surdi áudiunt, mórtui resúrgunt, páuperes evangelizántur: et beátus est, qui non fúerit scandalizátus in me. Illis autem abeúntibus, cœpit Jesus dícere ad turbas de Joánne: Quid exístis in desértum vidére? arúndinem vento agitátam? Sed quid exístis videre? hóminem móllibus vestitum? Ecce, qui móllibus vestiúntur, in dómibus regum sunt. Sed quid exístis vidére? Prophétam? Etiam dico vobis, et plus quam Prophétam. Hic est enim, de quo scriptum est: Ecce, ego mitto Angelum meum ante fáciem tuam, qui præparábit viam tuam ante te.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Слышавъ Іoаннъ во узылищи дѣла Христова, пославъ два отъ ученикъ своихъ, рече ему, Ты ли еси грядыи, или иного чаемъ; и отвѣщавъ Ісусъ рече имъ, шeдша возвѣстита Іoаннови, яже слышита и видита. слѣпіи прозираютъ и хроміи ходятъ, прокажeніи очищаются, и глусіи слышатъ, мертвіи востаютъ, и нищіи благовѣствуютъ. и блажeнъ есть иже аще не соблазнится о мнѣ. Тѣма же исходящема, начатъ Ісусъ народомъ глаголати о Іoаннѣ. чесо изыдосте въ пустыню видѣти; трость ли вѣтромъ колѣблемъ; но чесо изыдосте видѣти; человѣка ли въ мягкы ризы оболчeна; се иже мягкая носящеи, въ домохъ царскыхъ суть. Но чесо изыдосте видѣти; пророка ли; ей глаголю вамъ, и лише пророка. Сeй бо есть, о нeмъ же есть писано, се Азъ посылаю ангела моего предъ лицeмъ твоимъ, иже уготовитъ путь твой предъ тобою.

Третье ​воскресенье​ ​Адвента​

Lectio (Philipp 4:4-7)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Philippénses
Fratres: Gaudéte in Dómino semper: íterum dico, gaudéte. Modéstia vestra nota sit ómnibus homínibus: Dóminus prope est. Nihil sollíciti sitis: sed in omni oratióne et obsecratióne, cum gratiárum actióne, petitiónes vestræ innotéscant apud Deum. Et pax Dei, quæ exsúperat omnem sensum, custódiat corda vestra et intellegéntias vestras, in Christo Jesu, Dómino nostro.
Къ филипписіoмъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Радуйтеся всегда о Господѣ, и паки реку радуйтеся. Кротость ваша разумна да есть всѣмъ человѣкомъ, Господь близъ. Ничтоже печeтеся, но во всeмъ молитвою и молeніемъ съ благодарeніемъ прошeнія ваша да сказуются къ Богу. И миръ Божіи превосходяи всякаго ума, да соблюдаетъ сердца ваша и разумѣнія ваша о Христѣ Ісусѣ, Господѣ нашем.
Evangelium (Joann 1:19-28)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo tempore: Misérunt Judǽi ab Jerosólymis sacerdótes et levítas ad Joánnem, ut interrogárent eum: Tu quis es? Et conféssus est, et non negávit: et conféssus est: Quia non sum ego Christus. Et interrogavérunt eum: Quid ergo? Elías es tu? Et dixit: Non sum. Prophéta es tu? Et respondit: Non. Dixérunt ergo ei: Quis es, ut respónsum demus his, qui misérunt nos? Quid dicis de te ipso? Ait: Ego vox clamántis in desérto: Dirígite viam Dómini, sicut dixit Isaías Prophéta. Et qui missi fúerant, erant ex pharisǽis. Et interrogavérunt eum, et dixérunt ei: Quid ergo baptízas, si tu non es Christus, neque Elías, neque Prophéta? Respóndit eis Joánnes, dicens: Ego baptízo in aqua: médius autem vestrum stetit, quem vos nescítis. Ipse est, qui post me ventúrus est, qui ante me factus est: cujus ego non sum dignus ut solvam ejus corrígiam calceaménti. Hæc in Bethánia facta sunt trans Jordánem, ubi erat Joánnes baptízans.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Послаша жидове отъ Іерусалима іерeя и левиты, да вопросятъ его, Ты кто еси. И исповѣда, и не отвeржеся; и исповѣда, яко нѣсмь азъ Христосъ. И вопросиша его, что убо, Илія ли еси ты; и глагола, нѣсмь. Пророкъ ли еси; и отвѣща, ни. Рѣша же ему, кто еси, да отвѣтъ дамы пославшимъ ны, что глаголеши о тебѣ самомъ. Рече, азъ гласъ вопіющаго въ пустыни, исправите путь Господень, яко же рече Ісаія пророкъ. И посланіи, бѣху отъ фарисей. И вопросиша его и рѣша ему, что убо крещаеши, аще ты нѣси Христосъ, ни Илія, ни пророкъ. Отвѣща имъ Іoаннъ, глаголя, азъ крещаю водою, посредѣ же васъ стоитъ, его же вы не вѣсте. Той есть грядыи по мнѣ, иже предо мною бысть, ему же нѣсмь азъ достоинъ, да отрѣшу ремeнь сапогу его. Сія въ Виѳаварѣ быша, обонъ полъ Іoрдана, идѣже бѣ Іoаннъ крестя.

Четвертое ​воскресенье​ ​Адвента​

Lectio (1 Cor 4:1-5)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fratres: Sic nos exístimet homo ut minístros Christi, et dispensatóres mysteriórum Dei. Hic jam quǽritur inter dispensatóres, ut fidélis quis inveniátur. Mihi autem pro mínimo est, ut a vobis júdicer aut ab humano die: sed neque meípsum judico. Nihil enim mihi cónscius sum: sed non in hoc justificátus sum: qui autem júdicat me, Dóminus est. Itaque nolíte ante tempus judicáre, quoadúsque véniat Dóminus: qui et illuminábit abscóndita tenebrárum, et manifestábit consília córdium: et tunc laus erit unicuique a Deo.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Тако насъ да непщуетъ человѣкъ, яко же слугы Христовы, и строителя тайнамъ Божіямъ. А его же прочее ищете въ строителехъ, да вѣренъ кто обрящется. Мнѣ же не въ велико есть, да отъ васъ истяжуся, или отъ человеческаго дне, но ни самъ себе востязаю. Ничтоже бо себе свѣмъ, но ни о сeмъ оправдаюся. востязаяи же мя Господь есть. Тѣмъ же прeжде врeмене ничтоже судите, дондеже пріидетъ Господь, иже во свѣтѣ приведeтъ тайная тeмная, и объявитъ совѣты сердечныя, и тогда похвала будетъ комуждо отъ Бога.
Evangelium Luc 3:1-6
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
Anno quintodécimo impérii Tibérii Cǽsaris, procuránte Póntio Piláto Judǽam, tetrárcha autem Galilǽæ Heróde, Philíppo autem fratre ejus tetrárcha Iturǽæ et Trachonítidis regionis, et Lysánia Abilínæ tetrárcha, sub princípibus sacerdotum Anna et Cáipha: factum est verbum Domini super Joannem, Zacharíæ filium, in deserto. Et venit in omnem regiónem Jordánis, prǽdicans baptísmum pæniténtiæ in remissiónem peccatórum, sicut scriptum est in libro sermónum Isaíæ Prophétæ: Vox clamántis in desérto: Paráte viam Dómini: rectas fácite sémitas ejus: omnis vallis implébitur: et omnis mons et collis humiliábitur: et erunt prava in dirécta, et áspera in vias planas: et vidébit omnis caro salutáre Dei.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Въ пятое же надесять лѣто влдчества Тивeрія кeсаря, обладающу Понтійскому Пилату Іудeею, и четверто властствующу Галилeею Ироду, Филиппу же брату его четвертовластствующу и Тиріею и Трахонитскою страною, и Лисанію Авилиніею четвертовластствующу, при архіерeи Аннѣ и Каіафѣ, бысть глаголъ Божіи ко Іoанну, Захаріину сыну въ пустыни. И пріиде во всю страну Іoрданскую, проповѣдая крещeніе покаянія во оставлeніе грѣховъ, яко же есть писано въ книзѣ словeсъ Ісаія пророка глаголюща, гласъ вопіющаго въ пустыни, уготовайте путь Господень, правы творите стезя его. Всяка дeбрь исполнится, и всяка гора и холмъ смѣрится. И будутъ стропотная въ правая, и остріи въ пути гладкы. И узритъ всяка плоть спасeніе Божіе.

24 декабря — ​Навечеріе​ Рождества Христова

Lectio (Rom 1:1-6)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apostoli ad Romános
Paulus, servus Jesu Christi, vocátus Apóstolus, segregátus in Evangélium Dei, quod ante promíserat per Prophétas suos in Scriptúris sanctis de Fílio suo, qui factus est ei ex sémine David secúndum carnem: qui prædestinátus est Fílius Dei in virtúte secúndum spíritum sanctificatiónis ex resurrectióne mortuórum Jesu Christi, Dómini nostri: per quem accépimus grátiam, et apostolátum ad oboediéndum fídei in ómnibus géntibus pro nómine ejus, in quibus estis et vos vocáti Jesu Christi, Dómini nostri.
Къ римляномъ посланіе святаго апостола Павла
Павелъ рабъ Ісусъ Христовъ, званъ апостолъ, избранъ въ благовѣстіе Божіе, еже прeже обѣща пророки своими въ писаніихъ святыхъ, о Cынѣ своeмъ, бывшемъ отъ сѣмени Давыдова по плоти, наречeнѣмъ Сынѣ Божіи въ силѣ, по духу святыня, изъ воскрешeнія мертвыхъ Ісуса Христа Господа нашего. имъ же пріяхомъ благодать и посланіе въ послушаніе вѣры во вся языки, о имени его, въ нихъ же есте и вы звани Ісусу Христу, Господу нашему.
Evangelium (Matt 1:18-21)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
Cum esset desponsáta Mater Jesu Maria Joseph, ántequam convenírent, inventa est in útero habens de Spiritu Sancto. Joseph autem, vir ejus, cum esset justus et nollet eam tradúcere, vóluit occúlte dimíttere eam. Hæc autem eo cogitánte, ecce, Angelus Dómini appáruit in somnis ei, dicens: Joseph, fili David, noli timére accípere Maríam cónjugem tuam: quod enim in ea natum est, de Spíritu Sancto est. Páriet autem fílium, et vocábis nomen ejus Jesum: ipse enim salvum fáciet pópulum suum a peccátis eórum.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Ісусъ Христово рождество, сице бѣ. обручeнѣ убо бывши матери его Маріи, Іосифови, прeже даже не снитися има, обрѣтеся имущи во чревѣ отъ Духа Свята. Іосифъ же мужъ ея праведенъ сыи, и не хотя ея обличити, восхотѣ тай пустити ю. Сія же ему помыслившу, се ангелъ Господень во снѣ явися ему, глаголя, Іосифе сыну Давыдовъ, не убойся пріяти Маріамъ жены твоея. Рождьшеебося въ нeй, отъ Духа есть свята. родитъ же Сына, и наречeши имя ему Ісусъ. той бо спасeтъ люди своя отъ грѣхъ ихъ.

25 декабря — Рождество Христово

На первой Мессѣ

Lectio (Tit 2:11-15)
Léctio Epístolæ beati Pauli Apóstoli ad Titum
Caríssime: Appáruit grátia Dei Salvatóris nostri ómnibus homínibus, erúdiens nos, ut, abnegántes impietátem et sæculária desidéria, sóbrie et juste et pie vivámus in hoc sǽculo, exspectántes beátam spem et advéntum glóriæ magni Dei et Salvatóris nostri Jesu Christi: qui dedit semetípsum pro nobis: ut nos redímeret ab omni iniquitáte, et mundáret sibi pópulum acceptábilem, sectatórem bonórum óperum. Hæc lóquere et exhortáre: in Christo Jesu, Dómino nostro.
Къ Титу посланіе святаго апостола Павла
Возлюблене, Явися бо благодать Божія, спасителная всѣмъ человѣкомъ, наказующи насъ, да отвeргшеся нечeстія и мирскихъ похотeй, цѣломудрено и праведно и благовѣрно поживeмъ въ нынѣшнемъ вѣцѣ. ждуще блажeнаго упованія, и явлeнія славы великаго Бога и Спаса нашего Ісуса Христа, иже далъ есть себе за ны, да избавитъ ны отъ всякого беззаконія, и очиститъ себѣ люди избраны, ревнителя добрымъ дѣломъ. Сія глаголи и моли; во Христѣ Ісусѣ, Господѣ нашемъ.
Evangelium (Luc 2:1-14)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Exiit edíctum a Cæsare Augústo, ut describerétur univérsus orbis. Hæc descríptio prima facta est a præside Sýriæ Cyríno: et ibant omnes ut profiteréntur sínguli in suam civitátem. Ascéndit autem et Joseph a Galilæa de civitáte Názareth, in Judæam in civitátem David, quæ vocatur Béthlehem: eo quod esset de domo et fámilia David, ut profiterétur cum María desponsáta sibi uxóre prægnánte. Factum est autem, cum essent ibi, impléti sunt dies, ut páreret. Et péperit fílium suum primogénitum, et pannis eum invólvit, et reclinávit eum in præsépio: quia non erat eis locus in diversório. Et pastóres erant in regióne eádem vigilántes, et custodiéntes vigílias noctis super gregem suum. Et ecce, Angelus Dómini stetit juxta illos, et cláritas Dei circumfúlsit illos, et timuérunt timóre magno. Et dixit illis Angelus: Nolíte timére: ecce enim, evangelízo vobis gáudium magnum, quod erit omni pópulo: quia natus est vobis hódie Salvátor, qui est Christus Dóminus, in civitáte David. Et hoc vobis signum: Inveniétis infántem pannis involútum, et pósitum in præsépio. Et súbito facta est cum Angelo multitúdo milítiæ coeléstis, laudántium Deum et dicéntium: Glória in altíssimis Deo, et in terra pax hóminibus bonæ voluntátis.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Изыде повелѣніе отъ кeсаря Августа, написати всю вселeнную. Се написаніе пeрвое бысть. владущу Сиріею Киринію. И идяху вси написатися, кождо въ свой градъ. Взыде же Іосифъ отъ Галилeя, изъ града Назарeѳа. во Іудeю во градъ Давыдовъ, иже нарицается Виѳлеомъ, зане быти ему отъ дому и отчества Давыдова, написатися съ Маріею обручeною ему женою сущею непраздною. Бысть же егда быста ту, исполнишася дніе родити ей. и роди сына своего пeрвенца, и повитъ его. И положи его въ яслехъ, зане не бѣ има мѣста въ обите ли. И пастыріе бѣху въ той же странѣ бдяще, и стрегуще стражду нощную о стадѣ своeмъ. И се ангелъ Господень ста въ нихъ, и слава Господня осія ихъ. и убояшася страхомъ вeліемъ. и рече имъ ангелъ, не бойтеся, се бо благовѣствую вамъ радость вeлію, яже будетъ всѣмъ людемъ. Яко родися вамъ днeсь Спасъ, иже есть Христосъ Господь, во градѣ Давыдовѣ. и се вамъ знаменіе, обрящете младeнецъ повитъ лежащь въ яслехъ. И внезапу бысть со ангеломъ множество вой небесныхъ, хвалящихъ Бога, и глаголющихъ. слава въ вышнихъ Богу, и на земли миръ, въ человецѣхъ благоволeніе.

На второй Мессѣ

Lectio (Tit 3:4-7)
Léctio Epístolæ beati Pauli Apóstoli ad Titum
Caríssime: Appáruit benígnitas et humánitas Salvatóris nostri Dei: non ex opéribus justítiæ, quæ fécimus nos, sed secúndum suam misericórdiam salvos nos fecit per lavácrum regeneratiónis et renovatiónis Spíritus Sancti, quem effúdit in nos abúnde per Jesum Christum, Salvatorem nostrum: ut, justificáti grátia ipsíus, herédes simus secúndum spem vitæ ætérnæ: in Christo Jesu, Dómino nostro.
Къ Титу посланіе святаго апостола Павла
Возлюблене, Егда благодать и человѣколюбіе явися Спаса нашего Бога, не отъ дѣлъ праведныхъ, ихъ же сотворихомъ мы, но по своeй его милости, спасе насъ, банею паки бытія, и обновлeніемъ Духа Святаго, его же излія на насъ обилно Ісусъ Христомъ, Спасителемъ нашимъ, да оправдившеся благодатію его, наслѣдницы будемъ по упованію жизни вѣчныя; во Христѣ Ісусѣ, Господѣ нашемъ.
Evangelium (Luc 2:15-20)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Pastóres loquebántur ad ínvicem: Transeámus usque Béthlehem, et videámus hoc verbum, quod factum est, quod Dóminus osténdit nobis. Et venérunt festinántes: et invenérunt Maríam et Joseph. et Infántem pósitum in præsépio. Vidéntes autem cognovérunt de verbo, quod dictum erat illis de Púero hoc. Et omnes, qui audiérunt, miráti sunt: et de his, quæ dicta erant a pastóribus ad ipsos. María autem conservábat ómnia verba hæc, cónferens in corde suo. Et revérsi sunt pastóres, glorificántes et laudántes Deum in ómnibus, quæ audíerant et víderant, sicut dictum est ad illos.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Пастыріе рѣша другъ ко другу, прeидемъ до Виѳлеeма, и видимъ глаголъ сeй бывшіи, иже Господь сказа намъ. И пріидоша поспѣшшеся, и обрѣтоша Маріамъ же и Іосифа, и Младeнецъ лежащь въ яслехъ. Видѣвша же, сказаша о глаголѣ глаголаннѣмъ имъ о Отрочати сeмъ. и вси слышавшеи, дивишася о глаголанныхъ отъ пастыріи къ нимъ. Маріамъ же соблюдаше вся глаголы сія, слагающи въ сердцы своeмъ. И возвратишася пастыріе, славяще и хваляще Бога о всѣхъ яже слышаша и видѣша, яко же глаголано бысть къ нимъ.

На третьей Мессѣ

Lectio (Hebr 1:1-12)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Hebræos
Multifáriam, multísque modis olim Deus loquens pátribus in Prophétis: novíssime diébus istis locútus est nobis in Fílio, quem constítuit herédem universórum, per quem fecit et sǽcula: qui cum sit splendor glóriæ, et figúra substántia? ejus, portánsque ómnia verbo virtútis suæ, purgatiónem peccatórum fáciens, sedet ad déxteram majestátis in excélsis: tanto mélior Angelis efféctus, quanto differéntius præ illis nomen hereditávit. Cui enim dixit aliquándo Angelórum: Fílius meus es tu, ego hódie génui te? Et rursum: Ego ero illi in patrem, et ipse erit mihi in fílium? Et cum íterum introdúcit Primogénitum in orbem terræ, dicit: Et adórent eum omnes Angeli Dei. Et ad Angelos quidem dicit: Qui facit Angelos suos spíritus, et minístros suos flammam ignis. Ad Fílium autem: Thronus tuus, Deus, in sǽculum sǽculi: virga æquitátis, virga regni tui. Dilexísti justítiam et odísti iniquitátem: proptérea unxit te Deus, Deus tuus, óleo exsultatiónis præ particípibus tuis. Et: Tu in princípio, Dómine, terram fundásti: et ópera mánuum tuárum sunt coeli. Ipsi períbunt, tu autem permanébis; et omnes ut vestiméntum veteráscent: et velut amíctum mutábis eos, et mutabúntur: tu autem idem ipse es, et anni tui non defícient.
Къ евреомъ посланіе святаго апостола Павла
Многочастнѣ и многообразнѣ дрeвле Богъ глаголавъ отецeмъ пророки, въ послѣдокъ дніи сихъ глагола намъ въ Сынѣ, его же положи наслѣдника всѣмъ, имъ же и вѣки сотвори, иже сыи сіяніе славы Отча, и образъ ипостаси его, нося же всяческая глаголомъ силы своея, собою очищeніе сотворивъ грѣховъ нашихъ, сѣде одесную престола величествія на высокихъ. Толико лучши бывъ ангелъ, елико преславнѣе паче ихъ наслѣдствова имя. Кому бо рече когда отъ ангелъ, Сынъ мой еси ты, Азъ днeсь родихъ тя; и паки, Азъ буду ему во Отца, и той будетъ мнѣ въ Сына. Егда же паки въводитъ первороднаго во вселeнную, глаголетъ. И да поклонятся ему вси ангели Божіи. и ко ангеломъ убо глаголетъ, творяи ангелы своя духы, и слугы своя огнь палящь. Еъ Сыну же, престолъ твой боже въ вѣкъ вѣка. жeзлъ правлeнію, жeзлъ царствія твоего. возлюбилъ еси правду, и возненавидѣ беззаконіе, сего ради помаза тя боже, Богъ твой, елeoмъ радости, паче причастникъ твоихъ. И паки, ты въ началѣ Господи зeмлю основа, и дѣла руку твоихъ суть небеса. Та погибнутъ, ты же пребываеши. и вся яко же риза обетшаютъ, и яко одeжду свіеши ихъ, и измѣнятся. ты же тожде еси и лѣта твоя не оскудѣютъ.
Evangelium (Joann 1:1-14)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In princípio erat Verbum, et Verbum erat apud Deum, et Deus erat Verbum. Hoc erat in princípio apud Deum. Omnia per ipsum facta sunt: et sine ipso factum est nihil, quod factum est: in ipso vita erat, et vita erat lux hóminum: et lux in ténebris lucet, et ténebræ eam non comprehendérunt. Fuit homo missus a Deo, cui nomen erat Joánnes. Hic venit in testimónium, ut testimónium perhibéret de lúmine, ut omnes créderent per illum. Non erat ille lux, sed ut testimónium perhibéret de lúmine. Erat lux vera, quæ illúminat omnem hóminem veniéntem in hunc mundum. In mundo erat, et mundus per ipsum factus est, et mundus eum non cognóvit. In própria venit, et sui eum non recepérunt. Quotquot autem recepérunt eum, dedit eis potestátem fílios Dei fíeri, his, qui credunt in nómine ejus: qui non ex sanguínibus, neque ex voluntáte carnis, neque ex voluntáte viri, sed ex Deo nati sunt. Et Verbum caro factum est, et habitávit in nobis: et vídimus glóriam ejus, glóriam quasi Unigéniti a Patre, plenum grátiæ et veritátis.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Въ началѣ бѣ слово, и слово бѣ у Бога, и Богъ бѣ слово. Се бѣ искони у Бога. Вся тѣмъ быша, и безъ него ничтоже бысть еже бысть. Въ томъ животъ бѣ, и животъ бѣ свѣтъ человѣкомъ. И свѣтъ во тмѣ свѣтится, и тма его не объятъ. Бысть человѣкъ посланъ отъ Бога, имя ему Іoаннъ. Сeй пріиде во свѣдѣтельство, да свѣдѣтельствуетъ о свѣтѣ, да вси вѣру имутъ ему. Не бѣ той свѣтъ, но да свѣдѣтельствуетъ о свѣтѣ. Бѣ свѣтъ истинныи, иже просвѣщаетъ всякаго человѣка грядущаго въ миръ. Въ мирѣ бѣ, и миръ тѣмъ бысть, и миръ его не позна. Во своя пріиде, и свои его не пріяша. Елици же пріяша его, дастъ имъ область чадомъ Божіимъ быти, вѣрующимъ во имя его. Иже не отъ крови, ни отъ похоти плотьскыя, ни отъ похоти мужскыя, но отъ Бога родишася. И слово плоть бысть, и вселися въ ны. И видѣхомъ славу его, славу яко единороднаго отъ отца, исполнь благодати и истины.

26 декабря — Второй день октавы Рождества. Праздникъ св. ​первомучъ​. и архидіакона ​Стефана​

Lectio (Act 6:8-10; 7:54-59)
Lectio Actuum Apostolorum
In diebus illis: Stéphanus plenus grátia et fortitúdine, faciébat prodígia et signa magna in pópulo. Surrexérunt autem quidam de synagóga, quæ appellátur Libertinórum, et Cyrenénsium, et Alexandrinórum, et eórum, qui erant a Cilícia et Asia, disputántes cum Stéphano: et non póterant resístere sapiéntiæ et Spirítui, qui loquebátur. Audiéntes autem hæc, dissecabántur córdibus suis, et stridébant déntibus in eum. Cum autem esset Stéphanus plenus Spíritu Sancto, inténdens in coelum, vidit glóriam Dei, et Jesum stantem a dextris Dei. Et ait: Ecce, vídeo coelos apértos, et Fílium hóminis stantem a dextris Dei. Exclamántes autem voce magna continuérunt aures suas, et ímpetum fecerunt unanímiter in eum. Et ejiciéntes eum extra civitatem, lapidábant: et testes deposuérunt vestiménta sua secus pedes adolescéntis, qui vocabátur Saulus. Et lapidábant Stéphanum invocántem et dicéntem: Dómine Jesu, súscipe spíritum meum. Pósitis autem génibus, clamávit voce magna, dicens: Dómine, ne státuas illis hoc peccátum. Et cum hoc dixísset, obdormívit in Dómino.
Дѣянія святыхъ апостолъ
Стефанъ же исполнь вѣры и силы, творяше знаменія и чюдеса, вeлія въ людехъ. Восташа же нѣцыи отъ сонма глаголемаго Ливертинска, и Киринeйска, и Алеxандрьска, и иже отъ Киликія и Асія, состязающеся со Стефаномъ, и не можаху противу стати премудрости, и Духу имъ же глаголаше. Слышаще же сія, распыхахуся сердцы своими, и скрежетаху зубы нань. Стефанъ же сыи исполнь Духа Свята, возрѣвъ на небо, видѣ славу Божію, и Ісуса стояща одесную Бога. И рече, се вижу небеса отвeрста, и Сына человеча одесную стояща Бога. Возопивше же гласомъ вeліемъ, затыкаху уши свои, и устремишася единодушно нань. И извeдше внѣ града, каменіемъ побиваху его. И свѣдѣтеліе положиша ризы при ногу юноша нарицаемаго Савла. И каменіемъ побиваху Стефана молящася и глаголюща, Господи Ісусе, пріими духъ мой. Преклонь же колѣни, и возопи гласомъ вeліемъ, Господи, не постави имъ грѣха сего. И сія рeкъ успе.
Evangelium (Matt 23:34-39)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Dicébat Jesus scribis et pharisæis: Ecce, ego mitto ad vos prophétas, et sapiéntes, et scribas, et ex illis occidétis et crucifigétis, et ex eis flagellábitis in synagógis vestris, et persequémini de civitáte in civitátem: ut véniat super vos omnis sanguis justus, qui effúsus est super terram, a sánguine Abel justi usque ad sánguinem Zacharíæ, filii Barachíæ, quem occidístis inter templum et altáre. Amen, dico vobis, vénient hæc ómnia super generatiónem istam. Jerúsalem, Jerúsalem, quæ occídis prophétas, et lápidas eos, qui ad te missi sunt, quóies vólui congregáre fílios tuos, quemádmodum gallína cóngregat pullos suos sub alas, et noluísti? Ecce, relinquétur vobis domus vestra desérta. Dico enim vobis, non me vidébitis ámodo, donec dicátis: Benedíctus, qui venit in nómine Dómini.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ ко прише́дшымъ къ нему книжникомъ и фарїсеомъ, Сего ради се азъ послю къ вамъ пророки, и премудры, и книжники, и отъ нихъ убіeте и распнете, и отъ нихъ біeте на сонмищихъ вашихъ, и ижденeте отъ града во градъ. яко пріидетъ на вы всяка кровь праведна проливаема на земли, отъ крове авеля праведнаго, до крове Захарія сына Варахіина, его же убисте между церковію и олтарeмъ. Аминь глаголю вамъ, яко пріидутъ вся сія на родъ сeй. Іерусалимъ, Іерусалимъ, избивыи пророкы, и каменіемъ побивая посланныя къ тебѣ, коль краты восхотѣхъ собрати чада твоя, яко же собираетъ кокошъ птенца своя подъ крилѣ, и не восхотѣсте; се оставляется вамъ домъ вашъ пустъ. Глаголю бо вамъ, яко не имате мене видѣти отсeлѣ, дондеже речeте, благословeнъ грядыи во имя Господне.

27 декабря — Третій день октавы Рождества. Праздникъ св. Апостола и Евангелиста Іоанна Богослова

Lectio (Eccli 15:1-6)
Lectio libri Sapiéntiæ
Qui timet Deum, fáciet bona: et qui cóntinens est justítiæ, apprehéndet illam, et obviábit illi quasi mater honorificáta. Cibábit illum pane vitæ et intelléctus, et aqua sapiéntiæ salutáris potábit illum: et firmábitur in illo, et non flectétur: et continébit illum, et non confundétur: et exaltábit illum apud próximos suos, et in médio ecclésiæ apériet os ejus, et adimplébit illum spíritu sapiéntiæ et intelléctus, et stola glóriæ véstiet illum. Jucunditátem et exsultatiónem thesaurizábit super illum, et nómine ætérno hereditábit illum, Dóminus, Deus noster.
Книга премудрости Ісyса сына Сирaхова
Бояися Господа сотворитъ сіе, и держaи законъ постигнетъ ю. И срящетъ его яко мати, и яко жена дѣвства пріиметъ и. Ухлѣбитъ его хлѣбомъ рaзума, и водою премудрости напоитъ и. Утвердится на ней и не преклонится, и до нея пристанетъ и не постыдится, и воздвигнетъ и паче искреннихъ его, посреди церкви раздвигнетъ уста его. Весeліе и вѣнeцъ рaдости, имя вѣчно наслѣдитъ.
Evangelium (Joann 21:19-24)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Jesus Petro: Séquere me. Convérsus Petrus vidit illum discípulum, quem diligébat Jesus, sequéntem, qui et recúbuit in cena super pectus ejus, et dixit: Dómine, quis est qui tradet te ? Hunc ergo cum vidísset Petrus, dixit Jesu: Dómine, hic autem quid? Dicit ei Jesus: Sic eum volo manére, donec véniam, quid ad te? tu me séquere. Exiit ergo sermo iste inter fratres, quia discípulus ille non móritur. Et non dixit ei Jesus: Non móritur; sed: Sic eum volo manére, donec véniam: quid ad te? Hic est discípulus ille, qui testimónium pérhibet de his, et scripsit hæc: et scimus, quia verum est testimónium ejus.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ Петрови, Иди по мнѣ. Обращъжеся Пeтръ, видѣ ученика, его же любляше Ісусъ, въ слѣдъ идуща, иже и возлeже на вeчери на пeрси его, и рече, Господи, кто есть предаяи тя; сего видѣвъ Пeтръ, глагола Ісусови. Господи, сeй же что; глагола ему Ісусъ. аще хощу да той пребываетъ, дондеже пріиду, что къ тебѣ; ты по мнѣ гряди. Изыде же слово се въ братію, яко ученикъ той не умретъ. И не рече ему Ісусъ, яко не умретъ. но аще хощу тому пребывати дондеже пріиду, что къ тебѣ; Сeй есть ученикъ, свѣдѣтельствуяи о сихъ, иже и написа сія. и вѣмъ яко истинно есть свѣдѣтельство его.

28 декабря — Четвертый день октавы Рождества. Праздникъ свв. невинно убіенныхъ младенцевъ-мучениковъ

Lectio (Apoc 14:1-5)
Léctio libri Apocalýpsis beáti Joánnis Apóstoli
In diébus illis: Vidi supra montem Sion Agnum stantem, et cum eo centum quadragínta quatuor mília, habéntes nomen ejus, et nomen Patris ejus scriptum in fróntibus suis. Et audívi vocem de coelo, tamquam vocem aquárum multárum, et tamquam vocem tonítrui magni: et vocem, quam audívi, sicut citharoerórum citharizántium in cítharis suis. Et cantábant quasi cánticum novum ante sedem, et ante quátuor animália, et senióres: et nemo póterat dícere cánticum, nisi illa centum quadragínta quátuor mília, qui empti sunt de terra. Hi sunt, qui cum muliéribus non sunt coinquináti: vírgines enim sunt. Hi sequúntur Agnum, quocúmque íerit. Hi empti sunt ex homínibus primítiæ Deo, et Agno: et in ore eórum non est invéntum mendácium: sine mácula enim sunt ante thronum Dei.
Апокалипсисъ святаго Іoанна Ѳеолога
Во дни они, Видѣхъ, и се Агнецъ стояше на горѣ Сіонстѣ, и съ нимъ сто и четыредесять и четыри тысяща, имуще имя Отца его написано на челѣхъ своихъ. И слышахъ гласъ съ небесе яко гласъ водъ многъ, и яко гласъ грома велика, и гласъ слышахъ гудeцъ гудущихъ въ гусли своя, и поющихъ яко пѣснь нову предъ престоломъ и предъ четыри животными, и старцы. И никтоже можаше навыкнути пѣсни, токмо сіи, сто и четыредесять и четыре тысящи, искуплени отъ земля. Сіи суть иже съ женами не осквернишася, зане дѣвственицы бо суть. Сіи, послѣдуютъ Агньцу, амо же аще пойдетъ. Сіи суть куплени отъ людіи, пeрвенцы Богу и Агньцу, и во устѣхъ ихъ не обрѣтеся лeсть. Яже безъ порока убо суть предъ престоломъ Божіимъ.
Evangelium (Matt 2:13-18)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Angelus Dómini appáruit in somnis Joseph, dicens: Surge, et áccipe Púerum et Matrem ejus, et fuge in Ægýptum, et esto ibi, usque dum dicam tibi. Futúrum est enim, ut Heródes quærat Púerum ad perdéndum eum. Qui consúrgens accépit Púerum et Matrem ejus nocte, et secéssit in Ægýptum: et erat ibi usque ad óbitum Heródis: ut adimplerétur quod dictum est a Dómino per Prophétam dicéntem: Ex Ægýpto vocávi Fílium meum. Tunc Heródes videns, quóniam illúsus esset a Magis, irátus est valde, et mittens occídit omnes púeros, qui erant in Béthlehem et in ómnibus fínibus ejus, a bimátu et infra, secúndum tempus, quod exquisíerat a Magis. Tunc adimplétum est, quod dictum est per Jeremíam Prophetam dicéntem: Vox in Rama audíta est, plorátus et ululátus multus: Rachel plorans fílios suos, et nóluit consolári, quia non sunt.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Ангелъ Господень во снѣ явися Іосифу глаголя, воставъ поими Отроча и Матере его, и бѣжи въ Египетъ. И буди тамо, дондеже реку ти. Хощетъ бо Иродъ искати Отрочате да погубитъ е. Онъ же воставъ, поятъ Отроча и Матере его нощію, и отиде въ Египетъ. И бѣ тамо до умeртія Иродова, да сбудется речeное отъ Господа пророкомъ глаголющемъ, отъ Египта возвахъ Сына моего. Тогда Иродъ видѣвъ яко поруганъ бысть отъ волхвъ, разгнѣвася зѣло. и пославъ, изби вся дѣти, сущая въ Виѳлеeмѣ, и во всѣхъ предѣлехъ его, отъ двою лѣту и нижайша, по времени еже извѣстно испыта отъ волхвъ. Тогда сбысться речeное Іереміемъ пророкомъ глаголющемъ, гласъ въ Рамѣ слышанъ бысть, плачь и рыданіе и вопль многъ, Рахиль плачущися чадъ своихъ, и не хотяше утѣшитися, яко нѣсуть.

​Воскресенье​ по Рождествѣ Христовѣ

Lectio (Gal 4:1-7)
Lectio Epístolæ beati Pauli Apóstoli ad Gálatas
Fratres: Quanto témpore heres párvulus est, nihil differt a servo, cum sit dóminus ómnium: sed sub tutóribus et actóribus est usque ad præfinítum tempus a patre: ita et nos, cum essémus párvuli, sub eleméntis mundi erámus serviéntes. At ubi venit plenitúdo témporis, misit Deus Fílium suum, factum ex mulíere, factum sub lege, ut eos, qui sub lege erant, redímeret, ut adoptiónem filiórum reciperémus. Quóniam autem estis fílii, misit Deus Spíritum Fílii sui in corda vestra, clamántem: Abba, Pater. Itaque jam non est servus, sed fílius: quod si fílius, et heres per Deum.
Къ галатомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Внелико врeмя наслѣдникъ младъ есть, ни чимъ же лучши есть раба, Господь сыи всѣмъ, но подъ повелители и приставники есть, до нарока отча. Тако же и мы, егда бѣхомъ млади, подъ стихіями бѣхомъ мира порабощeни. Егда же пріиде кончина лѣту, посла Богъ Сына своего, единороднаго, раждаемаго отъ жены, бываема подъ закономъ, да подзаконныя искупитъ, да въ усынeніе воспріимемъ. Да яко же есте сынове, посла Богъ Духа Сына своего, въ сердца наша, вопіюща, Авва, Отецъ. Тѣмъ же уже нѣси рабъ, но сынъ. аще ли же сынъ, и наслѣдникъ Божіи.
Evangelium (Luc 2:33-40)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Erat Joseph et María Mater Jesu, mirántes super his quæ dicebántur de illo. Et benedíxit illis Símeon, et dixit ad Maríam Matrem ejus: Ecce, pósitus est hic in ruínam et in resurrectiónem multórum in Israël: et in signum, cui contradicétur: et tuam ipsíus ánimam pertransíbit gládius, ut reveléntur ex multis córdibus cogitatiónes. Et erat Anna prophetíssa, fília Phánuel, de tribu Aser: hæc procésserat in diébus multis, et víxerat cum viro suo annis septem a virginitáte sua. Et hæc vídua usque ad annos octogínta quátuor: quæ non discedébat de templo, jejúniis et obsecratiónibus sérviens nocte ac die. Et hæc, ipsa hora supervéniens, confitebátur Dómino, et loquebátur de illo ómnibus, qui exspectábant redemptiónem Israël. Et ut perfecérunt ómnia secúndum legem Dómini, revérsi sunt in Galilǽam in civitátem suam Názareth. Puer autem crescébat, et confortabátur, plenus sapiéntia: et grátia Dei erat in illo.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Бѣ Іосифъ, и Марія Мати Ісусова, чюдящася о глаголемыхъ о нeмъ. И благослови я Симеонъ, и рече къ Маріи Матери его, Се лежитъ сeй на падeніе и на востаніе многымъ во Ізраили, и въ знаменіе прерѣкаемо. И тебѣ же самой душу пройдетъ оружіе, яко убо да открыются отъ многъ сердцъ помышлeнія. И бѣ Анна пророчица, дщи Фануилева, отъ колѣна Асирова, си заматорѣвши во днехъ мнозѣхъ, живши съ мужемъ сeдмь лѣтъ отъ дѣвьства своего, и та вдова яко лѣтъ осмьдесятъ четыри, яже не отхождаше отъ церкви, постомъ и молитвами служащи день и нощь. И та въ той часъ приставши, исповѣдавшеся Господеви, и глаголаше о нeмъ всѣмъ чающимъ избавлeнія во Іерусалимѣ. И яко скончашася вся по закону Господню, возвратишася въ Галилeю, во градъ свой Назарeѳъ. Отроча же растяше и крѣпляшеся духомъ, исполняяся премудрости, и благодать Божія бѣ на нeмъ.

Октава Рождества Христова — Новый годъ. Праздникъ Обрѣзанія Господня

Lectio (Tit 2:11-15)
Léctio Epístolæ beati Pauli Apóstoli ad Titum
Caríssime: Appáruit grátia Dei Salvatóris nostri ómnibus homínibus, erúdiens nos, ut, abnegántes impietátem et sæculária desidéria, sóbrie et juste et pie vivámus in hoc sǽculo, exspectántes beátam spem et advéntum glóriæ magni Dei et Salvatóris nostri Jesu Christi: qui dedit semetípsum pro nobis: ut nos redímeret ab omni iniquitáte, et mundáret sibi pópulum acceptábilem, sectatórem bonórum óperum. Hæc lóquere et exhortáre: in Christo Jesu, Dómino nostro.
Къ Титу посланіе святаго апостола Павла
Возлюблене, Явися благодать Божія, спасителная всѣмъ человѣкомъ, наказующи насъ, да отвeргшеся нечeстія и мирскихъ похотeй, цѣломудрено и праведно и благовѣрно поживeмъ въ нынѣшнемъ вѣцѣ. Ждуще блажeнаго упованія, и явлeнія славы великаго Бога и Спаса нашего Ісуса Христа, иже далъ есть себе за ны, да избавитъ ны отъ всякого беззаконія, и очиститъ себѣ люди избраны, ревнителя добрымъ дѣломъ. Сія глаголи и моли, и обличай со всяцѣмъ повелѣніемъ. да никтоже тя преобидитъ или нерадитъ о тебѣ.
Evangelium (Luc 2:21)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Postquam consummáti sunt dies octo, ut circumciderétur Puer: vocátum est nomen ejus Jesus, quod vocátum est ab Angelo, priúsquam in útero conciperétur.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Егда исполнишася осмь дніи, да обрѣжутъ Отроча, и нарекоша имя ему Ісусъ, наречeнное ангеломъ прeжде даже не зачатся во чревѣ.

Воскресенье​ по октавѣ Рождества — Праздникъ ​святаго​ имени Ісуса

Lectio (Act 4:8-12)
Lectio Actuum Apostolorum
In diébus illis: Petrus, replétus Spíritu Sancto, dixit: Príncipes pópuli et senióres, audíte: Si nos hódie dijudicámur in benefácto hóminis infírmi, in quo iste salvus factus est, notum sit ómnibus vobis et omni plebi Israël: quia in nómine Dómini nostri Jesu Christi Nazaréni, quem vos crucifixístis, quem Deus suscitávit a mórtuis, in hoc iste astat coram vobis sanus. Hic est lapis, qui reprobátus est a vobis ædificántibus: qui factus est in caput ánguli: et non est in alio áliquo salus. Nec enim aliud nomen est sub cœlo datum homínibus, in quo opórteat nos salvos fíeri.
Дѣянія святыхъ апостолъ
Во дни они, Пeтръ исполнився Духа Свята, рече къ нимъ, князи людстіи, и старцы Ізраилевы, аще мы днeсь истязаеми есмы, о благодѣяніи человѣка нeмощна, о чесомъ сeй спасeся, разумно буди всѣмъ вамъ, и всѣмъ людемъ Ізраилевомъ, яко во имя Ісуса Христа Назарeя, его же вы распясте, его же Богъ воскреси отъ мертвыхъ, о сeмъ сeй стоитъ предъ вами здравъ. Сeй есть камень укорeнныи отъ васъ зиждущихъ, бывыи въ главу углу, и нѣсть о иномъ ни о единомъ же спасeнія. Нѣсть бо иного имени подъ небесeмъ, данаго въ человецѣхъ, о нeмъ же подобаетъ спастися намъ.
Evangelium (Luc 2:21)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Postquam consummáti sunt dies octo, ut circumciderétur Puer: vocátum est nomen ejus Jesus, quod vocátum est ab Angelo, priúsquam in útero conciperétur.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Егда исполнишася осмь дніи, да обрѣжутъ Отроча, и нарекоша имя ему Ісусъ, наречeнное ангеломъ прeжде даже не зачатся во чревѣ.

Праздникъ Богоявленія Господня

Lectio (Is 60:1-6)
Léctio Isaíæ Prophétæ
Surge, illumináre, Jerúsalem: quia venit lumen tuum, et glória Dómini super te orta est. Quia ecce, ténebræ opérient terram et caligo pópulos: super te autem oriétur Dóminus, et glória ejus in te vidébitur. Et ambulábunt gentes in lúmine tuo, et reges in splendóre ortus tui. Leva in circúitu óculos tuos, et vide: omnes isti congregáti sunt, venérunt tibi: fílii tui de longe vénient, et fíliæ tuæ de látere surgent. Tunc vidébis et áfflues, mirábitur et dilatábitur cor tuum, quando convérsa fúerit ad te multitúdo maris, fortitúdo géntium vénerit tibi. Inundátio camelórum opériet te dromedárii Mádian et Epha: omnes de Saba vénient, aurum et thus deferéntes, et laudem Dómino annuntiántes.
Отъ пророчества Ісaина, чтeніе
Свѣтися свѣтися Іеросалиме, пріиде бо твой свѣтъ, и слaва Господня на тебѣ возсія. Се тма покрыетъ зeмлю, и мрaкъ на языки, а на тебѣ явится Господь, и слaва его въ тебѣ узрится. И пойдутъ царіе во свѣтѣ твоeмъ, и языцы свѣтлостію сіянія твоего. Возъведи окрестъ очи твои, и виждь собрана вся чaда твоя. Се пріидоша вси сынове твои издалeча, и дщeри твои на рaмѣхъ возмутся. Тогда узриши, и возрaдуешися, и убоишися, и ужaснешися сердцемъ, зане преложитъ на тя богaтство моря, и языкъ и людeй. И пріидутъ ти стада вельблюдъ, и покрыютъ тя вельблюды Мадіaмстіи и Гефaрстіи. Вси Отъ Сaвы пріидутъ, носяще ти злaто и ливaнъ, принесyтъ ти и кaмень чeстенъ, и спасeніе Отъ Господа благовѣстятъ.
Evangelium (Matt 2:1-12)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
Cum natus esset Jesus in Béthlehem Juda in diébus Heródis regis, ecce, Magi ab Oriénte venerunt Jerosólymam, dicéntes: Ubi est, qui natus est rex Judæórum? Vidimus enim stellam ejus in Oriénte, et vénimus adoráre eum. Audiens autem Heródes rex, turbatus est, et omnis Jerosólyma cum illo. Et cóngregans omnes principes sacerdotum et scribas pópuli, sciscitabátur ab eis, ubi Christus nasceretur. At illi dixérunt ei: In Béthlehem Judæ: sic enim scriptum est per Prophétam: Et tu, Béthlehem terra Juda, nequaquam mínima es in princípibus Juda; ex te enim éxiet dux, qui regat pópulum meum Israël. Tunc Heródes, clam vocátis Magis, diligénter dídicit ab eis tempus stellæ, quæ appáruit eis: et mittens illos in Béthlehem, dixit: Ite, et interrogáte diligénter de púero: et cum invenéritis, renuntiáte mihi, ut et ego véniens adórem eum. Qui cum audíssent regem, abiérunt. Et ecce, stella, quam víderant in Oriénte, antecedébat eos, usque dum véniens staret supra, ubi erat Puer. Vidéntes autem stellam, gavísi sunt gáudio magno valde. Et intrántes domum, invenérunt Púerum cum María Matre ejus, ei procidéntes adoravérunt eum. Et, apértis thesáuris suis, obtulérunt ei múnera, aurum, thus et myrrham. Et re sponso accépto in somnis, ne redírent ad Heródem, per aliam viam revérsi sunt in regiónem suam.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Ісусу же рождьшуся въ Виѳлеeмѣ Іудeйстѣмъ, во дни Ирода царя. Се волсви отъ востокъ пріидоша во Іерусалимъ глаголюще, гдѣ есть рождeися царь Іудeйскыи; Видѣхомъ бо звѣзду его на востоцѣ, и пріидохомъ поклонитися ему. слышавъ же Иродъ царь, смутися, и вся Іерусалима съ нимъ. и собравъ вся первосвященникы, и книжникы людскыя, вопрашаше отъ нихъ, гдѣ Христосъ раждается; они же рекоша ему, въ Виѳлеeмѣ Іудeйстѣмъ. Тако бо писано есть пророкомъ. и ты Виѳлеeмъ земле іудова, ничимъ же мeнши еси во владыкахъ іудовахъ. истебe бо изыдетъ вождь, иже упасeтъ люди моя Ізраиля. Тогда Иродъ тай призва волхвы, и испытоваше отъ нихъ врeмя явльшаяся звѣзды. и пославъ ихъ въ Виѳлеeмъ, рече, шeдше, испытайте извѣстно о отрочати. егда же обрящете, возвѣстите ми. яко да и азъ шeдъ поклонюся ему. они же послушавше царя, идоша. и се звѣзда ю же видѣша на востоцѣ, идяше предъ ними. дондеже пришeдши ста верху идѣже бѣ отроча. видѣвше же звѣзду, возрадовашася радостію вeліею зѣло. И при шeдше въ храмину видѣша отроча съ Маріею матерію его. и падше поклонишася ему. и отвeрзше сокровища своя, принесоша ему дары. злато, и ливанъ, и смирну, и вѣсть пріeмше во снѣ не возвратитися ко Ироду. инѣмъ путeмъ отидоша въ страну свою.

Первое ​воскресенье​ по Богоявленіи — Праздникъ ​святаго​ Семейства

Lectio (Col 3:12-17)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Colossénses
Fratres: Indúite vos sicut elécti Dei, sancti et dilécti, víscera misericórdiæ, benignitátem, humilitátem, modéstiam, patiéntiam: supportántes ínvicem, et donántes vobismetípsis, si quis advérsus áliquem habet querélam: sicut et Dóminus donávit vobis, ita et vos. Super ómnia autem hæc caritátem habéte, quod est vínculum perfectiónis: et pax Christi exsúltet in córdibus vestris, in qua et vocáti estis in uno córpore: et grati estóte. Verbum Christi hábitet in vobis abundánter, in omni sapiéntia, docéntes et commonéntes vosmetípsos psalmis, hymnis et cánticis spirituálibus, in grátia cantántes in córdibus vestris Deo. Omne, quodcúmque fácitis in verbo aut in ópere, ómnia in nómine Dómini Jesu Christi, grátias agéntes Deo et Patri per ipsum.
Къ коласаемъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Облецѣтеся убо яко же избранніи Богу, святи и возлюблени, въ милость щедротъ, и благость, въ смиреномудріе, кротость, и долготерпѣніе, пріeмлюще другъ друга, и угожающе себѣ, аще кто на кого имать поречeніе, яко же и Христосъ угодилъ есть вамъ, такоже и вы. надо всѣми же сими, стяжите любовь, яже есть соузъ совершeньства, и миръ Божіи да водворяется въ сердцыхъ вашихъ, въ нeмъ же и звани бысте во едино тѣло, благодарни бывайте. слово Христово да вселяется въ васъ богатно, во всякой премудрости, учаще и вразумляюще себе самѣхъ, въ псалмѣхъ, и пѣніихъ, и пѣснехъ духовныхъ, о благодати поюще въ сердцыхъ вашихъ Господеви. И все еже аще творите словомъ или дѣломъ, вся во имя Господа Ісуса Христа. благодаряще Бога и Отца о нeмъ.
Evangelium (Luc 2:42-52)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
Cum factus esset Jesus annórum duódecim, ascendéntibus illis Jerosólymam secúndum consuetúdinem diéi festi, consummatísque diébus, cum redírent, remánsit puer Jesus in Jerúsalem, et non cognovérunt paréntes ejus. Existimántes autem illum esse in comitátu, venérunt iter diéi, et requirébant eum inter cognátos et notos. Et non inveniéntes, regréssi sunt in Jerúsalem, requiréntes eum. Et factum est, post tríduum invenérunt illum in templo sedéntem in médio doctórum, audiéntem illos et interrogántem eos. Stupébant autem omnes, qui eum audiébant, super prudéntia et respónsis ejus. Et vidéntes admiráti sunt. Et dixit Mater ejus ad illum: Fili, quid fecísti nobis sic? Ecce, pater tuus et ego doléntes quærebámus te. Et ait ad illos: Quid est, quod me quærebátis? Nesciebátis, quia in his, quæ Patris mei sunt, opórtet me esse? Et ipsi non intellexérunt verbum, quod locútus est ad eos. Et descéndit cum eis, et venit Názareth: et erat súbditus illis. Et Mater ejus conservábat ómnia verba hæc in corde suo. Et Jesus proficiébat sapiéntia et ætáte et grátia apud Deum et hómines.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Егда бысть Ісусу двоюнадесяте лѣту, восходящемъ имъ во Іерусалимъ, по обычаю праздника, и скончавшемъ дни, и возвращающимся имъ, оста Отрокъ Ісусъ во Іерусалимѣ, и не разумѣ Іосифъ, и Мати его, мнѣвша же его въ дружинѣ суща, преидоша дне путь, и искаста его въ сродницѣхъ и въ знаемыхъ. и не обрѣтша его, возвратистася во Іерусалимъ взыскающа его. И бысть по тріeхъ днeхъ, обрѣтоста его въ церкви, сѣдяща посредѣ учителіи, и послушающа ихъ, и вопрашающа ихъ. Ужасахужеся вси послушающеи его, о разумѣ и о отвѣтехъ его. И видѣвша его, дивистася, и къ нему Мати его рече, чадо, что сотвори нама тако; се отецъ твой и азъ боляща искаховѣ тебе. И рече къ нима, что яко искасте мене; не вѣста ли яко въ тѣхъ яже Отца моего достоитъ быти ми; и та не разумѣста глагола, иже глагола има. И сниде съ нима, и пріиде въ Назарeѳъ, и бѣ повинуяся има. Мати же его соблюдаше вся глаголы сія въ сердци своeмъ. И Ісусъ, преспѣваше премудростію и возрастомъ и благодатію отъ Бога и человѣкъ.

Воспоминаніе Крещенія Господня

Lectio (Is 60:1-6)
Léctio Isaíæ Prophétæ
Surge, illumináre, Jerúsalem: quia venit lumen tuum, et glória Dómini super te orta est. Quia ecce, ténebræ opérient terram et caligo pópulos: super te autem oriétur Dóminus, et glória ejus in te vidébitur. Et ambulábunt gentes in lúmine tuo, et reges in splendóre ortus tui. Leva in circúitu óculos tuos, et vide: omnes isti congregáti sunt, venérunt tibi: fílii tui de longe vénient, et fíliæ tuæ de látere surgent. Tunc vidébis et áfflues, mirábitur et dilatábitur cor tuum, quando convérsa fúerit ad te multitúdo maris, fortitúdo géntium vénerit tibi. Inundátio camelórum opériet te dromedárii Mádian et Epha: omnes de Saba vénient, aurum et thus deferéntes, et laudem Dómino annuntiántes.
Отъ пророчества Ісaина, чтeніе
Свѣтися свѣтися Іеросалиме, пріиде бо твой свѣтъ, и слaва Господня на тебѣ возсія. Се тма покрыетъ зeмлю, и мрaкъ на языки, а на тебѣ явится Господь, и слaва его въ тебѣ узрится. И пойдутъ царіе во свѣтѣ твоeмъ, и языцы свѣтлостію сіянія твоего. Возъведи окрестъ очи твои, и виждь собрана вся чaда твоя. Се пріидоша вси сынове твои издалeча, и дщeри твои на рaмѣхъ возмутся. Тогда узриши, и возрaдуешися, и убоишися, и ужaснешися сердцемъ, зане преложитъ на тя богaтство моря, и языкъ и людeй. И пріидутъ ти стада вельблюдъ, и покрыютъ тя вельблюды Мадіaмстіи и Гефaрстіи. Вси Отъ Сaвы пріидутъ, носяще ти злaто и ливaнъ, принесyтъ ти и кaмень чeстенъ, и спасeніе Отъ Господа благовѣстятъ.
Evangelium (Joann 1:29-34)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Vidit Joánnes Jesum veniéntem ad se, et ait: Ecce Agnus Dei, ecce, qui tollit peccátum mundi. Hic est, de quo dixi: Post me venit vir, qui ante me factus est: quia prior me erat. Et ego nesciébam eum, sed ut manifestétur in Israël, proptérea veni ego in aqua baptízans. Et testimónium perhíbuit Joánnes, dicens: Quia vidi Spíritum descendéntem quasi colúmbam de coelo, et mansit super eum. Et ego nesciébam eum: sed qui misit me baptizáre in aqua, ille mihi dixit: Super quem víderis Spíritum descendéntem, et manéntem super eum, hic est, qui baptízat in Spíritu Sancto. Et ego vidi: et testimónium perhíbui, quia hic est Fílius Dei.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Видѣ Іoаннъ Ісуса грядуща къ себѣ. и глагола, се Агнецъ Божіи, взeмляи грѣхы миру. Сeй есть о нeмъ же азъ рѣхъ, по мнѣ грядeтъ мужъ, иже предо мною бысть, яко пeрвѣе мене бѣ. И азъ не вѣдяхъ его, но да явится Ізраилеви, сего ради пріидохъ азъ въ водѣ крестя. И свѣдѣтельствова Іoаннъ, глаголя. яко видѣхъ Духъ сходящь яко голубь съ небесе, и пребысть на нeмъ. И азъ не вѣдѣхъ его, но пославыи мя крестити водою, той мнѣ рече, надъ него же узриши Духъ сходящь, и пребывающь на нeмъ, той есть крестяи Духомъ Святымъ. И азъ видѣхъ, и свѣдѣтельствовахъ, яко сeй есть Сынъ Божіи.

Второе ​воскресенье​ по Богоявленіи

Lectio (Rom 12:6-16)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apostoli ad Romános
Fratres: Habéntes donatiónes secúndum grátiam, quæ data est nobis, differéntes: sive prophetíam secúndum ratiónem fídei, sive ministérium in ministrándo, sive qui docet in doctrína, qui exhortátur in exhortándo, qui tríbuit in simplicitáte, qui præest in sollicitúdine, qui miserétur in hilaritáte. Diléctio sine simulatióne. Odiéntes malum, adhæréntes bono: Caritáte fraternitátis ínvicem diligéntes: Honóre ínvicem præveniéntes: Sollicitúdine non pigri: Spíritu fervéntes: Dómino serviéntes: Spe gaudéntes: In tribulatióne patiéntes: Oratióni instántes: Necessitátibus sanctórum communicántes: Hospitalitátem sectántes. Benedícite persequéntibus vos: benedícite, et nolíte maledícere. Gaudére cum gaudéntibus, flere cum fléntibus: Idípsum ínvicem sentiéntes: Non alta sapiéntes, sed humílibus consentiéntes.
Къ римляномъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Имущу же дарованія по благодати даннѣй намъ различна. аще пророчество по мѣрѣ вѣры. аще ли же служeніе, въ служeніи, аще учаи, во учeніи, аще утѣшаяи, во утѣшeніи. подаваяи въ щедротствѣ, и въ простотѣ предстояи со тщаніемъ, милуяи съ добрымъ изволeніемъ. любы не лицемѣрна, ненавидящи злое, прилѣпляющеся благому. братолюбіемъ другъ ко другу любeзни, чeстію другъ друга болша творяще. Тщаніемъ не лѣниви, духомъ горяще, Господеви работающе, упованіемъ радующеся, скорби терпяще, въ молитвѣ пребывающе, въ трeбованіихъ святымъ прилежаще, страннолюбія держащеся. благословляйте гонящая вы. благословите, а не кленѣте. Радоватися съ радующимися, и плакати съ плачущими, тожде другъ ко другу мудрствующе, не высокая мудрствующе, но смирeными ведущеся.
Evangelium (Joann 2:1-11)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Núptiæ factæ sunt in Cana Galilǽæ: et erat Mater Jesu ibi. Vocátus est autem et Jesus, et discípuli ejus ad núptias. Et deficiénte vino, dicit Mater Jesu ad eum: Vinum non habent. Et dicit ei Jesus: Quid mihi et tibi est, mulier? nondum venit hora mea. Dicit Mater ejus minístris: Quodcúmque díxerit vobis, fácite. Erant autem ibi lapídeæ hýdriæ sex pósitæ secúndum purificatiónem Judæórum, capiéntes síngulæ metrétas binas vel ternas. Dicit eis Jesus: Implete hýdrias aqua. Et implevérunt eas usque ad summum. Et dicit eis Jesus: Hauríte nunc, et ferte architriclíno. Et tulérunt. Ut autem gustávit architriclínus aquam vinum fáctam, et non sciébat unde esset, minístri autem sciébant, qui háuserant aquam: vocat sponsum architriclínus, et dicit ei: Omnis homo primum bonum vinum ponit: et cum inebriáti fúerint, tunc id, quod detérius est. Tu autem servásti bonum vinum usque adhuc. Hoc fecit inítium signórum Jesus in Cana Galilǽæ: et manifestávit glóriam suam, et credidérunt in eum discípuli ejus.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Бракъ бысть въ Канѣ Галилeйстѣй, и бѣ Мати Ісусова ту. Званъ же бысть и Ісусъ, и ученицы его на бракъ. И недоставшу вину, глагола Мати Ісусова къ нему, вина не имуть. Глагола ей Ісусъ, что есть мнѣ и тебѣ жeно; не у пріиде часъ мой. Глагола Мати его слугамъ, еже аще глаголетъ вамъ, сотворите. Бѣху же ту водоноси камени шeсть, лежаще по очищeнію Іудeйску, вмѣстящемъ по двѣма или тріeмъ мѣрамъ. Глагола имъ Ісусъ, наполните водоносы воды. и наполниша ихъ до верха. и глагола имъ, почерпѣте нынѣ, и принесѣте архитриклинови. и принесоша. И яко же вкуси архитриклинъ вина бывшаго отъ воды, и не вѣдяше откуду есть, слугы же вѣдяху почeрпшеи воду. Пригласи жениха архитриклинъ, и глагола ему, всякъ человѣкъ, прeжде доброе вино полагаетъ, и егда упіются, тогда хуждшее. Ты же соблюде доброе вино досeлѣ. се сотвори начатокъ знаменіемъ Ісусъ, въ Канѣ Галилeйстѣй, и яви славу свою, и вѣроваша вонь ученицы его.

Третье ​воскресенье​ по Богоявленіи

Lectio (Rom 12:16-21)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apostoli ad Romános
Fratres: Nolíte esse prudéntes apud vosmetípsos: nulli malum pro malo reddéntes: providéntes bona non tantum coram Deo, sed étiam coram ómnibus homínibus. Si fíeri potest, quod ex vobis est, cum ómnibus homínibus pacem habéntes: Non vosmetípsos defendéntes, caríssimi, sed date locum iræ. Scriptum est enim: Mihi vindícta: ego retríbuam, dicit Dóminus. Sed si esuríerit inimícus tuus, ciba illum: si sitit, potum da illi: hoc enim fáciens, carbónes ignis cóngeres super caput ejus. Noli vinci a malo, sed vince in bono malum.
Къ римляномъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Не бывайте мудри о себѣ, ни единому же зло за зло воздающе, промышляюще добрая предъ всѣми человѣкы. Аще возможно еже отъ васъ со всѣми человѣкы миръ имѣйте. не себе отмщающе возлюбленіи, но дадите мѣсто гнѣву. Писано бо есть, мнѣ отмщeніе, азъ воздамъ, глаголетъ Господь. Аще убо алчетъ врагъ твой, ухлѣби его. аще ли жаждетъ, напой его, сіe бо творя угліе огнено собираеши на главу его. не побѣждeнъ бывай отъ зла, но побѣждай благимъ злое.
Evangelium (Matt 8:1-13)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Cum descendísset Jesus de monte, secútæ sunt eum turbæ multæ: et ecce, leprósus véniens adorábat eum, dicens: Dómine, si vis, potes me mundáre. Et exténdens Jesus manum, tétigit eum, dicens: Volo. Mundáre. Et conféstim mundáta est lepra ejus. Et ait illi Jesus: Vide, némini díxeris: sed vade, osténde te sacerdóti, et offer munus, quod præcépit Móyses, in testimónium illis. Cum autem introísset Caphárnaum, accéssit ad eum centúrio, rogans eum et dicens: Dómine, puer meus jacet in domo paralýticus, et male torquetur. Et ait illi Jesus: Ego véniam, et curábo eum. Et respóndens centúrio, ait: Dómine, non sum dignus, ut intres sub tectum meum: sed tantum dic verbo, et sanábitur puer meus. Nam et ego homo sum sub potestáte constitútus, habens sub me mílites, et dico huic: Vade, et vadit; et alii: Veni, et venit; et servo meo: Fac hoc, et facit. Audiens autem Jesus, mirátus est, et sequéntibus se dixit: Amen, dico vobis, non inveni tantam fidem in Israël. Dico autem vobis, quod multi ab Oriénte et Occidénte vénient, et recúmbent cum Abraham et Isaac et Jacob in regno cœlórum: fílii autem regni ejiciéntur in ténebras exterióres: ibi erit fletus et stridor déntium. Et dixit Jesus centurióni: Vade et, sicut credidísti, fiat tibi. Et sanátus est puer in illa hora.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Сшeдшу Ісусу съ горы, въ слѣдъ его идяху народи мнози. и се прокажeнъ пришeдъ, кланяшеся ему глаголя, Господи, аще хощеши, можеши мя очистити. И простeръ руку Ісусъ, коснуся емъ, глаголя. хощу, очистися. И абіе очистися ему проказа. и глагола ему Ісусъ, виждь, никомуже повѣждь. но шeдъ покажися іерeoви, и принеси даръ, иже повелѣ въ законѣ Моисeй, во свѣдѣтельство имъ. Вшeдшу же ему въ Капернаумъ, приступи къ нему сотникъ, моля его и глаголя, Господи, отрокъ мой лежитъ въ дому ослабленъ, лютѣ стражда. И глагола ему Ісусъ, азъ пришeдъ исцѣлю его. И отвѣщавъ сотникъ, рече ему, Господи, нѣсмь достоинъ да подъ кровъ мой внидеши, но токмо рцы слово, и исцѣлѣетъ отрокъ мой. Ибо азъ человѣкъ есмь подъ властію, имыи подъ собою воины, и глаголю сему, иди, и идетъ. и другому пріиди, и пріидетъ. и рабу моему сотвори се, и сотворитъ. Слышавъ же Ісусъ, удивися, и рече грядущимъ по нeмъ, аминь глаголю вамъ, ни во Ізраили толико вѣры обрѣтохъ. Глаголю же вамъ, яко мнози отъ востокъ и западъ пріидутъ и возлягутъ со Авраамомъ, и Ісаакомъ, и Іяковомъ, въ царствіи небеснѣмъ, сынове же царствія изгнани будутъ во тму кромѣшнюю, ту будетъ плачь и скрeжетъ зубомъ. И рече Ісусъ сотнику. иди, и яко же вѣрова буди тебѣ. И исцѣлѣ отрокъ его въ той часъ.

Четвертое ​воскресенье​ по Богоявленіи

Lectio (Rom 13:8-10)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apostoli ad Romános
Fratres: Némini quidquam debeátis, nisi ut ínvicem diligátis: qui enim díligit próximum, legem implévit. Nam: Non adulterábis, Non occídes, Non furáberis, Non falsum testimónium dices, Non concupísces: et si quod est áliud mandátum, in hoc verbo instaurátur: Díliges próximum tuum sicut teípsum. Diléctio próximi malum non operátur. Plenitúdo ergo legis est diléctio.
Къ римляномъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, ни единому же ничимъ же должни бывайте, точію еже любити другъ друга. Любяи бо друга, законъ сконча. еже бо не прелюбы сотвориши, не убіeши, не украдеши, не лжесвѣдѣтельствуеши, не похощеши, и аще ина заповѣдь, въ сeмъ словеси совершается, во еже возлюбиши искреняго своего яко же самъ себе. Любы искренему зло не творитъ, исполнeніе убо закону, любы есть. И сіе вѣдяще врeмя, яко часъ уже намъ отъ сна востати. Нынѣ убо ближайшее намъ спасeніе, нeжели егда вѣровахомъ.
Evangelium (Matt 8:23-27)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Ascendénte Iesu in navículam, secúti sunt eum discípuli eius: et ecce, motus magnus factus est in mari, ita ut navícula operirétur flúctibus, ipse vero dormiébat. Et accessérunt ad eum discípuli eius, et suscitavérunt eum, dicéntes: Dómine, salva nos, perímus. Et dicit eis Iesus: Quid tímidi estis, módicæ fídei? Tunc surgens, imperávit ventis et mari, et facta est tranquíllitas magna. Porro hómines miráti sunt, dicéntes: Qualis est hic, quia venti et mare obœ́diunt ei?
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Влѣзшу же ему въ корабль, по нeмъ идоша ученицы его. И се трусъ великъ бысть въ мори, яко же кораблю покрыватися волнами, той же спаше. и пришeдше ученицы его возбудиша его глаголюще. Господи, спаси ны, погибаемъ. И глагола имъ, что страшливи есте маловѣри; тогда воставъ, запрѣти вѣтромъ и морю, и бысть тишина вeлія. Человецы же чюдишася глаголюще, кто есть сeй, яко и вѣтри и море послушаютъ его.

Пятое ​воскресенье​ по Богоявленіи

Lectio (Col 3:12-17)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Colossénses
Fratres: Indúite vos sicut electi Dei, sancti et dilecti, víscera misericórdiæ, benignitátem, humilitátem, modéstiam, patiéntiam: supportántes ínvicem, et donántes vobismetípsis, si quis advérsus áliquem habet querélam: sicut et Dóminus donávit vobis, ita et vos. Super ómnia autem hæc caritátem habéte, quod est vínculum perfectionis: et pax Christi exsúltet in córdibus vestris, in qua et vocáti estis in uno córpore: et grati estóte. Verbum Christi hábitet in vobis abundánter, in omni sapiéntia, docéntes et commonéntes vosmetípsos psalmis, hymnis et cánticis spirituálibus, in grátia cantántes in córdibus vestris Deo. Omne, quodcúmque fácitis in verbo aut in ópere, ómnia in nómine Dómini Iesu Christi, grátias agéntes Deo et Patri per Iesum Christum, Dóminum nostrum.
Къ коласаемъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Облецѣтеся убо яко же избранніи Богу, святи и возлюблени, въ милость щедротъ, и благость, въ смиреномудріе, кротость, и долготерпѣніе, пріeмлюще другъ друга, и угожающе себѣ, аще кто на кого имать поречeніе, яко же и Христосъ угодилъ есть вамъ, такоже и вы. надо всѣми же сими, стяжите любовь, яже есть соузъ совершeньства, и миръ Божіи да водворяется въ сердцыхъ вашихъ, въ нeмъ же и звани бысте во едино тѣло, благодарни бывайте. Cлово Христово да вселяется въ васъ богатно, во всякой премудрости, учаще и вразумляюще себе самѣхъ, въ псалмѣхъ, и пѣніихъ, и пѣснехъ духовныхъ, о благодати поюще въ сердцыхъ вашихъ Господеви. И все еже аще творите словомъ или дѣломъ, вся во имя Господа Ісуса Христа, благодаряще Бога и Отца о Христѣ Ісусѣ, Господѣ нашемъ.
Evangelium (Matt 13:24-30)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Dixit Iesus turbis parábolam hanc: Símile factum est regnum cœlórum hómini, qui seminávit bonum semen in agro suo. Cum autem dormírent hómines, venit inimícus eius, et superseminávit zizánia in médio trítici, et ábiit. Cum autem crevísset herba et fructum fecísset, tunc apparuérunt et zizánia. Accedéntes autem servi patrisfamílias, dixérunt ei: Dómine, nonne bonum semen seminásti in agro tuo? Unde ergo habet zizánia? Et ait illis: Inimícus homo hoc fecit. Servi autem dixérunt ei: Vis, imus, et collígimus ea? Et ait: Non: ne forte colligéntes zizánia eradicétis simul cum eis et tríticum. Sínite utráque créscere usque ad messem, et in témpore messis dicam messóribus: Collígite primum zizáania, et alligáte ea in fascículos ad comburéndum, tríticum autem congregáta in hórreum meum.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Речe Ісусъ притчу сію къ народомъ, Уподобися царствіе небесное человѣку сѣявшу доброе сѣмя на селѣ своeмъ. Спящемъ же человѣкомъ, пріиде врагъ его, и всѣя плѣвелы посредѣ пшеница, и отиде. Егда же прозябе трава, и плодъ сотвори, тогда явишася и плѣвеліе. Пришeдше же раби господина, рѣша ему, господи, не доброе ли сѣмя сѣялъ еси на селѣ своeмъ; откуду убо имать плѣвелы; онъ же рече имъ, врагъ человѣкъ се сотвори. Раби же рѣша ему, хощеши ли убо, да шeдше исплевeмъ я; онъ же рече имъ, ни, да некогоспода восторгающе плѣвелы, восторгнете купно съ ними и пшеницу. Оставите расти обое купно до жатвы, и во время жатвы реку жателемъ, соберѣте пeрвѣе плѣвелы, и свяжите ихъ въ снопы яко съжежти я, а пшеницу соберѣте въ житницу мою.

Шестое ​​воскресенье​​ по Богоявленіи

Lectio (1 Thess 1:2-10)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Thessalonicénses
Fratres: Grátias ágimus Deo semper pro ómnibus vobis, memóriam vestri faciéntes in oratiónibus nostris sine intermissióne, mémores óperis fídei vestræ, et labóris, et caritátis, et sustinéntiæ spei Dómini nostri Iesu Christi, ante Deum et Patrem nostrum: sciéntes, fratres, dilécti a Deo. electiónem vestram: quia Evangélium nostrum non fuit ad vos in sermóne tantum, sed et in virtúte, et in Spíritu Sancto, et in plenitúdine multa, sicut scitis quales fuérimus in vobis propter vos. Et vos imitatóres nostri facti estis, et Dómini, excipiéntes verbum in tribulatióne multa, cum gáudio Spíritus Sancti: ita ut facti sitis forma ómnibus credéntibus in Macedónia et in Acháia. A vobis enim diffamátus est sermo Dómini, non solum in Macedónia et in Acháia, sed et in omni loco fides vestra, quæ est ad Deum, profécta est, ita ut non sit nobis necésse quidquam loqui. Ipsi enim de nobis annúntiant, qualem intróitum habuérimus ad vos: et quómodo convérsi estis ad Deum a simulácris, servíre Deo vivo et vero, et exspectáre Fílium eius de cœlis quem suscitávit ex mórtuis Iesum, qui erípuit nos ab ira ventúra.
Къ солуняномъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, благодаримъ Бога всегда о всѣхъ васъ, поминаніе ваше творяще въ молитвахъ своихъ, непрестанно поминающе ваше дѣло и вѣру, и трудъ, любвe же и терпѣнію, и упованіе на Господа нашего Ісуса Христа, прeдъ Богомъ и Отецeмъ нашимъ, вѣдяще братіе возлюбленая, отъ Бога избраніе ваше, яко благовѣствованіе наше не бысть къ вамъ въ словѣ точію, но и силою, и Духомъ Святымъ, и во извѣщeніи мнозѣ, яко же и вѣсте, какови быхомъ въ васъ, ради васъ. И вы подобницы намъ бысте, Господне пріимше слово въ скорби мнозѣ, и съ радостію Духа Святаго, яко быти вамъ образъ всѣмъ вѣрующимъ, въ Македоніи, и Ахаіи. Отъ васъ бо промчася слово Господне не токмо въ Македоніи и Ахаіи, но и во всякомъ мѣстѣ вѣра ваша, яже къ Богу изыде, яко не требовати намъ глаголати что, тіи бо о насъ возвѣщаютъ каковъ входъ имѣхомъ къ вамъ, и како обратистеся къ Богу отъ идолъ, работати Богу живу и истинну, и ждати Сына его съ небесъ, его же воскреси изъ мертвыхъ, Ісуса избавляющаго насъ отъ гнѣва грядущаго.
Evangelium (Matt 13:31-35)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Dixit Iesus turbis parábolam hanc: Símile est regnum cœlórum grano sinápis, quod accípiens homo seminávit in agro suo: quod mínimum quidem est ómnibus semínibus: cum autem créverit, maius est ómnibus oléribus, et fit arbor, ita ut vólucres cœli véniant et hábitent in ramis eius. Aliam parábolam locútus est eis: Símile est regnum cœlórum ferménto, quod accéptum múlier abscóndit in farínæ satis tribus, donec fermentátum est totum. Hæc ómnia locútus est Iesus in parábolis ad turbas: et sine parábolis non loquebátur eis: ut implerétur quod dictum erat per Prophétam dicéntem: Apériam in parábolis os meum, eructábo abscóndita a constitutióne mundi.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Речe Ісусъ притчу сію къ народомъ: Подобно есть царствіе небесное, зерну горушичну, еже взeмъ человѣкъ, всѣя на селѣ своeмъ, еже малѣйше убо есть отъ всѣхъ сѣменъ. Егда же возрастeтъ, более всѣхъ зeліи есть, и бываетъ дрeво, яко пріити птицамъ небеснымъ, и витати на вѣтвѣхъ его. Ину притчу глагола имъ, подобно есть царствіе небесное, квасу, иже взeмши жена скры въ мучныхъ сатѣхъ три, дондеже вскисоша вся. Сія вся глагола Ісусъ въ притчахъ народомъ, и безъ притча ничесоже глаголаше къ нимъ, яко да сбудется речeное пророкомъ глаголющимъ, отвeрзу въ притчахъ уста моя, отрыгну сокровeная отъ сложeнія миру.

Седмидесятидневное (Septuagesima) ​воскресенье​

Lectio (1 Cor 9:24-27; 10:1-5)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fratres: Nescítis, quod ii, qui in stádio currunt, omnes quidem currunt, sed unus áccipit bravíum? Sic cúrrite, ut comprehendátis. Omnis autem, qui in agóne conténdit, ab ómnibus se ábstinet: et illi quidem, ut corruptíbilem corónam accípiant; nos autem incorrúptam. Ego ígitur sic curro, non quasi in incértum: sic pugno, non quasi áërem vérberans: sed castígo corpus meum, et in servitútem rédigo: ne forte, cum áliis prædicáverim, ipse réprobus effíciar. Nolo enim vos ignoráre, fratres, quóniam patres nostri omnes sub nube fuérunt, et omnes mare transiérunt, et omnes in Móyse baptizáti sunt in nube et in mari: et omnes eándem escam spiritálem manducavérunt, et omnes eúndem potum spiritálem bibérunt bibébant autem de spiritáli, consequénte eos, petra: petra autem erat Christus: sed non in plúribus eórum beneplácitum est Deo.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Не вѣсте ли, яко текущіи въ позорищи, вси убо текутъ, единъ же пріeмлетъ почесть; тако тецѣте да постигнете. Всякъ же подвизаяися, отъ всѣхъ воздержится. и они убо да истлѣненъ вѣнeцъ пріимутъ, мы же не истлѣненъ. Азъ убо тако теку, не аки безвѣстно, тако подвизаюся, не аки воздухъ бія, но умерщвляю тѣло свое и порабощу е. да не како инымъ проповѣдуя, самъ неключимъ буду. Не хощу же васъ невѣдѣти братіе, яко отцы наши вси подъ облакомъ бѣша, и вси сквозѣ море проидоша, и вси у Моисeя крестишася въ облацѣ и въ морѣ. И вси тожде брашно духовно ядоша, и вси тожде пиво духовно пиша. піяху бо отъ духовнаго послѣдующаго камени. камень же бѣ Христосъ, но не въ множайшихъ ихъ благоволи Богъ.
Evangelium (Matt 20:1-16)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Dixit Iesus discípulis suis parábolam hanc: Simile est regnum coelórum hómini patrifamílias, qui éxiit primo mane condúcere operários in víneam suam. Conventióne autem facta cum operáriis ex denário diúrno, misit eos in víneam suam. Et egréssus circa horam tértiam, vidit álios stantes in foro otiósos, et dixit illis: Ite et vos in víneam meam, et quod iustum fúerit, dabo vobis. Illi autem abiérunt. Iterum autem éxiit circa sextam et nonam horam: et fecit simíliter. Circa undécimam vero éxiit, et invénit álios stantes, et dicit illis: Quid hic statis tota die otiósi? Dicunt ei: Quia nemo nos condúxit. Dicit illis: Ite et vos in víneam meam. Cum sero autem factum esset, dicit dóminus víneæ procuratóri suo: Voca operários, et redde illis mercédem, incípiens a novíssimis usque ad primos. Cum veníssent ergo qui circa undécimam horam vénerant, accepérunt síngulos denários. Veniéntes autem et primi, arbitráti sunt, quod plus essent acceptúri: accepérunt autem et ipsi síngulos denários. Et accipiéntes murmurábant advérsus patremfamílias, dicéntes: Hi novíssimi una hora fecérunt et pares illos nobis fecísti, qui portávimus pondus diéi et æstus. At ille respóndens uni eórum, dixit: Amíce, non facio tibi iniúriam: nonne ex denário convenísti mecum? Tolle quod tuum est, et vade: volo autem et huic novíssimo dare sicut et tibi. Aut non licet mihi, quod volo, fácere? an óculus tuus nequam est, quia ego bonus sum? Sic erunt novíssimi primi, et primi novíssimi. Multi enim sunt vocáti, pauci vero elécti.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Речe Ісусъ притчу сію ученикомъ своимъ: Подобно есть царствіе небесное, человѣку домовиту, иже изыде купно утро наяти дѣлателя въ виноградъ свой. И совѣщавъ съ дѣлатели по пѣнязю на день, посла ихъ въ виноградъ свой. И изшeдъ въ трeтіи часъ, видѣ ины стояща на торжищи праздны, и тѣмъ рече, идѣте и вы въ виноградъ мой, и еже будетъ правда, дамъ вамъ. Они же идоша. Пакы же изшeдъ въ шестыи, и девятыи часъ, сотвори такожде. Во единыи же надесяте часъ изшeдъ, обрѣте другыя стояща праздны, и глагола имъ, что здѣ стоите вeсь день праздны; глаголаша ему, яко никтоже насъ наятъ. И глагола имъ, идѣте и вы въ виноградъ мой, и еже будетъ праведно, пріимете. Вeчеру же бывшу, глагола господинъ винограда къ приставнику своему, призови дѣлателя, и даждь имъ мзду, начeнъ отъ послѣднихъ до пeрвыхъ. И пришeдше иже во единыи надесяте часъ, пріяша по пѣнязю. Пришeдше же пeрвіи, мнѣху вяще пріяти, пріяша и тіи по пѣнязю. Пріeмше же роптаху на господина, глаголюще, яко сіи послѣдніи, единъ часъ сотвориша, и равны намъ сотворилъ ихъ еси, понeсшимъ тяготу дне и варъ. Онъ же отвѣщавъ, рече единому ихъ, друже, не обижу тебе. Не по пѣнязю ли совѣща со мною; возми свое, и иди. Хощу же и сему послѣднему дати, яко же и тебѣ. Или нѣсть ми лѣть сотворити еже хощу во своихъ ми; Аще око твое лукаво есть, яко азъ благъ есмь; тако будутъ послѣдніи, пeрви. и пeрвіи, послѣдни. Мнози бо суть звани, мало же избранныхъ.

Шестидесятидневное​ (Sexagesima) ​воскресенье​

Lectio (2 Cor 11:19-33; 12:1-9)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fratres: Libénter suffértis insipiéntens: cum sitis ipsi sapiéntes. Sustinétis enim, si quis vos in servitútem rédigit, si quis dévorat, si quis áccipit, si quis extóllitur, si quis in fáciem vos cædit. Secúndum ignobilitátem dico, quasi nos infírmi fuérimus in hac parte. In quo quis audet, - in insipiéntia dico - áudeo et ego: Hebræi sunt, et ego: Israëlítæ sunt, et ego: Semen Abrahæ sunt, et ego: Minístri Christi sunt, - ut minus sápiens dico - plus ego: in labóribus plúrimis, in carcéribus abundántius, in plagis supra modum, in mórtibus frequénter. A Iudæis quínquies quadragénas, una minus, accépi. Ter virgis cæsus sum, semel lapidátus sum, ter naufrágium feci, nocte et die in profúndo maris fui: in itinéribus sæpe, perículis flúminum, perículis latrónum, perículis ex génere, perículis ex géntibus, perículis in civitáte, perículis in solitúdine, perículis in mari, perículis in falsis frátribus: in labóre et ærúmna, in vigíliis multis, in fame et siti, in ieiúniis multis, in frigóre et nuditáte: præter illa, quæ extrínsecus sunt, instántia mea cotidiána, sollicitúdo ómnium Ecclesiárum. Quis infirmátur, et ego non infírmor? quis scandalizátur, et ego non uror? Si gloriári opórtet: quæ infirmitátis meæ sunt, gloriábor. Deus et Pater Dómini nostri Iesu Christi, qui est benedíctus in sǽcula, scit quod non méntior. Damásci præpósitus gentis Arétæ regis, custodiébat civitátem Damascenórum, ut me comprehénderet: et per fenéstram in sporta dimíssus sum per murum, et sic effúgi manus eius. Si gloriári opórtet - non éxpedit quidem, - véniam autem ad visiónes et revelatiónes Dómini. Scio hóminem in Christo ante annos quatuórdecim, - sive in córpore néscio, sive extra corpus néscio, Deus scit - raptum huiúsmodi usque ad tértium coelum. Et scio huiúsmodi hóminem, - sive in córpore, sive extra corpus néscio, Deus scit:- quóniam raptus est in paradisum: et audivit arcána verba, quæ non licet homini loqui. Pro huiúsmodi gloriábor: pro me autem nihil gloriábor nisi in infirmitátibus meis. Nam, et si volúero gloriári, non ero insípiens: veritátem enim dicam: parco autem, ne quis me exístimet supra id, quod videt in me, aut áliquid audit ex me. Et ne magnitúdo revelatiónem extóllat me, datus est mihi stímulus carnis meæ ángelus sátanæ, qui me colaphízet. Propter quod ter Dóminum rogávi, ut discéderet a me: et dixit mihi: Súfficit tibi grátia mea: nam virtus in infirmitáte perfícitur. Libénter ígitur gloriábor in infirmitátibus meis, ut inhábitet in me virtus Christi.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Любeзно бо пріeмлете безумныя мудры суще. Пріeмлете бо аще кто васъ порабощаетъ, аще кто поядаетъ, аще кто не въ лѣпоту проторитъ. аще кто по лицу біeтъ вы, аще кто вели чается, по досажeнію глаголю, зане яко мы изнемогохомъ. О нeмъ же аще дерзаетъ кто, несмыслено глаголю, дерзаю, и азъ. Еврeи ли суть, и азъ. Ізраильте ли суть, и азъ. Сѣмя Авраамле ли суть, и азъ. Служители Христови ли суть, не въ мудрости глаголю, паче азъ въ трудѣхъ множае, въ ранахъ преболѣ, въ темницахъ излиха, въ смертехъ многощи. Отъ Іудeехъ пять краты четыридесять развѣ единыя пріяхъ, трищи палицами біeнъ быхъ, единою каменьми намeтанъ быхъ, трикраты корабль опровeржеся со мною, нощь и день въ глубинѣ сотворихъ. Въ путныхъ шeствіихъ множицею. Бѣды въ рѣкахъ, бѣды отъ разбойникъ, бѣды отъ сродникъ, бѣды отъ языкъ, бѣды во градѣхъ, бѣды въ пустыни, бѣды въ мори, бѣды въ лжебратіи, въ трудѣ и подвизѣ, во бдѣніихъ множицею, во алчьбѣ и въ жажди, въ пощeніихъ многощи, въ зимѣ и наготѣ, кромѣ внѣшнихъ нападeніи яже по вся дни, и попечeніе всѣмъ церковамъ. Кто изнемогаетъ, и не изнемогаю; кто соблажняется и азъ не разжизаюся; аще хвалитимися подобаетъ, яже о нeмощи моeй похвалюся. Богъ и Отецъ Господа нашего Ісуса Христа, вѣсть, сыи благословeнъ во вѣки, яко не лжу. Въ Дамасцѣ языческіи князь Арeѳы царя, стрежаше Дамаскъ градъ, яти мя хотя, и оконцемъ въ кошницы свѣшенъ быхъ по стенѣ и избѣгохъ изъ руку его. Похвалитижеся не пользуетъ ми, пріиду бо въ вѣдѣнія и откровeнія Господня. Вѣмъ человѣка о Христѣ, прeжде лѣтъ четыринадесяте, аще въ тѣлѣ, не вѣмъ, аще ли кромѣ тѣла, не вѣмъ, Богъ вѣсть, восхищeна бывша таковаго до трeтіяго небесе. И вѣмъ такова человѣка, аще въ тѣлѣ, или кромѣ тѣла, не вѣмъ, Богъ вѣсть, яко восхищeнъ бысть въ рай, и слыша не изречeнны глаголы, ихъ же не лѣть есть человѣку глаголати. О таковѣмъ похвалюся, о себѣ же не похвалюся, токмо о нeмощехъ моихъ. Аще бо восхощу похвалитися, не буду безуменъ, истину бо реку. Щажду же еда не како кто вознепщуетъ о мнѣ паче еже видитъ мя или слышитъ что отъ мене. И за премногая откровeнія да не превозношуся, дастъмися пакостникъ плоти, ангелъ сатанинъ, да ми пакости дѣетъ, да не превозношуся. О сeмъ трикраты Господа молихъ, да отступитъ отъ мене, и речe ми, довлѣтъ ти благодать моя. Сила бо моя въ нeмощи совершается. Сладцѣ убо похвалюся паче въ нeмощехъ моихъ, да вселится въ мя сила Христова.
Evangelium (Luc 8:4-15)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Cum turba plúrima convenírent, et de civitátibus properárent ad Iesum, dixit per similitúdinem: Exiit, qui séminat, semináre semen suum: et dum séminat, áliud cécidit secus viam, et conculcátum est, et vólucres coeli comedérunt illud. Et áliud cécidit supra petram: et natum áruit, quia non habébat humórem. Et áliud cécidit inter spinas, et simul exórtæ spinæ suffocavérunt illud. Et áliud cécidit in terram bonam: et ortum fecit fructum céntuplum. Hæc dicens, clamábat: Qui habet aures audiéndi, audiat. Interrogábant autem eum discípuli eius, quæ esset hæc parábola. Quibus ipse dixit: Vobis datum est nosse mystérium regni Dei, céteris autem in parábolis: ut vidéntes non videant, et audientes non intéllegant. Est autem hæc parábola: Semen est verbum Dei. Qui autem secus viam, hi sunt qui áudiunt: déinde venit diábolus, et tollit verbum de corde eórum, ne credéntes salvi fiant. Nam qui supra petram: qui cum audierint, cum gáudio suscipiunt verbum: et hi radíces non habent: qui ad tempus credunt, et in témpore tentatiónis recédunt. Quod autem in spinas cécidit: hi sunt, qui audiérunt, et a sollicitudínibus et divítiis et voluptátibus vitæ eúntes, suffocántur, et non réferunt fructum. Quod autem in bonam terram: hi sunt, qui in corde bono et óptimo audiéntes verbum rétinent, et fructum áfferunt in patiéntia.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Сходящу народу многу, и отъ всѣхъ градовъ грядущимъ къ Ісусу, рече притчу. Изыде сѣяи сѣяти сѣмене своего, и егда сѣяше, ово паде при пути, и попрано бысть, и птица небесныя позобаша е. А другое паде на камени, и прозябъ усше, зане не имяше влаги. и другое паде посредѣ тeрнія, и возрастъ тeрніе, и подави е. другое же паде на земли блазѣ, и прозябъ сотвори плодъ сторицею. Сія глаголя возгласи. имѣяи уши слышати, да слышитъ. Вопрашаху же его ученицы его, глаголюще. Что есть притча сія; онъ же рече, вамъ есть дано вѣдати тайны царствія Божія. прочимъ же въ притчахъ, да видяще, не видятъ. и слышаще, не разумѣютъ. Есть же сія притча, сѣмя есть слово Божіе. а иже при пути, суть слышащеи. потомъ же приходитъ діаволъ, и взeмлетъ слово отъ сердца ихъ, да не вѣровавше, спасутся. А иже на камени, иже егда услышатъ, съ радостію пріeмлютъ слово. и сіи корене не имутъ. иже во время вѣруютъ, и во время напасти отпадаютъ. А иже въ тeрніи падшее, сіи суть слышавшеи, и отъ печали и богатства и сластьми житeйскими ходяще подавляются, и не совершаютъ плода. а иже на добрѣй земли, сіи суть, иже добрымъ сердцемъ и благомъ слышавше слово, держатъ, и плодъ творятъ въ терпѣніи. Сія глаголя возгласи. имѣяи уши слышати, да слышитъ.

Пятидесятидневное (Quinquagesima) ​воскресенье​

Lectio (1 Cor 13:1-13)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fratres: Si linguis hóminum loquar et Angelórum, caritátem autem non hábeam, factus sum velut æs sonans aut cýmbalum tínniens. Et si habúero prophetíam, et nóverim mystéria ómnia et omnem sciéntiam: et si habúero omnem fidem, ita ut montes tránsferam, caritátem autem non habúero, nihil sum. Et si distribúero in cibos páuperum omnes facultátes meas, et si tradídero corpus meum, ita ut árdeam, caritátem autem non habuero, nihil mihi prodest. Cáritas patiens est, benígna est: cáritas non æmulátur, non agit pérperam, non inflátur, non est ambitiósa, non quærit quæ sua sunt, non irritátur, non cógitat malum, non gaudet super iniquitáte, congáudet autem veritáti: ómnia suffert, ómnia credit, ómnia sperat, ómnia sústinet. Cáritas numquam éxcidit: sive prophétiæ evacuabúntur, sive linguæ cessábunt, sive sciéntia destruétur. Ex parte enim cognóscimus, et ex parte prophetámus. Cum autem vénerit quod perféctum est, evacuábitur quod ex parte est. Cum essem párvulus, loquébar ut párvulus, sapiébam ut párvulus, cogitábam ut párvulus. Quando autem factus sum vir, evacuávi quæ erant párvuli. Vidémus nunc per spéculum in ænígmate: tunc autem fácie ad fáciem. Nunc cognósco ex parte: tunc autem cognóscam, sicut et cógnitus sum. Nunc autem manent fides, spes, cáritas, tria hæc: maior autem horum est cáritas.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Аще языкы человеческыми глаголю, и ангельскыми, любвe же не имамъ, быхъ мѣдь звенящи или кимвалъ звяцая. И аще имамъ пророчество, и вѣмъ тайны вся, и вeсь разумъ, и аще имамъ всю вѣру, яко и горы преставляти, любвe же не имамъ, ничтоже есмь. И аще раздамъ вся имѣнія моя, и аще предамъ тѣло мое во еже съжещи е, любвe же не имамъ, никоея пользы ми есть. Любы долготерпитъ, милосердствуетъ. любы не завидитъ, любы не превозносится, не гордитъ, ни безчинствуетъ, не ищетъ своихъ си, не раздражается, не вмѣняетъ злое, не радуется о неправдѣ, радуетжеся о истинѣ, вся любитъ, всему вѣру емлетъ, все уповаетъ, вся терпитъ. Любы, николиже отпадаетъ. Аще же пророчествія, упразнятся, аще ли языцы умолкнутъ, аще разумъ испразнится. отчасти бо разумѣваемъ, и отчасти пророчествуемъ, егда же пріидетъ совершeное, тогда еже отчасти упразнится. Братіе, егда бѣхъ младeнецъ, яко младeнецъ глаголахъ, яко младeнецъ мудрствовахъ, яко младeнецъ смышляхъ. егда же быхъ мужъ, отвергохъ младeнческая. видимъ убо нынѣ яко же зерцаломъ въ гаданіихъ, тогда же лицeмъ къ лицу. Нынѣ разумѣю отчасти, тогда же познаю яко же и познанъ быхъ. нынѣ же пребываютъ, вѣра, надeжа, любы, трое сіе. больши же сихъ, любы.
Evangelium (Luc 18:31-43)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Assúmpsit Iesus duódecim, et ait illis: Ecce, ascéndimus Ierosólymam, et consummabúntur ómnia, quæ scripta sunt per Prophétas de Fílio hominis. Tradétur enim Géntibus, et illudétur, et flagellábitur, et conspuétur: et postquam flagelláverint, occídent eum, et tértia die resúrget. Et ipsi nihil horum intellexérunt, et erat verbum istud abscónditum ab eis, et non intellegébant quæ dicebántur. Factum est autem, cum appropinquáret Iéricho, cæcus quidam sedébat secus viam, mendícans. Et cum audíret turbam prætereúntem, interrogábat, quid hoc esset. Dixérunt autem ei, quod Iesus Nazarénus transíret. Et clamávit, dicens: Iesu, fili David, miserére mei. Et qui præíbant, increpábant eum, ut tacéret. Ipse vero multo magis clamábat: Fili David, miserére mei. Stans autem Iesus, iussit illum addúci ad se. Et cum appropinquásset, interrogávit illum, dicens: Quid tibi vis fáciam? At ille dixit: Dómine, ut vídeam. Et Iesus dixit illi: Réspice, fides tua te salvum fecit. Et conféstim vidit, et sequebátur illum, magníficans Deum. Et omnis plebs ut vidit, dedit laudem Deo.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Поeмъ Ісусъ оба надесяте, рече къ нимъ, се восходимъ во Іерусалимъ, и скончаются вся писанная пророкы о Сынѣ человечестѣ. Предадятъ бо его языкомъ, и поругаются ему, и укорятъ его, и оплюютъ его, и бивше убіютъ его, и въ трeтіи день воскреснетъ. И тіи ничесоже отъ сихъ разумѣша. И бѣ глаголъ сeй сокровeнъ отъ нихъ, и не разумѣваху глаголемыхъ. Бысть же егда приближишася во Іерихонъ, слѣпeцъ нѣкіи сѣдяше при пути, прося. Слышавъ же народъ мимо ходящъ, вопрашаше что убо есть се. Повѣдаша же ему, яко Ісусъ Назарянинъ мимо ходитъ. И возопи глаголя, Ісусе Сыне Давыдовъ помилуй мя. И предидущеи прещаху ему, да умолчитъ. Онъ же паче множае вопіяше, Сыне Давыдовъ, помилуй мя. Ставъ же Ісусъ, повелѣ привести его къ себѣ. Приближшужеся ему къ нему, вопроси его глаголя, что хощеши да ти сотворю; онъ же рече, Господи, да прозрю. Ісусъ же рече ему, прозри, вѣра твоя спасе тя. И абіе прозрѣ. и въ слѣдъ его идяше, славля Бога. И вси людіе видѣвше, воздаша хвалу Богови.

Пепельная среда

Lectio (Ioel 2:12-19)
Léctio Ioélis Prophétæ
Hæc dicit Dóminus: Convertímini ad me in toto corde vestro, in ieiúnio, et in fletu, et in planctu. Et scíndite corda vestra, et non vestiménta vestra, et convertímini ad Dóminum, Deum vestrum: quia benígnus et miséricors est, pátiens, et multæ misericórdiæ, et præstábilis super malítia. Quis scit, si convertátur, et ignóscat, et relínquat post se benedictiónem, sacrifícium et libámen Dómino, Deo vestro? Cánite tuba in Sion, sanctificáte ieiúnium, vocáte coetum, congregáte pópulum, sanctificáte ecclésiam, coadunáte senes, congregáte parvulos et sugéntes úbera: egrediátur sponsus de cubíli suo, et sponsa de thálamo suo. Inter vestíbulum et altare plorábunt sacerdótes minístri Dómini, et dicent: Parce, Dómine, parce pópulo tuo: et ne des hereditátem tuam in oppróbrium, ut dominéntur eis natiónes. Quare dicunt in pópulis: Ubi est Deus eórum? Zelátus est Dóminus terram suam, et pepércit pópulo suo. Et respóndit Dóminus, et dixit populo suo: Ecce, ego mittam vobis fruméntum et vinum et óleum, et replebímini eis: et non dabo vos ultra oppróbrium in géntibus: dicit Dóminus omnípotens.
Отъ пророчества Іоилева, чтeніе
Тако глаголетъ Господь, обратитеся ко мнѣ, всѣмъ сердцемъ вашимъ, постомъ и плачемъ и умиленіемъ, и расторгните сердца ваша, а не ризы ваши. И обратитеся ко Господу Богу вашему, яко милостивъ и щедръ есть, долготерпѣливъ и многомилостивъ и каяся о злобахъ. Кто вѣсть, обратитълися и раскается, и оставитъ со зади себе благословеніе, жертву и приношеніе Господу Богу нашему. Вострубите трубою в Сионѣ, освятите постъ, проповѣдите угожденіе. Соберите люди, освятите церковь, соберите старцы, приведите младенцы ссущия млеко. Да изыдетъ женихъ отъ ложа своего, и невѣста отъ чертога ея. Между основанія и олтаремъ да плачутъ священницы служащии Господеви, и рекутъ, пощади, пощади Господи люди своя, и не даждь достоянія своего въ поношеніе, еже обладати надними языкомъ. Яко да не рекутъ въ языцехъ, гдѣ есть Богъ ихъ. И возревнова Господь на землю свою, и пощадѣ люди своя. И отвеща Господь людемъ своимъ, се Азъ послю вамъ пшеницу, и вино и масло, и насытитеся отъ нихъ. И не дамъ васъ кътому поношеніе во языцехъ.
Evangelium (Matt 6:16-21)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Dixit Iesus discípulis suis: Cum ieiunátis, nolíte fíeri, sicut hypócritæ, tristes. Extérminant enim fácies suas, ut appáreant homínibus ieiunántes. Amen, dico vobis, quia recepérunt mercédem suam. Tu autem, cum ieiúnas, unge caput tuum, et fáciem tuam lava, ne videáris homínibus ieiúnans, sed Patri tuo, qui est in abscóndito: et Pater tuus, qui videt in abscóndito, reddet tibi. Nolíte thesaurizáre vobis thesáuros in terra: ubi ærúgo et tínea demólitur: et ubi fures effódiunt et furántur. Thesaurizáte autem vobis thesáuros in coelo: ubi neque ærúgo neque tínea demólitur; et ubi fures non effódiunt nec furántur. Ubi enim est thesáurus tuus, ibi est et cor tuum.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Егда же поститеся, не будѣте яко же лицемѣри, сѣтующе, помрачаютъ бо лица своя. яко да явятся человѣкомъ постящеся. Аминь глаголю вамъ яко воспріимутъ мзду свою. Ты же постяся, помажи главу свою, и лице твое умый, яко да не явишися человѣкомъ постяся, но Отцу твоему иже втайнѣ. И Отецъ твой видяи втайнѣ, воздастъ тебѣ явѣ. Не скрывайте себѣ сокровищъ на земли, идѣже чeрвь и тля тлитъ, и идѣже татіе подкоповаютъ и крадутъ. Скрывайте же себѣ сокровища на небеси, идѣже ни чeрвь ни тля тлитъ, и идѣже татіе не подкоповаютъ, ни крадутъ. идѣже бо есть сокровище ваше, ту будетъ и сердце ваше.

Первое ​воскресенье​ Великаго Поста

Lectio (2 Cor 6:1-10)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fratres: Exhortámur vos, ne in vácuum grátiam Dei recipiátis. Ait enim: Témpore accépto exaudívi te, et in die salútis adiúvi te. Ecce, nunc tempus acceptábile, ecce, nunc dies salútis. Némini dantes ullam offensiónem, ut non vituperétur ministérium nostrum: sed in ómnibus exhibeámus nosmetípsos sicut Dei minístros, in multa patiéntia, in tribulatiónibus, in necessitátibus, in angústiis, in plagis, in carcéribus, in seditiónibus, in labóribus, in vigíliis, in ieiúniis, in castitáte, in sciéntia, in longanimitáte, in suavitáte, in Spíritu Sancto, in caritáte non ficta, in verbo veritátis, in virtúte Dei, per arma iustítiæ a dextris et a sinístris: per glóriam et ignobilitátem: per infámiam et bonam famam: ut seductóres et veráces: sicut qui ignóti et cógniti: quasi moriéntes et ecce, vívimus: ut castigáti et non mortificáti: quasi tristes, semper autem gaudéntes: sicut egéntes, multos autem locupletántes: tamquam nihil habéntes et ómnia possidéntes.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Поспѣшествующе же молимъ, не во тще благодать Божію пріяти вамъ. Глаголетъ бо, во время пріятно послушахъ тебе, и въ день спасенія помогохъ ти. Се нынѣ врeмя благопріятно, се нынѣ день спасeнія. ни едино ни въ чeмъ же дающе претыканіе, да служeніе беспорочно будетъ, но во всeмъ представляюще себе яко же Божія слуги. въ терпѣніи мнозѣ, въ скорбѣхъ, въ бѣдахъ, въ тѣснотахъ, въ ранахъ, въ темницахъ, въ нестроeніихъ, въ трудѣхъ, во бдѣніихъ, въ пощeніихъ, въ очищeніихъ, въ разумѣ, въ долготерпѣніи, въ благости, въ дусѣ святѣ, въ любви нелицемѣрне, въ словеси истинѣ, въ силѣ Божіи, оружіи правды десными и шуими, славою и бесчeстіемъ, гаждeніемъ, и благохвалeніемъ, яко лестьцы и истинни, яко незнаеми, и познаваеми, яко умирающе, и се живи есмы, яко наказаеми, а не умерщвяеми. Яко скорбяще, присно же радующеся. яко нищи, а многихъ богатяще. яко ничесоже имуще, а вся содержаще.
Evangelium (Matt 4:1-11)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Ductus est Iesus in desértum a Spíritu, ut tentarétur a diábolo. Et cum ieiunásset quadragínta diébus et quadragínta nóctibus, postea esúriit. Et accédens tentátor, dixit ei: Si Fílius Dei es, dic, ut lápides isti panes fiant. Qui respóndens, dixit: Scriptum est: Non in solo pane vivit homo, sed in omni verbo, quod procédit de ore Dei. Tunc assúmpsit eum diábolus in sanctam civitátem, et státuit eum super pinnáculum templi, et dixit ei: Si Fílius Dei es, mitte te deórsum. Scriptum est enim: Quia Angelis suis mandávit de te, et in mánibus tollent te, ne forte offéndas ad lápidem pedem tuum. Ait illi Iesus: Rursum scriptum est: Non tentábis Dóminum, Deum tuum. Iterum assúmpsit eum diábolus in montem excélsum valde: et ostendit ei ómnia regna mundi et glóriam eórum, et dixit ei: Hæc ómnia tibi dabo, si cadens adoráveris me. Tunc dicit ei Iesus: Vade, Sátana; scriptum est enim: Dóminum, Deum tuum, adorábis, et illi soli sérvies. Tunc relíquit eum diábolus: et ecce, Angeli accessérunt et ministrábant ei.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Ісусъ возведeнъ бысть Духомъ въ пустыню искуситися отъ діавола. И постився дніи четыридесяте и нощіи четыридесяте, послѣди взалка. И приступль къ нему искуситель, рече, аще Сынъ еси Божіи, рцы яко да каменіе се хлѣби будутъ. Онъ же отвѣщавъ, рече, писано есть, не о хлѣбѣ единомъ живъ будетъ человѣкъ, но о всякомъ глаголѣ исходящимъ изъ устъ Божіихъ. Тогда поятъ его діаволъ, во святыи градъ, и постави его на крилѣ церковнѣмъ, и глагола ему, аще Сынъ еси Божіи, вeрзися низу, писано бо есть, яко ангеломъ своимъ заповѣсть о тебѣ сохранити тя, и на рукахъ возмутъ тя, да некогоспода прeткнеши о камень ногу твою. Речe же ему Ісусъ, пакы писано есть, не искусиши Господа Бога своего. Пакы поятъ его діаволъ на гору высоку зѣло, и показа ему всѣ царствія мира, и славу ихъ, и глагола ему, сія вся тебѣ дамъ, аще падъ поклонишимися. Тогда глагола ему Ісусъ, иди за мною сатана, писано бо есть. Господу Богу твоему поклонишися, и тому единому послужиши. Тогда остави его діаволъ, и се ангели приступиша и служаху ему.

Второе ​воскресенье​ Великаго Поста

Lectio (1 Thess 4:1-7)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Thessalonicénses
Fratres: Rogámus vos et obsecrámus in Dómino Iesu: ut, quemádmodum accepístis a nobis, quómodo opórteat vos ambuláre et placére Deo, sic et ambulétis, ut abundétis magis. Scitis enim, quæ præcépta déderim vobis Per Dominum Iesum. Hæc est enim volúntas Dei, sanctificátio vestra: ut abstineátis vos a fornicatióne, ut sciat unusquísque vestrum vas suum possidére in sanctificatióne et honóre; non in passióne desidérii, sicut et gentes, quæ ignórant Deum: et ne quis supergrediátur neque circumvéniat in negótio fratrem suum: quóniam vindex est Dóminus de his ómnibus, sicut prædíximus vobis et testificáti sumus. Non enim vocávit nos Deus in immundítiam, sed in sanctificatiónem: in Christo Iesu, Dómino nostro.
Къ солуняномъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Прашаемъ вы и молимъ о Христѣ Ісусѣ, да яко же пріясте отъ насъ, како подобаетъ вамъ ходити, и угожати Богови, такожде и ходите, да избыточествуете паче. Вѣсте бо какова повелѣнія дахомъ вамъ, о Господѣ Ісусѣ. сія бо есть воля Божія, святьба ваша, храните себе самѣхъ отъ блуда, и вѣдѣти комуждо отъ васъ свой сосудъ, стяжавати во святыни и чeсти, а не въ страсти похотнѣй, яко же и языцы не вѣдящіи Бога. И еже не преступати и лихоимствовати въ вeщи брата своего, зане мститель есть Господь о всѣхъ сихъ, яко же и прeжде рекохомъ къ вамъ, и засвѣдѣтельствовахомъ. не призва бо насъ Богъ на нечистоту, но въ святьбу.
Evangelium (Matt 17:1-9)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Assúmpsit Iesus Petrum, et Iacóbum, et Ioánnem fratrem eius, et duxit illos in montem excélsum seórsum: et transfigurátus est ante eos. Et resplénduit fácies eius sicut sol: vestiménta autem eius facta sunt alba sicut nix. Et ecce, apparuérunt illis Móyses et Elías cum eo loquéntes. Respóndens autem Petrus, dixit ad Iesum: Dómine, bonum est nos hic esse: si vis, faciámus hic tria tabernácula, tibi unum, Móysi unum et Elíæ unum. Adhuc eo loquénte, ecce, nubes lúcida obumbrávit eos. Et ecce vox de nube, dicens: Hic est Fílius meus diléctus, in quo mihi bene complácui: ipsum audíte. Et audiéntes discípuli, cecidérunt in fáciem suam, et timuérunt valde. Et accéssit Iesus, et tétigit eos, dixítque eis: Súrgite, et nolíte timére. Levántes autem óculos suos, néminem vidérunt nisi solum Iesum. Et descendéntibus illis de monte, præcépit eis Iesus, dicens: Némini dixéritis visiónem, donec Fílius hóminis a mórtuis resúrgat.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Поятъ Ісусъ Петра и Іакова, и Іoанна брата его, и возведе ихъ на гору высоку едины. И преобразися предъ ними, и просвѣтися лице его яко солнце, ризы же его быша бѣлы яко свѣтъ. И се явистася имъ Моисeй и Илія, съ нимъ глаголюща. отвѣщавъ же Пeтръ, рече ко Ісусови. Господи, добро есть намъ здѣ быти, аще хощеши, сотворимъ здѣ три сѣни, тебѣ едину, и Моисeoви едину, и едину Иліи. Ещe же ему глаголющу, се облакъ свѣтелъ осѣни ихъ, и се гласъ изъ облака глаголя, сeй есть сынъ мой возлюбленныи, о нeмъ же благоволихъ, того послушайте. И слышавше ученицы, падоша ницы, и убояшася зѣло. и приступль Ісусъ, прикоснуся ихъ, и рече, востанѣте, и не бойтеся. Возвeдше же очи свои, никогоже видѣша, токмо Ісуса единого. Исходящемъ имъ съ горы, заповѣда имъ Ісусъ, глаголя. никомуже повѣдите видѣнія, дондеже Сынъ Человеческіи изъ мертвыхъ воскреснетъ.

Третье ​воскресенье​ Великаго Поста

Lectio (Ephes 5:1-9)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Ephésios
Fratres: Estote imitatores Dei, sicut fílii caríssimi: et ambuláte in dilectióne, sicut et Christus dilexit nos, et tradidit semetipsum pro nobis oblatiónem, et hostiam Deo in odorem suavitátis. Fornicatio autem et omnis immunditia aut avaritia nec nominetur in vobis, sicut decet sanctos: aut turpitudo aut stultiloquium aut scurrilitas, quæ ad rem non pertinet: sed magis gratiárum actio. Hoc enim scitóte intelligentes, quod omnis fornicator aut immundus aut avarus, quod est idolorum servitus, non habet hereditátem in regno Christi et Dei. Nemo vos sedúcat inanibus verbis: propter hæc enim venit ira Dei in filios diffidéntiæ. Nolíte ergo effici participes eórum. Erátis enim aliquando tenebræ: nunc autem lux in Dómino. Ut fílii lucis ambuláte: fructus enim lucis est in omni bonitate et iustítia et veritáte.
Къ ефесeoмъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Бывайте убо подражатели Богу, яко же чада возлюблена и ходите въ любви, яко же и Христосъ возлюби насъ и предастъ себе за ны. приношeніе и жeртву Богу въ воню благоуханія. Блудъ же, и всяка нечистота и лихоимство, никакоже да именуется въ васъ, яко же подобаетъ святымъ, и сквернословіе и буесловіе, и кощуны, и яже неподобная, но паче благодарeніе. сіe бо да есте вѣдуще, яко всякъ блудникъ, или нечистъ, или лихоимецъ, иже есть идолослужитель, не имать достоянія въ царствіи Христа и Бога. Никтоже васъ да не льститъ суетными словесы. сихъ бо ради грядeтъ гнѣвъ Божіи на сыны непокоривыя, не бывайте убо съпричастницы симъ. бѣсте бо иногда тма, нынѣ же свѣтъ о Господѣ. Яко же чада свѣта ходите, плодъ бо духовныи есть во всякой благостыни и правдѣ и истинѣ.
Evangelium (Luc 11:14-28)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Erat Iesus eiíciens dæmónium, et illud erat mutum. Et cum eiecísset dæmónium, locútus est mutus, et admirátæ sunt turbæ. Quidam autem ex eis dixérunt: In Beélzebub, príncipe dæmoniórum, éiicit dæmónia. Et alii tentántes, signum de cœlo quærébant ab eo. Ipse autem ut vidit cogitatiónes eórum, dixit eis: Omne regnum in seípsum divísum desolábitur, et domus supra domum cadet. Si autem et sátanas in seípsum divísus est, quómodo stabit regnum eius? quia dícitis, in Beélzebub me eiícere dæmónia. Si autem ego in Beélzebub eiício dæmónia: fílii vestri in quo eiíciunt? Ideo ipsi iúdices vestri erunt. Porro si in dígito Dei eiício dæmónia: profécto pervénit in vos regnum Dei. Cum fortis armátus custódit átrium suum, in pace sunt ea, quæ póssidet. Si autem fórtior eo supervéniens vícerit eum, univérsa arma eius áuferet, in quibus confidébat, et spólia eius distríbuet. Qui non est mecum, contra me est: et qui non cólligit mecum, dispérgit. Cum immúndus spíritus exíerit de hómine, ámbulat per loca inaquósa, quærens réquiem: et non invéniens, dicit: Revértar in domum meam, unde exivi. Et cum vénerit, invénit eam scopis mundátam, et ornátam. Tunc vadit, et assúmit septem alios spíritus secum nequióres se, et ingréssi hábitant ibi. Et fiunt novíssima hóminis illíus peióra prióribus. Factum est autem, cum hæc díceret: extóllens vocem quædam múlier de turba, dixit illi: Beátus venter, qui te portávit, et úbera, quæ suxísti. At ille dixit: Quinímmo beáti, qui áudiunt verbum Dei, et custódiunt illud.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, И бѣ изгоня бѣса, и той бѣ нѣмъ. Бысть же бѣсу изшeдшу, проглагола нѣмыи, и дивишася народы. Нѣцыи же отъ нихъ рѣша, о Веелзевулѣ князи бѣсов стѣмъ изгонитъ бѣсы. Друзіи же искушающе, знаменія отъ него искаху съ небесе. Онъ же вѣды помышлeнія ихъ, рече имъ, всяко царство само въ себѣ раздѣляяся, запустѣетъ, и домъ на домъ, падаетъ. Аще же и сатана самъ въ себѣ раздѣлися, како станетъ царство его; яко глаголете, о Веелзевулѣ изгоняща мя бѣсы; аще же азъ о веелзевулѣ изгоню бѣсы, сынове ваши о комъ изгонятъ; сего ради тіи будутъ вамъ судія. Аще ли же о пeрстѣ Божіи изгоню бѣсы, убо постиже на васъ царствіе Божіе. Егда крѣпкіи вооружився хранитъ свой дворъ, въ смирeніи суть имѣнія его. Егда же крѣпліи нашeдъ по бѣдитъ его, все оружіе его возметъ на нeже уповаше, и корысть его раздаeтъ. Иже нѣсть со мною, на мя есть. И иже не собираетъ со мною, растачаетъ. Егда же нечистыи духъ изыдетъ отъ человѣка, преходитъ сквозѣ безводная мѣста, ища покоя, и не обрѣтая, глаголетъ, возвращуся въ домъ мой отнуду же изыдохъ. И пришeдъ обрящетъ и пометeнъ и украшенъ. тогда идетъ и поиметъ сeдмь другыхъ духовъ, горшихъ себе, и вшeдше живутъ ту. И бываютъ послѣдняя человѣку тому горша пeрвыхъ. Бысть же егда глаголаше сія. воздвигши нѣкая жена гласъ отъ народа, рече ему, Блажeно чрeво носившее тя, и сосца, яже еси ссалъ. Онъ же рече, тѣмъ же убо блажeни слышащеи слово Божіе, и храняще е.

Четвертое ​воскресенье​ Великаго Поста

Lectio (Gal 4:22-31)
Lectio Epístolæ beati Pauli Apóstoli ad Gálatas
Fratres: Scriptum est: Quóniam Abraham duos fílios habuit: unum de ancílla, et unum de líbera. Sed qui de ancílla, secúndum carnem natus est: qui autem de líbera, per repromissiónem: quæ sunt per allegóriam dicta. Hæc enim sunt duo testaménta. Unum quidem in monte Sina, in servitútem génerans: quæ est Agar: Sina enim mons est in Arábia, qui coniúnctus est ei, quæ nunc est Ierúsalem, et servit cum fíliis suis. Illa autem, quæ sursum est Ierúsalem, líbera est, quæ est mater nostra. Scriptum est enim: Lætáre, stérilis, quæ non paris: erúmpe, et clama, quæ non párturis: quia multi fílii desértæ, magis quam eius, quæ habet virum. Nos autem, fratres, secúndum Isaac promissiónis fílii sumus. Sed quómodo tunc is, qui secúndum carnem natus fúerat, persequebátur eum, qui secúndum spíritum: ita et nunc. Sed quid dicit Scriptura? Eiice ancillam et fílium eius: non enim heres erit fílius ancíllæ cum fílio líberæ. Itaque, fratres, non sumus ancíllæ fílii, sed líberæ: qua libertáte Christus nos liberávit.
Къ галатомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, писано есть, Авраамъ два сына имѣ, единаго отъ рабы, а другаго отъ свободныя. Но иже отъ рабы, по плоти родися, а иже отъ свободныя по обѣтованію, яже еста ино сказаема, сія бо еста два завѣта, единъ убо отъ горы Синайскія, въ работу ражая, еже есть Агарь, Агарь бо, Сина гора есть во Аравіи, прилагаетъжеся нынѣшнему Іерусалиму. Работаетъ же съ чады своими. А вышніи Іерусалимъ, свободь есть, иже есть мати всѣмъ намъ. Писано бо есть, возвеселися неплоды неражающія, расторгни и возопи неболѣвшія, яко многа чада пустыя паче, нeжели имущія мужа. Мы же братіе, по Ісааку, обѣтованія чада есмы. Но яко же тогда иже по плоти родивыися, гоняше духовнаго, тако и нынѣ. Но что глаголетъ писаніе; изжени рабу, и сына ея. Не имать бо наслѣдовати сынъ рабынинъ, съ сыномъ свободныя. Тѣмъ же братіе, нѣсмы рабынина чада, но свободныя, свободою убо ею же Христосъ насъ свободи.
Evangelium (Ioann 6:1-15)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Abiit Iesus trans mare Galilǽæ, quod est Tiberíadis: et sequebátur eum multitúdo magna, quia vidébant signa, quæ faciébat super his, qui infirmabántur. Súbiit ergo in montem Iesus: et ibi sedébat cum discípulis suis. Erat autem próximum Pascha, dies festus Iudæórum. Cum sublevásset ergo óculos Iesus et vidísset, quia multitúdo máxima venit ad eum, dixit ad Philíppum: Unde emémus panes, ut mandúcent hi? Hoc autem dicebat tentans eum: ipse enim sciébat, quid esset factúrus. Respóndit ei Philíppus: Ducentórum denariórum panes non suffíciunt eis, ut unusquísque módicum quid accípiat. Dicit ei unus ex discípulis eius, Andréas, frater Simónis Petri: Est puer unus hic, qui habet quinque panes hordeáceos et duos pisces: sed hæc quid sunt inter tantos? Dixit ergo Iesus: Fácite hómines discúmbere. Erat autem fænum multum in loco. Discubuérunt ergo viri, número quasi quinque mília. Accépit ergo Iesus panes, et cum grátias egísset, distríbuit discumbéntibus: simíliter et ex píscibus, quantum volébant. Ut autem impléti sunt, dixit discípulis suis: Collígite quæ superavérunt fragménta, ne péreant. Collegérunt ergo, et implevérunt duódecim cóphinos fragmentórum ex quinque pánibus hordeáceis, quæ superfuérunt his, qui manducáverant. Illi ergo hómines cum vidíssent, quod Iesus fécerat signum, dicébant: Quia hic est vere Prophéta, qui ventúrus est in mundum. Iesus ergo cum cognovísset, quia ventúri essent, ut ráperent eum et fácerent eum regem, fugit íterum in montem ipse solus.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Иде Ісусъ на онъ полъ моря Галилeя Тиверіадскы, и по нeмъ идяше народъ многъ, яко видяху знаменія его, яже творяше на недужныхъ. Взыде же на гору Ісусъ, и ту сѣдяше со ученикы своими. Бѣ же близъ пасха, праздникъ жидовскыи. Возвeдъ убо Ісусъ очи, и видѣ яко многъ народъ грядeтъ къ нему, глагола къ Филиппу, чимъ купимъ хлѣбы, да ядятъ сіи; се же глаголаше искушая его, самъ бо вѣдяше, что хощетъ сотворити. Отвѣща ему Филиппъ, двѣма стома пѣнязь хлѣбы не довлѣютъ имъ, да кождо ихъ мало что пріиметъ. Глагола ему единъ отъ ученикъ его, Андрѣя братъ Симона Петра. есть отрочищъ здѣ единъ, иже имать пять хлѣбъ ячмeннѣхъ, и двѣ рыбѣ, но сіи что суть въ селико; речe же Ісусъ, сотворите человѣкы возлежти. Бѣ же трава многа на мѣстѣ. Возлеже убо мужіи числомъ яко пять тысящь. Пріятъ же хлѣбы Ісусъ, и хвалу воздавъ, подастъ ученикомъ, ученицы же возлежащимъ. Такожде и отъ рыбу, елико хотяху. И яко насытишася, глагола ученикомъ своимъ, соберѣте избыткы укрухъ, да не погибнетъ ничтоже. Собраша же, и исполниша дванадесяте коша укрухъ, отъ пяти хлѣбъ ячмeннѣхъ, иже избыша ядшимъ.Человецы же видѣвше знаменіе, еже сотвори Ісусъ, глаголаху, яко сeй есть воистину пророкъ, грядыи въ миръ. Ісусъ же разумѣвъ, яко хотятъ пріити, да восхитятъ его, и сотворятъ его царя, отиде паки въ гору единъ.

Первое Страстное ​​воскресенье​​

Lectio (Hebr 9:11-15)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Hebræos
Fatres: Christus assístens Pontifex futurórum bonórum, per ámplius et perféctius tabernáculum non manufáctum, id est, non huius creatiónis: neque per sánguinem hircórum aut vitulórum, sed per próprium sánguinem introívit semel in Sancta, ætérna redemptióne invénta. Si enim sanguis hircórum et taurórum, et cinis vítulæ aspérsus, inquinátos sanctíficat ad emundatiónem carnis: quanto magis sanguis Christi, qui per Spíritum Sanctum semetípsum óbtulit immaculátum Deo, emundábit consciéntiam nostram ab opéribus mórtuis, ad serviéndum Deo vivénti? Et ideo novi Testaménti mediátor est: ut, morte intercedénte, in redemptiónem eárum prævaricatiónum, quæ erant sub prióri Testaménto, repromissiónem accípiant, qui vocáti sunt ætérnæ hereditátis, in Christo Iesu, Dómino nostro.
Къ евреомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Христосъ пришeдъ архіерeй грядущихъ благъ, болшею и совершeнѣйшею скиніею, нерукотворeною, сирѣчь не сeю тварію, ни кровію козлію ни тeлчею, но своeю кровію, вниде единою во святая, вѣчное избавлeніе сотворивъ. Аще бо кровь козлія и тeлчая, и пeпелъ юнчіи кропящіи, осквернeныя освящаетъ къ плотнѣй чистотѣ, колми паче кровь Христова, иже Духомъ Святымъ себе принесе непорочна Богу, не очиститъ ли совѣсть нашу отъ мертвыхъ дѣлъ, во еже служити намъ Богу живу и истинну; И сего ради нову Завѣту ходатай есть, яко да смерти бывши, во избавлeніе преступлeнію бывшихъ, въ пeрвомъ завѣтѣ, обѣтованіе вѣчнаго наслѣдія, пріимутъ званіи, въ Христѣ Ісусѣ, Господѣ нашемъ.
Evangelium (Ioann 8:46-59)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dicébat Iesus turbis Iudæórum: Quis ex vobis árguet me de peccáto? Si veritátem dico vobis, quare non créditis mihi? Qui ex Deo est, verba Dei audit. Proptérea vos non audítis, quia ex Deo non estis. Respondérunt ergo Iudæi et dixérunt ei: Nonne bene dícimus nos, quia Samaritánus es tu, et dæmónium habes? Respóndit Iesus: Ego dæmónium non hábeo, sed honorífico Patrem meum, et vos inhonorástis me. Ego autem non quæro glóriam meam: est, qui quærat et iúdicet. Amen, amen, dico vobis: si quis sermónem meum serváverit, mortem non vidébit in ætérnum. Dixérunt ergo Iudæi: Nunc cognóvimus, quia dæmónium habes. Abraham mórtuus est et Prophétæ; et tu dicis: Si quis sermónem meum serváverit, non gustábit mortem in ætérnum. Numquid tu maior es patre nostro Abraham, qui mórtuus est? et Prophétæ mórtui sunt. Quem teípsum facis? Respóndit Iesus: Si ego glorífico meípsum, glória mea nihil est: est Pater meus, qui gloríficat me, quem vos dícitis, quia Deus vester est, et non cognovístis eum: ego autem novi eum: et si díxero, quia non scio eum, ero símilis vobis, mendax. Sed scio eum et sermónem eius servo. Abraham pater vester exsultávit, ut vidéret diem meum: vidit, et gavísus est. Dixérunt ergo Iudæi ad eum: Quinquagínta annos nondum habes, et Abraham vidísti? Dixit eis Iesus: Amen, amen, dico vobis, antequam Abraham fíeret, ego sum. Tulérunt ergo lápides, ut iácerent in eum: Iesus autem abscóndit se, et exívit de templo.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Речe Ісусъ къ пршедшимъ къ нему Іудеомъ, Кто отъ васъ обличаетъ мя о грѣсѣ; аще ли истину глаголю, почто вы не вѣруете мнѣ; иже есть отъ Бога, глаголы Божія послушаетъ. Сего ради вы не послушаете, яко отъ Бога нѣсте. Отвѣщаша Іудeе, и рѣша ему, не добрѣ ли мы глаголемъ. яко самарянинъ еси ты, и бѣсъ имаши; отвѣща Ісусъ. азъ бѣса не имамъ, но чту Отца моего, и вы не чтeте мене. Азъ же не ищу славы моея, есть ища и судя. Аминь аминь глаголю вамъ, аще кто слово мое соблюдeтъ, смерти не имать видѣти во вѣкы. Рѣша убо ему жидове, нынѣ разумѣхомъ, яко бѣсъ имаши. Авраамъ умретъ, и пророцы. и ты глаголеши, аще кто слово мое соблюдeтъ, смерти не имать вкусити во вѣкы. Еда ты боліи еси отца нашего Авраама, иже умретъ; и пророцы умроша. когося самъ ты твориши; отвѣща Ісусъ, аще азъ славлюся самъ, слава моя ничесоже есть. Есть Отецъ мой славляи мя, его же вы глаголете, яко Богъ нашъ есть, и не познасте его. Азъ же вѣмъ его, и аще реку яко не вѣмъ его, буду подобенъ вамъ ложъ. Но вѣмъ его, и слово его соблюдаю. Авраамъ отецъ вашъ радъ бы былъ, да бы видѣлъ день мой. И видѣ и возрадовася. Рѣша же Іудeе къ нему, пятидесятъ лѣтъ не у имаши, и Авраама ли еси видѣлъ; речe же имъ Ісусъ. аминь аминь глаголю вамъ, прeжде даже Авраамъ не бысть, азъ есмь. Взяша же каменіе, да вeргутъ нань, Ісусъ же съкрыся, и изыде изъ церкви.

Второе страстное ​​воскресенье — Вербное ​​​воскресенье​​​

На освященіе вай

Lectio (15:27; 16:1-7)
Léctio libri Exodi
In diébus illis: Venérunt fílii Israël in Elim, ubi erant duódecim fontes aquárum et septuagínta palmæ: et castrametáti sunt juxta aquas. Profectíque sunt de Elim, et venit omnis multitúdo filiórum Israël in desértum Sin, quod est inter Elim et Sínai: quintodécimo die mensis secúndi, postquam egréssi sunt de terra Ægýpti. Et murmurávit omnis congregátio filiórum Israël contra Móysen et Aaron in solitúdine. Dixerúntque fílii Israël ad eos: Utinam mórtui essëmus per manum Dómini in terra Ægýpti, quando sedebámus super oílas cárnium, et comedebámus panem in saturitáte: cur eduxístis nos in desértum istud, ut occiderétis omnem multitúdinem fame? Dixit autem Dóminus ad Móysen: Ecce, ego pluam vobis panes de cœlo: egrediátur pópulus, et cólligat quæ suffíciunt per síngulos dies: ut tentem eum, utrum ámbulet in lege mea an non. Die autem sexto parent quod ínferant: et sit duplum, quam collígere sciébant per síngulos dies. Dixerúntque Móyses et Aaron ad omnes fílios Israël: Véspere sciétis, quod Dóminus edúxerit vos de terra Ægýpti: et mane vidébitis glóriam Dómini.
Отъ исхода, чтeніе
Во дни они,­ Прiидоша сынове Израилевы во Елимъ, и бе ту два­на­де­сять источника водъ, и седмьдесятъ стеблiи финиковъ, и ополчишася тамо при­­ водахъ. Взяша же ся отъ Елима, и прiиде весь сонмъ сыновъ Израилевыхъ въ пустыню Синъ, яже есть между Елимъ, и между Синаю. Въ пятый же ­на­де­сятыи день втораго месяца, изшедшымъ имъ отъ земля Египетъски. Воз­ропташа весь съборъ сыновъ Израилевыхъ, на Моисія, и Аарона. И рекоша къ нимъ сынове Израилевы, уне бѣ да быхомъ, измерли уязвени отъ Господа въ земли Египетстѣи, егда сѣдахомъ тамъ, надъ котлы мясными, и ядохомъ хлѣбы до сытости, нежели яко изведосте ны въ пустыню сiю, уморити сонмъ сеи гладомъ. Рече же Господь къ Моисею, се, азъ одожду вамъ хлѣбъ съ небесе, и изыдутъ людiе, и да соберутъ на всякъ день, яко да искушу ихъ, аще идутъ въ законѣ мо­емъ, или ни. И будетъ въ день шестыи, да уготовятъ, иже изнесутъ и да будетъ сугубо, яже съберутъ Отъ дней всего дне. Рече же Моисій и Ааронъ къ всему народу сыновъ Израилевыхъ, въ вечеръ сей увѣсте, яко Господь изведыи вы отъ земля Египетъски, и заутра узрите славу Господню.
Evangelium (Matt. 21:1-9)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Cum appropinquásset Iesus Ierosólymis, et venísset Béthphage ad montem Olivéti: tunc misit duos discípulos suos, dicens eis: Ite in castéllum, quod contra vos est, et statim inveniétis ásinam alligátam et pullum cum ea: sólvite et addúcite mihi: et si quis vobis áliquid dixerit, dícite, quia Dóminus his opus habet, et conféstim dimíttet eos. Hoc autem totum factum est, ut adimplerétur, quod dictum est per Prophétam, dicéntem: Dícite fíliæ Sion: Ecce, Rex tuus venit tibi mansuétus, sedens super ásinam et pullum, fílium subiugális. Eúntes autem discípuli, fecérunt, sicut præcépit illis Iesus. Et adduxérunt ásinam et pullum: et imposuérunt super eos vestiménta sua, et eum désuper sedére tecérunt. Plúrima autem turba stravérunt vestiménta sua in via: álii autem cædébant ramos de arbóribus, et sternébant in via: turbæ autem, quæ præcedébant et quæ sequebántur, clamábant, dicéntes: Hosánna fílio David: benedíctus, qui venit in nómine Dómini.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Егда приближишася во Іерусалимъ, и пріидоша въ Виѳсфагію къ горѣ Елеонстѣй. Тогда Ісусъ посла два ученика, глаголя има, идѣта въ вeсь яже прямо вама, и абіе обрящете осля привязано, и жрѣбя съ нимъ, и отрѣшивше приведѣта ми. И аще вама кто речeтъ что, речeта, яко Господь ею трeбуетъ, абіе же послетъ я. Се же все бысть, да сбудется речeное пророкомъ глаголющимъ, рцѣте дщeри Сіоновѣ, се царь твой грядeтъ тебѣ кротокъ, всѣдъ на осля и жрѣбя, сына ярeмнича. шeдша же ученика, и сотворша яко же повелѣ има Ісусъ. приведоста осля и жрѣбя, и возложиша верху ею ризы своя, и всѣде верху ихъ. Множайшіи же народи постилаху ризы своя по пути, друзіи же рѣзаху вѣтви отъ дрeвъ, и постилаху по пути. Народи же предходящеи ему, и въслѣдствующеи зваху глаголюще, осанна сыну Давыдову, благословeнъ грядыи во имя Господне.

На Св. Мессѣ

Lectio (Phil 2:5-11)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Philippénses
Fratres: Hoc enim sentíte in vobis, quod et in Christo Iesu: qui, cum in forma Dei esset, non rapínam arbitrátus est esse se æqualem Deo: sed semetípsum exinanívit, formam servi accípiens, in similitúdinem hóminum factus, et hábitu invéntus ut homo. Humiliávit semetípsum, factus obœ́diens usque ad mortem, mortem autem crucis. Propter quod et Deus exaltávit illum: ei donávit illi nomen, quod est super omne nomen: ut in nómine Iesu omne genu flectátur cœléstium, terréstrium et inférno rum: et omnis lingua confiteátur, quia Dóminus Iesus Christus in glória est Dei Patris.
Къ филипписіoмъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Сіe же да мудрствуется въ васъ, еже о Христѣ Ісусѣ, иже во образѣ Божіи сыи, не восхищeніемъ непщева быти равенъ Богу, но себе умалилъ, зракъ раба пріимъ, въ подобіи человечестѣмъ бывъ, и образомъ обрѣтеся яко же человѣкъ. Смирилъ себе, бывъ послушливъ даже до смерти, смерти же крестнѣй. Тѣмъ же и Богъ его превознесе и дарова ему имя, еже паче всякого имене, да о имени Ісусовѣ всяко колѣно поклонится, небесныхъ, и земныхъ, и преисподнихъ, и всякъ языкъ исповѣсть, яко Господь Ісусъ Христосъ, въ славу Богу Отцу.
Evangelium (Matt 26:1-75; 27:1-66)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
[In illo témpore: Dixit Jesus discípulis suis: J. Scitis, quid post bíduum Pascha fiet, et Fílius hóminis tradétur, ut crucifigátur. C. Tunc congregáti sunt príncipes sacerdótum et senióres pópuli in átrium príncipis sacerdótum, qui dicebátur Cáiphas: et consílium fecérunt, ut Jesum dolo tenérent et occíderent. Dicébant autem: S. Non in die festo, ne forte tumúltus fíeret in pópulo. C. Cum autem Jesus esset in Bethánia in domo Simónis leprósi, accéssit ad eum múlier habens alabástrum unguénti pretiósi, et effúdit super caput ipsíus recumbéntis. Vidéntes autem discípuli, indignáti sunt, dicéntes: S. Ut quid perdítio hæc? pótuit enim istud venúmdari multo, et dari paupéribus. C. Sciens autem Jesus, ait illis: J. Quid molésti estis huic mulíeri? opus enim bonum operáta est in me. Nam semper páuperes habétis vobíscum: me autem non semper habétis. Mittens enim hæc unguéntum hoc in corpus meum, ad sepeliéndum me fecit. Amen, dico vobis, ubicúmque prædicátum fúerit hoc Evangélium in toto mundo, dicétur et, quod hæc fecit, in memóriam ejus. C. Tunc ábiit unus de duódecim, qui dicebátur Judas Iscariótes, ad príncipes sacerdótum, et ait illis: S. Quid vultis mihi dare, et ego vobis eum tradam? C. At illi constituérunt ei trigínta argénteos. Et exínde quærébat opportunitátem, ut eum tráderet. Prima autem die azymórum accessérunt discípuli ad Jesum, dicéntes: S. Ubi vis parémus tibi comédere pascha? C. At Jesus dixit: J. Ite in civitátem ad quendam, et dícite ei: Magíster dicit: Tempus meum prope est, apud te fácio pascha cum discípulis meis. C. Et fecérunt discípuli, sicut constítuit illis Jesus, et paravérunt pascha. Véspere autem facto, discumbébat cum duódecim discípulis suis. Et edéntibus illis, dixit: J. Amen, dico vobis, quia unus vestrum me traditúrus est. C. Et contristáti valde, cœpérunt sínguli dícere: S. Numquid ego sum, Dómine? C. At ipse respóndens, ait: J. Qui intíngit mecum manum in parópside, hic me tradet. Fílius quidem hóminis vadit, sicut scriptum est de illo: væ autem hómini illi, per quem Fílius hóminis tradétur: bonum erat ei, si natus non fuísset homo ille. C. Respóndens autem Judas, qui trádidit eum, dixit: S. Numquid ego sum, Rabbi? C. Ait illi: J. Tu dixísti. C. Cenántibus autem eis, accépit Jesus panem, et benedíxit, ac fregit, dedítque discípulis suis, et ait: J. Accípite et comédite: hoc est corpus meum. C. Et accípiens cálicem, grátias egit: et dedit illis, dicens: J. Bíbite ex hoc omnes. Hic est enim sanguis meus novi Testaménti, qui pro multis effundétur in remissiónem peccatórum. Dico autem vobis: non bibam ámodo de hoc genímine vitis usque in diem illum, cum illud bibam vobíscum novum in regno Patris mei. C. Et hymno dicto, exiérunt in montem Olivéti. Tunc dicit illis Jesus: J. Omnes vos scándalum patiémini in me in ista nocte. Scriptum est enim: Percútiam pastórem, et dispergéntur oves gregis. Postquam autem resurréxero, præcédam vos in Galilæam. C. Respóndens autem Petrus, ait illi: S. Et si omnes scandalizáti fúerint in te, ego numquam scandalizábor. C. Ait illi Jesus: J. Amen, dico tibi, quia in hac nocte, antequam gallus cantet, ter me negábis. C. Ait illi Petrus: S. Etiam si oportúerit me mori tecum, non te negábo. C. Simíliter et omnes discípuli dixérunt.]
Tunc venit Jesus cum illis in villam, quæ dícitur Gethsémani, et dixit discípulis suis: J. Sedéte hic, donec vadam illuc et orem. C. Et assúmpto Petro et duóbus fíliis Zebedæi, cœpit contristári et mæstus esse. Tunc ait illis: J. Tristis est ánima mea usque ad mortem: sustinéte hic, et vigilate mecum. C. Et progréssus pusíllum, prócidit in fáciem suam, orans et dicens: J. Pater mi, si possíbile est, tránseat a me calix iste: Verúmtamen non sicut ego volo, sed sicut tu. C. Et venit ad discípulos suos, et invénit eos dormiéntes: et dicit Petro: J. Sic non potuístis una hora vigiláre mecum? Vigiláte et oráte, ut non intrétis in tentatiónem. Spíritus quidem promptus est, caro autem infírma. C. Iterum secúndo ábiit et orávit, dicens: J. Pater mi, si non potest hic calix transíre, nisi bibam illum, fiat volúntas tua. C. Et venit íterum, et invenit eos dormiéntes: erant enim óculi eórum graváti. Et relíctis illis, íterum ábiit et orávit tértio, eúndem sermónem dicens. Tunc venit ad discípulos suos, et dicit illis: J. Dormíte jam et requiéscite: ecce, appropinquávit hora, et Fílius hóminis tradétur in manus peccatórum. Súrgite, eámus: ecce, appropinquávit, qui me tradet. C. Adhuc eo loquénte, ecce, Judas, unus de duódecim, venit, et cum eo turba multa cum gládiis et fústibus, missi a princípibus sacerdótum et senióribus pópuli. Qui autem trádidit eum, dedit illis signum, dicens: S. Quemcúmque osculátus fúero, ipse est, tenéte eum. C. Et conféstim accédens ad Jesum, dixit: S. Ave, Rabbi. C. Et osculátus est eum. Dixítque illi Jesus: J. Amíce, ad quid venísti? C. Tunc accessérunt, et manus injecérunt in Jesum et tenuérunt eum. Et ecce, unus ex his, qui erant cum Jesu, exténdens manum, exémit gládium suum, et percútiens servum príncipis sacerdótum, amputávit aurículam ejus. Tunc ait illi Jesus: J. Convérte gládium tuum in locum suum. Omnes enim, qui accéperint gládium, gládio períbunt. An putas, quia non possum rogáre Patrem meum, et exhibébit mihi modo plus quam duódecim legiónes Angelórum? Quómodo ergo implebúntur Scripturæ, quia sic oportet fíeri? C. In illa hora dixit Jesus turbis: J. Tamquam ad latrónem exístis cum gládiis et fústibus comprehéndere me: quotídie apud vos sedébam docens in templo, et non me tenuístis. C. Hoc autem totum factum est, ut adimpleréntur Scripturæ Prophetárum. Tunc discípuli omnes, relícto eo, fugérunt. At illi tenéntes Jesum, duxérunt ad Cáipham, príncipem sacerdótum, ubi scribæ et senióres convénerant. Petrus autem sequebátur eum a longe, usque in átrium príncipis sacerdótum. Et ingréssus intro, sedébat cum minístris, ut vidéret finem. Príncipes autem sacerdótum et omne concílium quærébant falsum testimónium contra Jesum, ut eum morti tráderent: et non invenérunt, cum multi falsi testes accessíssent. Novíssime autem venérunt duo falsi testes et dixérunt: S. Hic dixit: Possum destrúere templum Dei, et post tríduum reædificáre illud. C. Et surgens princeps sacerdótum, ait illi: S. Nihil respóndes ad ea, quæ isti advérsum te testificántur? C. Jesus autem tacébat. Et princeps sacerdótum ait illi: S. Adjúro te per Deum vivum, ut dicas nobis, si tu es Christus, Fílius Dei. C. Dicit illi Jesus: J. Tu dixísti. Verúmtamen dico vobis, ámodo vidébitis Fílium hóminis sedéntem a dextris virtútis Dei, et veniéntem in núbibus cœli. C. Tunc princeps sacerdótum scidit vestiménta sua, dicens: S. Blasphemávit: quid adhuc egémus téstibus? Ecce, nunc audístis blasphémiam: quid vobis vidétur? C. At illi respondéntes dixérunt: S. Reus est mortis. C. Tunc exspuérunt in fáciem ejus, et cólaphis eum cecidérunt, álii autem palmas in fáciem ejus dedérunt, dicéntes: S. Prophetíza nobis, Christe, quis est, qui te percússit? C. Petrus vero sedébat foris in átrio: et accéssit ad eum una ancílla, dicens: S. Et tu cum Jesu Galilæo eras. C. At ille negávit coram ómnibus, dicens: S. Néscio, quid dicis. C. Exeúnte autem illo jánuam, vidit eum ália ancílla, et ait his, qui erant ibi: S. Et hic erat cum Jesu Nazaréno. C. Et íterum negávit cum juraménto: Quia non novi hóminem. Et post pusíllum accessérunt, qui stabant, et dixérunt Petro: S. Vere et tu ex illis es: nam et loquéla tua maniféstum te facit. C. Tunc cœpit detestári et juráre, quia non novísset hóminem. Et contínuo gallus cantávit. Et recordátus est Petrus verbi Jesu, quod díxerat: Priúsquam gallus cantet, ter me negábis. Et egréssus foras, flevit amáre. Mane autem facto, consílium iniérunt omnes príncipes sacerdótum et senióres pópuli advérsus Jesum, ut eum morti tráderent. Et vinctum adduxérunt eum, et tradidérunt Póntio Piláto præsidi. Tunc videns Judas, qui eum trádidit, quod damnátus esset, pæniténtia ductus, réttulit trigínta argénteos princípibus sacerdótum et senióribus, dicens: S. Peccávi, tradens sánguinem justum. C. At illi dixérunt: S. Quid ad nos? Tu vidéris. C. Et projéctis argénteis in templo, recéssit: et ábiens, láqueo se suspéndit. Príncipes autem sacerdótum, accéptis argénteis, dixérunt: S. Non licet eos míttere in córbonam: quia prétium sánguinis est. C. Consílio autem ínito, emérunt ex illis agrum fíguli, in sepultúram peregrinórum. Propter hoc vocátus est ager ille, Hacéldama, hoc est, ager sánguinis, usque in hodiérnum diem. Tunc implétum est, quod dictum est per Jeremíam Prophétam, dicéntem: Et accepérunt trigínta argénteos prétium appretiáti, quem appretiavérunt a fíliis Israël: et dedérunt eos in agrum fíguli, sicut constítuit mihi Dóminus. Jesus autem stetit ante præsidem, et interrogávit eum præses, dicens: S. Tu es Rex Judæórum? C. Dicit illi Jesus: J. Tu dicis. C. Et cum accusarétur a princípibus sacerdótum et senióribus, nihil respóndit. Tunc dicit illi Pilátus: S. Non audis, quanta advérsum te dicunt testimónia? C. Et non respóndit ei ad ullum verbum, ita ut mirarétur præses veheménter. Per diem autem sollémnem consuéverat præses pópulo dimíttere unum vinctum, quem voluíssent. Habébat autem tunc vinctum insígnem, qui dicebátur Barábbas. Congregátis ergo illis, dixit Pilátus: S. Quem vultis dimíttam vobis: Barábbam, an Jesum, qui dícitur Christus? C. Sciébat enim, quod per invídiam tradidíssent eum. Sedénte autem illo pro tribunáli, misit ad eum uxor ejus, dicens: S. Nihil tibi et justo illi: multa enim passa sum hódie per visum propter eum. C. Príncipes autem sacerdótum et senióres persuasérunt populis, ut péterent Barábbam, Jesum vero pérderent. Respóndens autem præses, ait illis: S. Quem vultis vobis de duóbus dimítti? C. At illi dixérunt: S. Barábbam. C. Dicit illis Pilátus: S. Quid ígitur fáciam de Jesu, qui dícitur Christus? C. Dicunt omnes: S. Crucifigátur. C. Ait illis præses: S. Quid enim mali fecit? C. At illi magis clamábant,dicéntes: S. Crucifigátur. C. Videns autem Pilátus, quia nihil profíceret, sed magis tumúltus fíeret: accépta aqua, lavit manus coram pópulo, dicens: S. Innocens ego sum a sánguine justi hujus: vos vidéritis. C. Et respóndens univérsus pópulus, dixit: S. Sanguis ejus super nos et super fílios nostros. C. Tunc dimísit illis Barábbam: Jesum autem flagellátum trádidit eis, ut crucifigerétur. Tunc mílites præsidis suscipiéntes Jesum in prætórium, congregavérunt ad eum univérsam cohórtem: et exuéntes eum, chlámydem coccíneam circumdedérunt ei: et plecténtes corónam de spinis, posuérunt super caput ejus, et arúndinem in déxtera ejus. Et genu flexo ante eum, illudébant ei, dicéntes: S. Ave, Rex Judæórum. C. Et exspuéntes in eum, accepérunt arúndinem, et percutiébant caput ejus. Et postquam illusérunt ei, exuérunt eum chlámyde et induérunt eum vestiméntis ejus, et duxérunt eum, ut crucifígerent. Exeúntes autem, invenérunt hóminem Cyrenæum, nómine Simónem: hunc angariavérunt, ut tólleret crucem ejus. Et venérunt in locum, qui dícitur Gólgotha, quod est Calváriæ locus. Et dedérunt ei vinum bíbere cum felle mixtum. Et cum gustásset, nóluit bibere. Postquam autem crucifixérunt eum, divisérunt vestiménta ejus, sortem mitténtes: ut implerétur, quod dictum est per Prophétam dicentem: Divisérunt sibi vestiménta mea, et super vestem meam misérunt sortem. Et sedéntes, servábant eum. Et imposuérunt super caput ejus causam ipsíus scriptam: Hic est Jesus, Rex Judæórum. Tunc crucifíxi sunt cum eo duo latrónes: unus a dextris et unus a sinístris. Prætereúntes autem blasphemábant eum, movéntes cápita sua et dicéntes: S. Vah, qui déstruis templum Dei et in tríduo illud reædíficas: salva temetípsum. Si Fílius Dei es, descénde de cruce. C. Simíliter et príncipes sacerdótum illudéntes cum scribis et senióribus, dicébant: S. Alios salvos fecit, seípsum non potest salvum fácere: si Rex Israël est, descéndat nunc de cruce, et crédimus ei: confídit in Deo: líberet nunc, si vult eum: dixit enim: Quia Fílius Dei sum. C. Idípsum autem et latrónes, qui crucifíxi erant cum eo, improperábant ei. A sexta autem hora ténebræ factæ sunt super univérsam terram usque ad horam nonam. Et circa horam nonam clamávit Jesus voce magna, dicens: J. Eli, Eli, lamma sabactháni? C. Hoc est: J. Deus meus, Deus meus, ut quid dereliquísti me? C. Quidam autem illic stantes et audiéntes dicébant: S. Elíam vocat iste. C. Et contínuo currens unus ex eis, accéptam spóngiam implévit acéto et impósuit arúndini, et dabat ei bíbere. Céteri vero dicébant: S. Sine, videámus, an véniat Elías líberans eum. C. Jesus autem íterum clamans voce magna, emísit spíritum.
Et ecce, velum templi scissum est in duas partes a summo usque deórsum: et terra mota est, et petræ scissæ sunt, et monuménta apérta sunt: et multa córpora sanctórum, qui dormíerant, surrexérunt. Et exeúntes de monuméntis post resurrectiónem ejus, venérunt in sanctam civitátem, et apparuérunt multis. Centúrio autem et qui cum eo erant, custodiéntes Jesum, viso terræmótu et his, quæ fiébant, timuérunt valde, dicéntes: S. Vere Fílius Dei erat iste. C. Erant autem ibi mulíeres multæ a longe, quæ secútæ erant Jesum a Galilæa, ministrántes ei: inter quas erat María Magdaléne, et María Jacóbi, et Joseph mater, et mater filiórum Zebedæi. Cum autem sero factum esset, venit quidam homo dives ab Arimathæa, nómine Joseph, qui et ipse discípulus erat Jesu. Hic accéssit ad Pilátum, et pétiit corpus Jesu. Tunc Pilátus jussit reddi corpus. Et accépto córpore, Joseph invólvit illud in síndone munda. Et pósuit illud in monuménto suo novo, quod excíderat in petra. Et advólvit saxum magnum ad óstium monuménti, et ábiit. Erat autem ibi María Magdaléne et áltera María, sedéntes contra sepúlcrum.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
[Во время оно, Рече Ісусъ ученикомъ своимъ, Вѣсте яко по двою дню пасха будетъ, и Сынъ Человеческіи прeданъ будетъ на пропятіе. Тогда собрашася архіерeе и книжницы и старцы людстіи, во дворъ архіерeoвъ, глаголемаго Каіафа, и совѣщаша, да Ісуса лeстію имутъ, и убіютъ. Глаголаху же, но не въ праздникъ, да не молва будетъ въ людехъ. Ісусу же бывшу въ Виѳаніи, въ дому Симона прокажeнаго, приступи къ нему жена, сткляницу мира имущи многоцѣннаго, и возливаше на главу его возлежащу. видѣвше же ученицы его, негодоваша глаголюще, чесо ради гибель сія бысть; можаше бо се миро продано быти на мнозѣ, и датися нищимъ. Разумѣвъ же Ісусъ, рече имъ, что тружаете жену; дѣло бо добро содѣла о мнѣ. всегда бо нищихъ имате съ собою, менe же не всегда имате. возліявши бо сія миро се на тѣло мое, на погребeніе мя сотвори. аминь глаголю вамъ. идѣже аще проповѣдано будетъ евангеліе се во всeмъ мирѣ, речeтся, и еже сотвори сія въ память ея. Тогда шeдъ единъ отъ обоюнадесяте, глаголемыи іюда искаріотскіи ко архіерeoмъ рече, что ми хощете дати, и азъ вамъ предамъ его; они же поставиша ему тридесяте сребреникъ. и оттолѣ искаше подобна врeмене, да его предастъ. Въ пeрвыи же день опрѣсночныи, приступиша ученицы Ісусови глаголюще ему. гдѣ хощеши уготоваемъ ти ясти пасху; онъ же рече, идѣте во градъ къ онсици, и рцѣте ему, учитель глаголетъ, врeмя мое близъ есть, у тебе сотворю пасху со ученикы моими. и сотвориша ученицы, яко же повелѣ имъ Ісусъ, и уготоваша пасху. Вeчеру же бывшу, возлежаше со обѣма надесяте ученикома. И ядущемъ имъ, рече, аминь глаголю вамъ, яко единъ отъ васъ предастъ мя. И скорбяще зѣло, начаша глаголати ему единъ кождо ихъ. еда азъ есмь Господи; онъ же отвѣщавъ рече, омочивыи со мною въ солило руку, той мя предастъ. сынъ же человеческіи идетъ, яко же есть писано о нeмъ. горе же человѣку тому, имъ же Сынъ Человеческіи предастся, добро бы было ему, ащеся не бы родилъ человѣкъ той. отвѣщавъ же іуда предаяи его, рече, еда азъ есмь, равви; глагола ему, ты рече, Ядущемъ же имъ, пріeмъ Ісусъ хлѣбъ, и благословивъ, преломи, даяше ученикомъ, и рече, пріимѣте, и ядите, се есть тѣло мое. и пріeмъ чашу, хвалу воздавъ, дастъ имъ, глаголя. пійте отъ нея вси. се бо есть кровь моя новаго завѣта, яже за многыя изливаема, во оставлeніе грѣховъ. Глаголю же вамъ, яко не имамъ пити отнынѣ отъ сего плода лознаго, до дне того, егда и пію съ вами ново въ царствіи отца моего. И воспѣвше, изыдоша въ гору елеонскую. Тогда глагола имъ Ісусъ. вси вы соблазнитеся о мнѣ въ нощь сію. писано бо есть. Поражу пастыря, и разыдутся овца стада. по воскресeніи же моeмъ, варяю вы въ Галилeи. отвѣщавъ же Пeтръ, рече ему. аще и вси соблазнятся о тебѣ, азъ николиже соблажнюся. Рече ему Ісусъ. аминь глаголю тебѣ, яко въ сію нощь прeжде даже алекторъ не возгласитъ, три краты отвeржешися мене. Глагола ему Пeтръ. аще ми есть и умрети съ тобою, не отвeргуся тебе. тако же и вси ученицы рѣша.]
Тогда пріиде съ ними Ісусъ въ вeсь, нарицаемую Геѳсимани. И глагола ученикомъ. сѣдите ту, дондеже шeдъ помолюся тамо. и поeмъ петра и оба сына Зеведeoва, начатъ скорбѣти и тужити. Тогда глагола имъ Ісусъ, прискорбна есть душа моя до смерти. пождите здѣ, и бдите со мною. И прешeдъ мало, паде на лици своeмъ моляся и глаголя. отче мой. аще возможно есть, да мимо идетъ отъ мене чаша сія. обаче не яко же азъ хощу, но яко же ты. И пришeдъ ко ученикомъ, и обрѣте ихъ спяща. и глагола Петрови. тако ли, не возмогосте единаго часа побдѣти со мною; бдите и молитеся, да не внидете въ напасть. духъ бо бодръ, плоть же немощна. паки вторицею шeдъ, помолися, глаголя. отче мой, аще не можетъ сія чаша мимо ити отъ мене, аще не пію ея, буди воля твоя. и пришeдъ обрѣте ихъ паки спяща, бѣста бо имъ очи отяготѣнѣ. и оставль ихъ, шeдъ паки, помолися третицею, тожде слово рeкъ. Тогда пріиде ко ученикомъ своимъ, и глагола имъ. спите прочее и почивайте. се приближися часъ, и Сынъ Человеческіи предаeтся въ рукы грѣшникомъ. востанѣте, идемъ. се прибли жися предаяи мя. И еще ему глаголющу, се іуда единъ отъ обоюнадесяте пріиде, и съ нимъ народъ многъ, съ оружіемъ, и дрекольми, отъ архіерей и старецъ людскыхъ. Предаяи же его, дастъ имъ знаменіе, глаголя, его же аще лобжу, той есть, имѣте его. И абіе приступль ко Ісусови, рече, радуйся равви, и облобыза его. Ісусъ же рече ему. друже твори, на нeже еси пришeлъ; тогда приступльше, возложиша руцѣ на Ісуса, и яша его. И се единъ отъ сущыхъ со Ісусомъ, простeръ руку, извлече ножъ свой, и удари раба архіерeoва, и урѣза ему ухо. тогда глагола ему Ісусъ, возврати ножъ свой въ мѣсто его. вси бо пріeмшеи ножъ, ножeмъ погибнутъ. Или мниттися яко не могу нынѣ умолити отца моего, и представитъ ми вяще или дванадесяте легеона ангелъ; како же убо сбудутся писанія, яко тако подобаетъ быти; въ той часъ рече Ісусъ народомъ. яко на разбойника ли изыдосте съ оружіемъ и дрекольми яти мя. по вся дни при васъ сѣдѣхъ въ церкви уча, и не ясте мене. Се же все бысть, да сбудутся писанія пророческая. Тогда ученицы вси оставльше его бѣжаша. Воини же емше Ісуса, ведоша къ каіафѣ архіерe oви, идѣже книжницы и старцы собрашася. Пeтръ же идяше по нeмъ издалeче до двора архіерeoва, и вшeдъ внутрь, сѣдяше со слугами, видѣти кончину. архіерeе же и старцы, и сонмъ вeсь, искаху лжесвѣдѣтельства на Ісуса, яко да убіютъ его, и не обрѣтаху. и многомъ лжесвѣдѣтелемъ приступльшемъ, не обрѣтоша. Послѣди же приступивша два лжесвѣдѣтеля, рѣста. сeй рече, могу разорити церковь Божію, и трeми деньми создати ю. и воставъ архіерeй, рече ему. ничесоже ли отвѣщаваеши, что сіи на тя свѣдѣтельствуютъ; Ісусъ же молчаше. и отвѣ щавъ архіерeй, рече ему. заклинаю тя богомъ живымъ, да речeши намъ, аще ты еси Христосъ, сынъ Божіи. Глагола ему Ісусъ. ты рече, обаче глаголю вамъ. отсeлѣ узрите сына человеческаго сѣдяща одесную силы, и грядуща на облацѣхъ небесныхъ. Тогда архіерeй растерза ризы своя глаголя. яко хулу глагола. что и еще трeбуемъ свѣдѣтелій; се нынѣ слышасте хулу его. чтося вамъ мнитъ; они же отвѣщавше рѣша, повиненъ есть смeрти. Тогда заплеваша лице его, и пакости ему дѣяху. ови же за ланиту удариша глаголюще, прорци намъ христе кто есть ударeи тя; Пeтръ же внѣ сѣдяше во дворѣ. И приступи къ нему едина рабыни глаголющи. и ты бѣ со Ісусомъ галилeйскымъ. онъ же отвeржеся предъ всѣми глаголя. не вѣмъ что глаголеши. изшeдшу же ему ко вратомъ, узрѣ его другая, и глагола сущимъ ту. и сeй бѣ со Ісусомъ назорeoмъ. и пакы отвeржеся съ клятвою, яко не знаю человѣка. по малѣ же приступивше стоящеи. рѣша Петрови, воистину и ты отъ нихъ еси. ибо бесѣда твоя явѣ тя творитъ. Тогда начатъ ротитися и клятися, яко не знаю человѣка. и абіе пѣтелъ возгласи. И помяну Пeтръ глаголъ Ісусовъ, речeныи ему. яко прeже даже пѣтелъ не возгласитъ, три краты отвeржешися мене. и изшeдъ вонъ плакася горко. Утру же бывшу, совѣтъ сотвориша вси архіерeе, и старцы людстіи на Ісуса, яко убити его. И связавше его ведоша, и предаша его понтійскому Пилату игeмону. Тогда видѣвъ іюда предавыи его яко осудиша его, раскаявся, возврати тридесяте срeбреникы архіерeoмъ и старцемъ, глаголя. согрѣшихъ, предавъ кровь неповинну. они же рѣша. что есть намъ; ты узриши. и повeргъ срeбреникы въ церкви, отиде, и шeдъ удавися. Архіерeе же пріeмше срeбреникы, рѣша. недостойно есть вложити ихъ въ корвану, понeже цѣна крове есть. Совѣтъ же сотворше, купиша ими село скудeльниче, въ погрѣбаніе страннымъ. тѣмъ же наречeся село то, село крове, до сего дне. Тогда сбысться речeное іереміемъ пророкомъ глаголющемъ. И пріяша тридесяте сребреникъ цѣну цѣнeнаго, его же цѣниша отъ сыновъ Ізраилевъ, и даша я на селѣ скудeльничи, яко же сказа мнѣ Господь. Ісусъ же ста предъ игeмономъ. И вопроси его игeмонъ глаголя. ты ли еси царь іюдeйскыи; Ісусъ же рече ему, ты глаголеши. И егда нань глаголаху архіерeе и старцы, ничесоже не отвѣщаваше. Тогда глагола ему Пилатъ. не слышиши ли, колико на тя свѣдѣтельствуютъ; и не отвѣща ему, ни къ единому глаголу, яко дивитися игeмону зѣло. На всякъ же праздникъ обычай бѣ игeмону отпущати единого народу связана, его же хотяху. имяху же тогда связана нарочита, глаголемаго варавва. Собраномъ же имъ, рече имъ Пилатъ. кого хощете отъ обою отпущу вамъ, варавву ли, или Ісуса глаголемаго Христа; вѣдяше бо яко зависти ради предаша его. Сѣдящу же ему на судищи, посла къ нему жена его, глаголющи. ничтоже тебѣ, и праведнику тому. много бо пострадахъ днeсь во снѣ его ради. Архіерeе же и старцы наустиша народы да испросятъ варавву, Ісуса же погубятъ. отвѣщавъ же игeмонъ рече имъ. кого хощете отъ обою отпущу вамъ; они же рѣша, варавву. глагола имъ Пилатъ. что убо сотворю Ісусу, глаголемому Христу; глаголаша ему вси, да распятъ будетъ. Игeмонъ же рече, кое убо зло сотвори; они же излиха вопіяху глаголюще, да пропятъ будетъ. Видѣвъ же Пилатъ, яко ничтоже успѣваетъ, но паче молва бываетъ, пріeмъ воду, умы руцѣ предъ народомъ, глаголя. неповиненъ есмь отъ крове праведнаго сего, вы узрите. и отвѣщавше вси людіе, рѣша. кровь его на насъ, и на чадѣхъ нашихъ. Тогда отпусти имъ варавву, Ісуса же бивъ предастъ имъ, да его пропнутъ. Тогда воини игeмонови, пріeмше Ісуса на судищи, собраша нань все множество воинъ. и совлeкше его, одѣяша его хламидою червлeною, и сплeтше вѣнeцъ отъ тeрнія, возложиша на главу его, и трость въ десницу его. и поклоншеся на колѣну предъ нимъ, ругахуся ему глаголюще. радуйся царю іюдeйскыи. И плюнувше нань, пріяша трость, и біяху по главѣ его. и егда поругашася ему, совлекоша съ него багряницу, и облекоша его въ ризы его, и ведоша его на пропятіе. исходяще же, обрѣтоша человѣка киринeйска, именемъ Симона. и сему задѣша понести крестъ его. И пришeдше на мѣсто нарицаемое Голгоѳа. еже есть глаголемо, краніево мѣсто. даша ему пити оцeтъ съ жeлчію смѣшенъ. и вкушь, не хотяше пити. Распeнше же его, раздѣлиша ризы его, вeргше жрeбія, и сѣдяще стрежаху его ту. И возложиша верху главы его вину его написану. сeй есть Ісусъ, царь іюдeйскыи. Тогда распяша съ нимъ два разбойника, единого одесную, и единого ошуюю. Мимо ходящеи же хуляху его, покивающе главами своими, и глаголюще. разаряяи церковь, и треми деньми созидая, спасися самъ. аще сынъ еси Божіи, сниди съ креста. Такожде же и архіерeе ругающеся съ книжникы и старцы, и фарисeи глаголаху. иныя спасе, себе ли не можетъ спасти. аще царь Ізраилевъ есть, да снидетъ нынѣ съ креста, и вѣруемъ въ него. упова на Бога, да избавитъ нынѣ его, аще хощетъ ему. речe бо яко Божіи есмь сынъ. Тожде же и разбойника распятая съ нимъ, поношаста ему. отъ шестаго же часа, тма бысть по всeй земли, до часа девятаго. о девятемъ же часѣ, возопи Ісусъ гласомъ вeліемъ, глаголя. или или, лимасавахѳани; еже есть. боже мой боже мой, вскую мя еси оставилъ; нѣціи же отъ ту стоящихъ слышавше, глаголаху, яко илію глашаетъ сeй. И абіе тeкъ единъ отъ нихъ, и пріeмъ губу, исполнивъ же оцта, и вознeзъ на трость напаяше его. прочіи же глаголаху, остави, да видимъ аще пріидетъ илія спасти его. Ісусъ же пакы возопивъ гласомъ вeліемъ, испусти духъ.
И се завѣса церковная раздрася на двое, съ вышняго края до нижняго. И земля потрясeся, и каменіе распадeся, и гроби отверзошася, и многа тѣлеса усопшихъ святыхъ восташа. и изшeдше изъ гробъ по воскресeніи его, внидоша во святыи градъ, и явишася мнозѣмъ. Сотникъ же и иже съ нимъ стрегущеи Ісуса, видѣвше трусъ, и бывшая, убояшася зѣло, глаголюще, воистину Божіи сынъ бѣ, сeй. Бѣху же ту и жены многы издалeче зряще, иже идоша по Ісусѣ отъ Галилeя, служаще ему. въ нихъ же бѣ Марія Магдалыни, и Марія Іаковля и Іoсіи мати. и мати сыну Зеведeoву. Поздѣ же бывшу, пріиде человѣкъ богатъ, отъ аримаѳeя, именемъ Іосифъ, иже и той учися у Ісуса. сeй приступль къ Пилату, проси тѣлесе Ісусова. Тогда Пилатъ повелѣ дати тѣло. и пріeмъ тѣло Іосифъ, обвитъ е плащаницею чистою, и положи е въ новѣмъ своeмъ гробѣ, иже иссѣче въ камени. и възвали камень вeліи надъ двeріи гроба, и отиде. Бѣ же ту Марія Магдалыни, и другая Марія, сѣдящи прямо гробу. Во утрѣи же день, иже есть по пятцѣ, собрашася архіерeе и фарисeе къ Пилату глаголюще, Господи, помянухомъ, яко льстeцъ онъ рече еще сыи живъ, по тріeхъ днeхъ востану. повели убо утвердити гробъ до трeтіяго дне. да не како пришeдше ученицы его, нощію украдутъ его, и рекутъ людемъ, воста отъ мертвыхъ. и будетъ послѣдняя лeсть горша пeрвыя. речe же имъ Пилатъ, имате кустодію, идѣте утвердите яко же вѣсте. они же шeдше, утвердиша гробъ, знаменавше камень съ кустодіею.

Великій Четвергъ

Lectio (1 Cor 11:20-32)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fratres: Conveniéntibus vobis in unum, iam non est Domínicam cœnam manducáre. Unusquísque enim suam cenam præsúmit ad manducándum. Et alius quidem ésurit: álius autem ébrius est. Numquid domos non habétis ad manducándum et bibéndum? aut ecclésiam Dei contémnitis, et confúnditis eos, qui non habent? Quid dicam vobis? Laudo vos? In hoc non laudo. Ego enim accépi a Dómino quod et trádidi vobis, quóniam Dóminus Iesus, in qua nocte tradebátur, accépit panem, et grátias agens fregit, et dixit: Accípite, et manducáte: hoc est corpus meum, quod pro vobis tradétur: hoc fácite in meam commemoratiónem. Simíliter et cálicem, postquam cœnávit, dicens: Hic calix novum Testaméntum est in meo sánguine: hoc fácite, quotiescúmque bibétis, in meam commemoratiónem. Quotiescúmque enim manducábitis panem hunc et cálicem bibétis: mortem Dómini annuntiábitis, donec véniat. Itaque quicúmque manducáverit panem hunc vel bíberit cálicem Dómini indígne, reus erit córporis et sánguinis Dómini. Probet autem seípsum homo: et sic de pane illo edat et de cálice bibat. Qui enim mandúcat et bibit indígne, iudícium sibi mandúcat et bibit: non diiúdicans corpus Dómini. Ideo inter vos multi infirmi et imbecílles, et dórmiunt multi. Quod si nosmetípsos diiudicarémus, non útique iudicarémur. Dum iudicámur autem, a Dómino corrípimur,ut non cum hoc mundo damnémur.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Сходящимся убо вамъ вкупѣ, нѣсть господьскую вeчерю ясти. кождо бо свою вeчерю предваряетъ въ снѣдeніе. И овъ убо алчетъ, овъ же упивается, еда бо домовъ не имате во еже ясти и пити; или о церкви Божіи нерадите, и срамляете не имущая; что вамъ реку; похвалю ли вы; о сeмъ не похвалю. Азъ бо пріяхъ отъ Господа, еже и предахъ вамъ. Яко Господь Ісусъ, въ нощъ въ нюже прeданъ бываше, пріeмъ хлѣбъ, и благодаривъ преломи, и рече, пріимите, ядите. се есть тѣло мое еже за вы ломимое. се творите въ мое воспоминаніе. Такожде и чашу по вeчери глаголя. сія чаша новыи завѣтъ есть о моeй крови. Сіе творите, елижды аще піeте, въ мое воспоминаніе. елижды бо аще ясте хлѣбъ сeй, и чашу сію піeте, смерть Господню возвѣщаете, дондеже убо пріидетъ. Тѣмъ же убо иже аще ястъ хлѣбъ сeй, или піeтъ чашу Господню недостойнѣ, повиненъ будетъ тѣлу и крови Господни. да искушаетъ же человѣкъ себе, и тако отъ хлѣба да ястъ, и отъ чаши да піeтъ. Ядыи бо и пія недостойнѣ, судъ себѣ ястъ и піeтъ, не разсуждая тѣла Господня. сего ради въ васъ мнози нeмощни и недуж ливи, и спятъ доволни. Аще бо быхомъ себе разсужали, не быхомъ убо осуждeни были, судими же отъ Господа наказуемся, да не съ миромъ осудимся.
Evangelium (Ioann 13:1-15)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
Ante diem festum Paschæ, sciens Iesus, quia venit hora eius, ut tránseat ex hoc mundo ad Patrem: cum dilexísset suos, qui erant in mundo, in finem diléxit eos. Et cena facta, cum diábolus iam misísset in cor, ut tráderet eum Iudas Simónis Iscariótæ: sciens, quia ómnia dedit ei Pater in manus, et quia a Deo exivit, et ad Deum vadit: surgit a cena et ponit vestiménta sua: et cum accepísset línteum, præcínxit se. Deinde mittit aquam in pelvim, et cœpit laváre pedes discipulórum, et extérgere línteo, quo erat præcínctus. Venit ergo ad Simónem Petrum. Et dicit ei Petrus: Dómine, tu mihi lavas pedes? Respóndit Iesus et dixit ei: Quod ego fácio, tu nescis modo, scies autem póstea. Dicit ei Petrus: Non lavábis mihi pedes in ætérnum. Respóndit ei Iesus: Si non lávero te, non habébis partem mecum. Dicit ei Simon Petrus: Dómine, non tantum pedes meos, sed et manus et caput. Dicit ei Iesus: Qui lotus est, non índiget nisi ut pedes lavet, sed est mundus totus. Et vos mundi estis, sed non omnes. Sciébat enim, quisnam esset, qui tráderet eum: proptérea dixit: Non estis mundi omnes. Postquam ergo lavit pedes eórum et accépit vestiménta sua: cum recubuísset íterum, dixit eis: Scitis, quid fécerim vobis? Vos vocátis me Magíster et Dómine: et bene dícitis: sum étenim. Si ergo ego lavi pedes vestros, Dóminus et Magíster: et vos debétis alter altérius laváre pedes. Exémplum enim dedi vobis, ut, quemádmodum ego feci vobis, ita et vos faciátis.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Прeжде же праздника пасцѣ, вѣды Ісусъ, яко пріиде ему часъ да прeйдетъ отъ мира сего ко отцу, возлюбль своя сущая въ мирѣ, до конца возлюби я. и вeчери бывши, діаволу уже вложившу въ сердце іудѣ Симонову искаріотскому, да его предастъ. Вѣды Ісусъ, яко вся дастъ ему отецъ въ руцѣ, и яко отъ Бога изыде, и къ Богу грядeтъ. Воставъ съ вeчеря, и положи ризы. и пріeмъ лeнтіoнъ препоясася, потомъ же влія воду во умывалницу, и начатъ умывати ногы ученикомъ, и отирати лeнтіемъ, имъ же бѣ препоясанъ. Пріиде же къ Симону петру. и глагола ему той. Господи, ты ли мои умыеши нозѣ; отвѣща Ісусъ, и рече ему. еже азъ творю, ты не вѣси нынѣ, разумѣеши же посихъ. Глагола ему Пeтръ, не умыеши ногу моею во вѣкы. отвѣща ему Ісусъ. аще не умыю тебе, не имаши части со мною. Глагола ему Симонъ Пeтръ, Господи, не нозѣ мои токмо, но и руцѣ и главу. Глагола ему Ісусъ. измовeныи не трeбуетъ. токмо нозѣ умыти, есть бо вeсь чистъ. и вы чисти есте, но не вси. вѣдяше бо предающаго его, сего ради рече, яко не вси чисти есте. Егда же умы ногы ихъ, пріятъ ризы своя, и возлeгъ пакы, рече имъ. вѣсте ли что сотворихъ вамъ; вы глашаете мя учителя и Господа, и добрѣ глаголете, есмь бо. Аще убо азъ умыхъ ваши нозѣ, Господь и учитель, и вы должни есте другъ другу умывати нозѣ. образъ бо дахъ вамъ. да яко же азъ сотворихъ вамъ, и вы творите.

Страстная Пятница

Lectio (Osee 6: 1-6)
Hæc dicit Dóminus: In tribulatióne sua mane consúrgent ad me: Veníte, et revertámur ad Dóminum: quia ipse cepit, et sanábit nos: percútiet, et curábit nos. Vivificábit nos post duos dies: in die tértia suscitábit nos, et vivémus in conspéctu eius. Sciémus, sequemúrque, ut cognoscámus Dóminum: quasi dilúculum præparátus est egréssus eius, et véniet quasi imber nobis temporáneus, et serótinus terræ. Quid fáciam tibi Ephraim? quid fáciam tibi Iuda? Misericórdia vestra quasi nubes matutína, et quasi ros mane pertránsiens. Propter hoc dolávi in prophétis, occídi eos in verbis oris mei: et iudícia tua quasi lux egrediéntur. Quia misericórdiam vólui, et non sacrifícium, et sciéntiam Dei plus quam holocáusta.
Отъ пророчества Іосіина чтеніе
Сице глаголетъ Господь, Съ скорбѣніемъ своимъ утранятъ ко мнѣ, глаголюще, идемъ и обратимся ко Господу Богу нашему. Яко той поби ны, и изцѣлитъ ны́. язвитъ, и врачуетъ ны. изцѣлитъ ны по двою дню, въ день третiй воскреснемъ, и живи будемъ предъ нимъ. И увѣмъ и поженемъ увѣдѣти Господа. Яко свѣтѣ готовъ обря́щемъ и, и прiидетъ намъ яко дождь раныи и поздны земли. Что ти сотворю Ефрѣме. Что ти сотворю Иудо. Милость бо ваша яко облакъ утреннiи, и яко роса рано падающія. Сего ради пожахъ пророки вашя, побихъ я словесемъ устъ моихъ, и судъ мои яко свѣтъ изыдетъ. Зане милости хощу негли требѣ, и увѣдѣнiе Божiе нежели всесожженiе.
Lectio (Exodi 12: 1-11)
In diébus illis: Dixit Dóminus ad Móysen et Aaron in terra Ægýpti: Mensis iste, vobis princípium ménsium: primus erit in ménsibus anni. Loquímini ad univérsum cœtum filiórum Israël, et dícite eis: Décima die mensis huius tollat unusquísque agnum per famílias et domos suas. Sin áutem minor est númerus, ut suffícere possit ad vescéndum agnum, assúmet vicínum suum qui iunctus est dómui suæ, iuxta númerum animárum quæ suffícere possunt ad esum agni. Erit áutem agnus absque mácula, másculus, annículus: iuxta quem ritum tollétis et hædum. Et servábitis eum usque ad quartamdécimam diem mensis huius: immolabítque eum univérsa multitúdo filiórum Israël ad vésperam. Et sument de sánguine eius, ac ponent super utrúmque postem, et in superlimináribus domórum, in quibus cómedent illum. Et edent carnes nocte illa assas igni, et azýmos panes cum lactúcis agréstibus. Non comedétis ex eo crudum quid, nec coctum aqua, sed tantum assum igni: caput cum pédibus eius et intestínis vorábitis. Nec remanébit quidquam ex eo usque mane. Si quid resíduum fúerit, igne comburétis. Sic áutem comedétis illum: renes vestros accingétis, et calceaménta habébitis in pédibus, tenéntes báculos in mánibus, et comedétis festinánter: est enim Phase id est tránsitus Dómini.
Отъ исхода чтеніе
Во дни они, Рече́ Госпо́дь къ Моисію, и Ааро́ну, въ земли́ Еги́петстѣи глаго́ля, ме́сяцъ се́й ва́мъ нача́ло месяцемъ, пе́рвыи бу́детъ ва́мъ въ ме́сяцехъ лѣ́ту. Рцы́ ко всему́ со́нму сыно́въ Изра́илевыхъ, глаго́ля, въ деся́тый ме́сяца сего́ да пріиметъ кождо овча́ на до́мъ, въ оте́чество свое, овча́ на до́мъ. Аще же ма́ло и́хъ е́сть въ дому́, я́ко не дово́лнымъ бы́ти на овча́, да пріиметъ съ собо́ю сосѣ́да бли́жнего сво­его́, по числу́ ду́шъ, кождо дово́лное себѣ́ съчте́тъ, на овча́ съверше́н­о, му́жеска по́лу непоро́чно и единолѣтно, отъ а́гнецъ, и отъ ко́злищъ прiи́мете. И да бу́детъ ва́мъ съблюде́но да́же до четвертаго на́десять дне́ ме́сяца сего́, и зако́лютъ то́, все́ мно́жество събо́ра сыно́въ Изра́илевыхъ къ ве́черу. И прiи́мутъ отъ кро́ви и пома́жутъ на обою́ подво́ю и на пра́гъ, и въ домѣ́хъ, егоже снѣдятъ въ нихъ сея нощи мяса та пече́на огне́мъ, и опрѣснокъ съ желтяницею, снѣдятъ. И не снѣ́сте отъ ни́хъ су́рово, ниже́ съваре́но въ водѣ́, но пече́но огне́мъ, съ главою, съ нога́ми, и съ утро́бою. И не оста́вите отъ него́, въ у́трѣи же оста́нки сущая Отъ него́ рано, огне́мъ съжже́те. И тако ясти будете отъ него, чресла́ ва́ша препоя́сана, и сапози ва́ши на нога́хъ ва́шихъ, и жезлы́ ва́ши въ рука́хъ ва́шихъ. И снѣ́сте со тща́нiемъ скоро, па́сха е́сть Госпо́дня.
Passio (Ioann 18:1-40 un 19:1-42)
Pássio Dómini nostri Iesu Christi secúndum Ioánnem
In illo témpore: Egréssus est Jesus cum discípulis suis trans torréntem Cedron, ubi erat hortus, in quem introívit ipse et discípuli ejus. Sciébat autem et Judas, qui tradébat eum, locum: quia frequénter Jesus convénerat illuc cum discípulis suis. Judas ergo cum accepísset cohórtem, et a pontifícibus et pharisæis minístros, venit illuc cum latérnis et fácibus et armis. Jesus ítaque sciens ómnia, quæ ventúra erant super eum, procéssit, et dixit eis: J. Quem quæritis? C. Respondérunt ei: S. Jesum Nazarénum. C. Dicit eis Jesus: J. Ego sum. C. Stabat autem et Judas, qui tradébat eum, cum ipsis. Ut ergo dixit eis: Ego sum: abiérunt retrorsum, et cecidérunt in terram. Iterum ergo interrogávit eos: J. Quem quæritis? C. Illi autem dixérunt: S. Jesum Nazarénum. C. Respóndit Jesus: J. Dixi vobis, quia ego sum: si ergo me quæritis, sinite hos abíre. C. Ut implerétur sermo, quem dixit: Quia quos dedísti mihi, non pérdidi ex eis quemquam. Simon ergo Petrus habens gládium edúxit eum: et percússit pontíficis servum: et abscídit aurículam ejus déxteram. Erat autem nomen servo Malchus. Dixit ergo Jesus Petro: J. Mitte gládium tuum in vagínam. Cálicem, quem dedit mihi Pater, non bibam illum? C. Cohors ergo et tribúnus et minístri Judæórum comprehendérunt Jesum, et ligavérunt eum: et adduxérunt eum ad Annam primum, erat enim socer Cáiphæ, qui erat póntifex anni illíus. Erat autem Cáiphas, qui consílium déderat Judæis: Quia expédit, unum hóminem mori pro pópulo. Sequebátur autem Jesum Simon Petrus et álius discípulus. Discípulus autem ille erat notus pontífici, et introívit cum Jesu in átrium pontíficis. Petrus autem stabat ad óstium foris. Exívit ergo discípulus álius, qui erat notus pontífici, et dixit ostiáriæ: et introdúxit Petrum. Dicit ergo Petro ancílla ostiária: S. Numquid et tu ex discípulis es hóminis istíus? C. Dicit ille: S. Non sum. C. Stabant autem servi et minístri ad prunas, quia frigus erat, et calefaciébant se: erat autem cum eis et Petrus stans et calefáciens se. Póntifex ergo interrogávit Jesum de discípulis suis et de doctrína ejus. Respóndit ei Jesus: J. Ego palam locútus sum mundo: ego semper dócui in synagóga et in templo, quo omnes Judæi convéniunt: et in occúlto locútus sum nihil. Quid me intérrogas? intérroga eos, qui audiérunt, quid locútus sim ipsis: ecce, hi sciunt, quæ díxerim ego. C. Hæc autem cum dixísset, unus assístens ministrórum dedit álapam Jesu, dicens: S. Sic respóndes pontífici? C. Respóndit ei Jesus: J. Si male locútus sum, testimónium pérhibe de malo: si autem bene, quid me cædis? C. Et misit eum Annas ligátum ad Cáipham pontíficem. Erat autem Simon Petrus stans et calefáciens se. Dixérunt ergo ei: S. Numquid et tu ex discípulis ejus es? C. Negávit ille et dixit: S. Non sum. C. Dicit ei unus ex servis pontíficis, cognátus ejus, cujus abscídit Petrus aurículam: S. Nonne ego te vidi in horto cum illo? C. Iterum ergo negávit Petrus: et statim gallus cantávit. Addúcunt ergo Jesum a Cáipha in prætórium. Erat autem mane: et ipsi non introiérunt in prætórium, ut non contaminaréntur, sed ut manducárent pascha. Exívit ergo Pilátus ad eos foras et dixit: S. Quam accusatiónem affértis advérsus hóminem hunc? C. Respondérunt et dixérunt ei: S. Si non esset hic malefáctor, non tibi tradidissémus eum. C. Dixit ergo eis Pilátus: S. Accípite eum vos, et secúndum legem vestram judicáte eum. C. Dixérunt ergo ei Judæi: S. Nobis non licet interfícere quemquam. C. Ut sermo Jesu implerétur, quem dixit, signíficans, qua morte esset moritúrus. Introívit ergo íterum in prætórium Pilátus, et vocávit Jesum et dixit ei: S. Tu es Rex Judæórum? C. Respóndit Jesus: J. A temetípso hoc dicis, an álii dixérunt tibi de me? C. Respóndit Pilátus: S. Numquid ego Judæus sum? Gens tua et pontífices tradidérunt te mihi: quid fecísti? C. Respóndit Jesus: J. Regnum meum non est de hoc mundo. Si ex hoc mundo esset regnum meum, minístri mei útique decertárent, ut non tráderer Judæis: nunc autem regnum meum non est hinc. C. Dixit itaque ei Pilátus: S. Ergo Rex es tu? C. Respóndit Jesus: J. Tu dicis, quia Rex sum ego. Ego in hoc natus sum et ad hoc veni in mundum, ut testimónium perhíbeam veritáti: omnis, qui est ex veritáte, audit vocem meam. C. Dicit ei Pilátus: S. Quid est véritas? C. Et cum hoc dixísset, íterum exívit ad Judæos, et dicit eis: S. Ego nullam invénio in eo causam. Est autem consuetúdo vobis, ut unum dimíttam vobis in Pascha: vultis ergo dimíttam vobis Regem Judæórum? C. Clamavérunt ergo rursum omnes, dicéntes: S. Non hunc, sed Barábbam. C. Erat autem Barábbas latro. Tunc ergo apprehéndit Pilátus Jesum et flagellávit. Et mílites plecténtes corónam de spinis, imposuérunt cápiti ejus: et veste purpúrea circumdedérunt eum. Et veniébant ad eum, et dicébant: S. Ave, Rex Judæórum. C. Et dabant ei álapas. Exívit ergo íterum Pilátus foras et dicit eis: S. Ecce, addúco vobis eum foras, ut cognoscátis, quia nullam invénio in eo causam. C. Exívit ergo Jesus portans corónam spíneam et purpúreum vestiméntum. Et dicit eis: S. Ecce homo. C. Cum ergo vidíssent eum pontífices et minístri, clamábant, dicéntes: S. Crucifíge, crucifíge eum. C. Dicit eis Pilátus: S. Accípite eum vos et crucifígite: ego enim non invénio in eo causam. C. Respondérunt ei Judæi: S. Nos legem habémus, et secúndum legem debet mori, quia Fílium Dei se fecit. C. Cum ergo audísset Pilátus hunc sermónem, magis tímuit. Et ingréssus est prætórium íterum: et dixit ad Jesum: S. Unde es tu? C. Jesus autem respónsum non dedit ei. Dicit ergo ei Pilátus: S. Mihi non lóqueris? nescis, quia potestátem hábeo crucifígere te, et potestátem hábeo dimíttere te? C. Respóndit Jesus: J. Non habéres potestátem advérsum me ullam, nisi tibi datum esset désuper. Proptérea, qui me trádidit tibi, majus peccátum habet. C. Et exínde quærébat Pilátus dimíttere eum. Judæi autem clamábant dicéntes: S. Si hunc dimíttis, non es amícus Cæsaris. Omnis enim, qui se regem facit, contradícit Cæsari. C. Pilátus autem cum audísset hos sermónes, addúxit foras Jesum, et sedit pro tribunáli, in loco, qui dícitur Lithóstrotos, hebráice autem Gábbatha. Erat autem Parascéve Paschæ, hora quasi sexta, et dicit Judæis: S. Ecce Rex vester. C. Illi autem clamábant: S. Tolle, tolle, crucifíge eum. C. Dicit eis Pilátus: S. Regem vestrum crucifígam? C. Respondérunt pontífices: S. Non habémus regem nisi Cæsarem. C. Tunc ergo trádidit eis illum, ut crucifigerétur. Suscepérunt autem Jesum et eduxérunt. Et bájulans sibi Crucem, exívit in eum, qui dícitur Calváriæ, locum, hebráice autem Gólgotha: ubi crucifixérunt eum, et cum eo alios duos, hinc et hinc, médium autem Jesum. Scripsit autem et títulum Pilátus: et pósuit super crucem. Erat autem scriptum: Jesus Nazarénus, Rex Judæórum. Hunc ergo títulum multi Judæórum legérunt, quia prope civitátem erat locus, ubi crucifíxus est Jesus. Et erat scriptum hebráice, græce et latíne. Dicébant ergo Piláto pontífices Judæórum: S. Noli scríbere Rex Judæórum, sed quia ipse dixit: Rex sum Judæórum. C. Respóndit Pilátus: S. Quod scripsi, scripsi. C. Mílites ergo cum crucifixíssent eum, acceperunt vestimenta ejus et fecérunt quátuor partes: unicuique míliti partem, et túnicam. Erat autem túnica inconsútilis, désuper contéxta per totum. Dixérunt ergo ad ínvicem: S. Non scindámus eam, sed sortiámur de illa, cujus sit. C. Ut Scriptúra implerétur, dicens: Partíti sunt vestiménta mea sibi: et in vestem meam misérunt sortem. Et mílites quidem hæc fecérunt. Stabant autem juxta Crucem Jesu Mater ejus et soror Matris ejus, María Cléophæ, e María Magdaléne. Cum vidísset ergo Jesus Matrem et discípulum stantem, quem diligébat, dicit Matri suæ: J. Múlier, ecce fílius tuus. C. Deinde dicit discípulo: J. Ecce mater tua. C. Et ex illa hora accépit eam discípulus in sua. Póstea sciens Jesus, quia ómnia consummáta sunt, ut consummarétur Scriptúra, dixit: J. Sítio. C. Vas ergo erat pósitum acéto plenum. Illi autem spóngiam plenam acéto, hyssópo circumponéntes, obtulérunt ori ejus. Cum ergo accepísset Jesus acétum, dixit: J. Consummátum est. C. Et inclináte cápite trádidit spíritum.
C. Judæi ergo quóniam Parascéve erat, ut non remanérent in cruce córpora sábbato erat enim magnus dies ille sábbati, rogavérunt Pilátum, ut frangeréntur eórum crura et tolleréntur. Venérunt ergo mílites: et primi quidem fregérunt crura et alteríus, qui crucifíxus est cum eo. Ad Jesum autem cum veníssent, ut vidérunt eum jam mórtuum, non fregérunt ejus crura, sed unus mílitum láncea latus ejus apéruit, et contínuo exívit sanguis et aqua. Et qui vidit, testimónium perhíbuit: et verum est testimónium ejus. Et ille scit, quia vera dicit: ut et vos credátis. Facta sunt enim hæc, ut Scriptúra implerétur: Os non comminuétis ex eo. Et íterum ália Scriptúra dicit: Vidébunt in quem transfixérunt.
Страсти Господа нашего Ісуса Христа по Іоанну
Во время оно, И сія рeкъ Ісусъ, изыде со ученикы своими на онъ полъ потока кeдрска, идѣже бѣ вертоградъ, вонь же вниде самъ, и ученицы его. Вѣдяше же іуда предаяи его мѣсто, яко множицею собирашеся Ісусъ ту со ученикы своими. Іуда же пріeмъ спиру, и отъ архіерей и фарисей слугы, пріиде тамо со свѣтилы и свѣщами и оружіи. Ісусъ же вѣды вся грядущая нань. изшeдъ рече имъ, кого ищете; отвѣщаша ему, Ісуса Назарянина. глагола имъ Ісусъ, азъ есмь. Стояше же и іуда иже предаяше его, съ ними. да яко же рече имъ, азъ есмь, идоша вспять, и падоша на земли. Пакы же вопроси ихъ Ісусъ, кого ищете; они же рѣша, Ісуса назорeя. отвѣща Ісусъ, рѣхъ вамъ, яко азъ есмь. аще убо мене ищете, оставите сихъ ити. да сбудется слово еже рече, яко ихъ же далъ еси мнѣ, не погубихъ отъ нихъ никогоже. Симонъ же Пeтръ имы ножъ, извлече его, и удари архіерeoва раба, и урѣза ему ухо десное. бѣ же имя рабу малхъ. Речe же Петрови Ісусъ, вонзи ножъ въ ножницу. Чашу юже дастъ ми отецъ, не имамъ ли пити ея; спира же, и тысущникъ, и слугы Іудeйскыя яша Ісуса, и связаша его, и ведоша его ко аннѣ пeрвѣе. бѣ бо тeсть каіафѣ, иже бѣ архіерeй лѣту тому. Бѣ же каіафа давыи совѣтъ іудeoмъ, яко уне есть единому человѣку умрети за люди. По Ісусѣ же идяше Симонъ Пeтръ, и другіи ученикъ. Ученикъ же той бѣ знаемъ архіерeoви, и вниде со Ісусомъ во дворъ архіерeoвъ. Пeтръ же стояше при двeрехъ внѣ. Изыде убо ученикъ той иже бѣ знаемъ архіерeoви, и рече двeрници, и введе петра. глагола же раба двeрница Петрови, еда и ты ученикъ еси человѣка сего; глагола онъ, нѣсмь. Стояху же раби и слугы огнь сотворше. яко зима бѣ и грѣяхуся. бѣ же съ ними Пeтръ стоя и грѣяся. архіерeй же вопроси Ісуса о ученицѣхъ его, и о учeніи его. отвѣща ему Ісусъ. азъ не обинуяся глаголахъ миру. азъ всегда учихъ на сонмищихъ, и въ церкви, идѣже вси людіе снeмлются, и тай не глаголахъ ничесоже. что мя вопрашаеши; вопроси слышавшихъ, что глаголахъ имъ. се сіи вѣдятъ яже рѣхъ азъ. Сія же рeкшу ему, единъ отъ предстоящихъ слугъ, удари въ ланиту Ісуса, рeкъ, тако ли отвѣщаваеши архіерeoви; отвѣща ему Ісусъ, аще злѣ глаголахъ, свѣдѣтельствуй о злѣ. аще ли добрѣ, что мя біeши; посла же его анна связана къ каіафѣ архіерeoви. Бѣ же Симонъ Пeтръ стоя и грѣяся. рѣша ему. еда и ты отъ ученикъ его еси; онъ же отвeржеся, и рече, нѣсмь. Глагола единъ отъ рабъ архіерeoвъ, ужика сыи, ему же Пeтръ урѣза ухо. не азъ ли тя видѣхъ въ вертоградѣ съ нимъ; паки убо Пeтръ отвeржеся, и абіе пѣтелъ возгласи.
Зач., 59.* Ведоша же Ісуса отъ каіафы въ преторъ. бѣ же утро, и тіи не внидоша въ преторъ, да не осквернятся, но да ядятъ пасху. Изыде же Пилатъ къ нимъ вонъ, и рече, кую рѣчь приносите на человѣка сего; отвѣщаша и рѣша ему. аще не бы былъ сeй злодѣй, не быхомъ прeдали его тебѣ. Речe же имъ Пилатъ. поимѣте его вы, и по закону вашему судите ему. Рѣша же ему іудeе. намъ не достоитъ убити никогоже. да слово Ісусово сбудется еже рече, назнаменуя коею смeртію хотяше умрети. вниде же паки Пилатъ въ преторъ, и гласи Ісуса, и рече ему. ты ли еси царь Іудeйскъ; отвѣща ему Ісусъ. о себѣ ли ты се глаголеши, или иніи тебѣ рекоша о мнѣ; отвѣща Пилатъ, еда азъ жидовинъ есмь; родъ твой, и архіерeе предаша тя мнѣ. что еси сотворилъ; отвѣща Ісусъ. царство мое нѣсть отъ мира сего. аще отъ мира сего было бы царство мое, слугы моя убо подвизалися быша, да не прeданъ быхъ былъ іудeoмъ. нынѣ же царство мое нѣсть отсюду. Речe же ему Пилатъ. убо царь ли еси ты; отвѣща Ісусъ, ты глаголеши, яко царь есмь азъ. Азъ на се родихся, и на се пріидохъ въ миръ, да свѣдѣтельствую истину, и всякъ иже есть отъ истины, послушаетъ гласа моего. Глагола ему Пилатъ, что есть истина; и се рeкъ, паки изыде ко іудeoмъ, и глагола имъ. азъ ни единоя вины обрѣтаю въ нeмъ. есть же обычай вамъ, да единого вамъ отпущу на пасху. хощете ли убо, да отпущу вамъ царя Іудeйска; возопиша же вси глаголюще, не сего, но варавву. Бѣ же варавва разбойникъ. Тогда убо Пилатъ поятъ Ісуса, и би его. и воини сплe тше вѣнeцъ отъ тeрнія, возложиша ему на главу. и въ ризу багряну облекоша его. и глаголаху, радуйся царю Іудeйскіи. и біяху его по ланитома. Изыде же паки вонъ Пилатъ. и глагола имъ, се извожду его вамъ вонъ. да разумѣете, яко въ нeмъ ни единоя вины обрѣтаю. Изыде же вонъ Ісусъ. нося терновъ вѣнeцъ, и багряну ризу. и глагола имъ. се человѣкъ. Егда же видѣша его архіерeе и слугы, возопиша глаголюще. Распни распни его. глагола имъ Пилатъ. поимѣте его вы и распнѣте. азъ бо не обрѣтаю въ нeмъ вины. отвѣщаша ему іудeе. мы законъ имамы, и по закону нашему, долженъ есть умрети, яко себе сына Божія сотвори. Егда же слыша Пилатъ се слово, паче убояся, и вниде въ преторъ паки, и глагола Ісусови, откуду еси ты; Ісусъ же отвѣта не дастъ ему. Глагола же ему Пилатъ, мнѣ ли не глаголеши; не вѣси ли яко власть имамъ распяти тя, и власть имамъ пустити тя; отвѣща Ісусъ, не имаши власти ни единоя на мнѣ, аще не бы ти дано свыше. Сего ради предавыи мя тебѣ, боліи грѣхъ имать. отъ сего искаше Пилатъ пустити его. Іудeе же вопіяху глаголюще, аще сего пустиши, нѣси другъ кесарeвъ, всякъ иже царя себе творяи, противится кeсарю. Пилатъ же слышавъ се слово, изведе вонъ Ісуса, и сѣде на судищи на мѣстѣ глаголемѣмъ лиѳостротонъ, еврeйски же гавваѳа. Бѣ же пятокъ пасцѣ, часъ же яко шестыи. И глагола іудeoмъ, се царь вашъ. они же вопіяху, возми возми распни его. Глагола имъ Пилатъ, царя ли вашего распну; отвѣщаша архіерeе, не имамы царя токмо кeсаря. Тогда же предастъ его имъ да распнется. Поeмше же Ісуса, и ведоша, и нося крестъ свой, изыде въ глаголемое лобное мѣсто, еже глаголется еврeйскы, Голгоѳа, идѣже пропяша его, и съ нимъ ина два, сюду и сюду, посредѣ же Ісуса. написа же и титла Пилатъ, и положи на крестѣ. Бѣ же написано, Ісусъ Назарянинъ, царь Іудeйскыи. Сего же титла мнози чтоша отъ іудей, яко близъ бѣ мѣсто града, идѣже пропяша Ісуса. И бѣ написано, еврeйскы, грeческы, римскы. Глаголаху же Пилату архіерeе Іудeйстіи, не пиши, царь Іудeйскыи, но яко самъ рече, царь есмь Іудeйскыи. отвѣща Пилатъ. еже писахъ, писахъ. воини же, егда пропяша Ісуса, пріяша ризы его, и сотвориша четыри части, комуждо воину часть, и хитонъ. бѣ же хитонъ не швeнъ, свыше истканъ вeсь. Рѣша же къ себѣ, не предерeмъ его, но мeтнемъ жрeбія о нeмъ, кому будетъ. да сбудется писаніе глаголющее. раздѣлиша ризы моя себѣ, и о матисмѣ моeй меташа жрeбія. Воини же убо сія сотвориша. Стояху же при крестѣ Ісусовѣ, мати его, и сестра матере его, Марія клеопова, и Марія Магдалыни. Ісусъ же видѣвъ матере, и ученика стояща, его же любляше. глагола матери своeй, жeно, се сынъ твой. Потомъ же глагола ученику, се мати твоя. и отъ того часа поятъ ю ученикъ во своя си. Посeмъ вѣды Ісусъ, яко вся уже совершишася, да сбудется писаніе, глагола, жажду. Сосудъ же стояше полнъ оцта. они же исполнивше губу оцта, и на трость вознъзше, придѣша ко устомъ его. егда же пріятъ оцeтъ Ісусъ, рече, совершишася. И преклонь главу, предастъ духъ.
Іудeе же, понeже пятокъ бѣ, да не останутъ на крестѣ тѣлеса въ суботу, бѣ бо великъ день тоя суботы, молиша Пилата, да пребіютъ голени ихъ, и возмутъ. пріидоша же воини, и пeрвому убо пребиша голени, и другому распятому съ нимъ. на Ісуса же пришeдше, яко видѣша его уже умeрша, не пребиша ему голеніи, но единъ отъ воинъ копіeмъ рeбра ему прободе. и абіе изыде кровь и вода. и видѣвыи, свѣдѣтельствова, и истинно есть свѣдѣтельство его. и той вѣсть яко истину глаголетъ, да вы вѣру имете. Быша бо сія, да сбудется писаніе, кость не сокрушится отъ него. И пакы другое писаніе глаголетъ. возрятъ нань его же прободоша. Посихъ же моли Пилата Іосифъ иже отъ арима ѳeя, сыи ученикъ Ісусовъ, потаeнъ же страха ради Іудeйска, да возметъ тѣло Ісусово. и повелѣ Пилатъ. Пріиде же, и взятъ тѣло Ісусово. пріиде же и никодимъ пришeдыи ко Ісусови нощію прeжде, нося смѣшeніе змирнено и алоино, яко литръ сто. Пріяста же тѣло Ісусово, и обвиста е ризами со ароматы, яко же обычай есть іудeoмъ погрѣбати. Бѣ же на мѣстѣ идѣже распятся, вeртъ. и въ вeртѣ гробъ новъ въ нeмъ же николиже никтоже положeнъ бѣ. ту убо пятка ради Іудeйска, яко близъ бяше гробъ, положиста Ісуса.

Великая Суббота

Lectio (3:1-4)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Colossénses
Fratres: si consurrexístis cum Christo, quæ sursum sunt quǽrite, ubi Christus est in déxtera Dei sedens: quæ sursum sunt sápite, non quæ super terram. Mórtui enim estis, et vita vestra est abscóndita cum Christo in Deo. Cum Christus apparúerit, vita vestra: tunc et vos apparébitis cum ipso in glória.
Къ коласаемъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Аще убо воскреснусте со Христомъ, вышнихъ ищите, идѣже Христосъ есть одесную Бога сѣдя. Горняя мудрствуйте, а не земная. Умросте бо, и животъ вашъ сокровeнъ есть со Христомъ въ Бозѣ. Егда же Христосъ явится животъ вашъ, тогда и вы съ нимъ явитеся въ славѣ.
Evangelium (28:1-7)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
Véspere autem sábbati, quæ lucéscit in prima sábbati, venit María Magdaléne, et áltera María vidére sepúlcrum. Et ecce terræmótus factus est magnus. Angelus enim Dómini descéndit de cælo: et accédens revólvit lápidem, et sedébat super eum: erat autem aspéctus eius sicut fulgur: et vestiméntum eius sicut nix. Præ timóre autem eius extérriti sunt custódes, et factu sunt velut mórtui. Respóndens autem Angelus, dixit muliéribus: «Nolíte timére vos: scio enim, quod Iesum, qui crucifíxus est, quǽritis: non est hic: surréxit enim, sicut dixit. Veníte, et vidéte locum, ubi pósitus erat Dóminus. Et cito eúntes dícite discípulis eius, quia surréxit et ecce præcédit vos in Galilǽam: ibi eum vidébitis. Ecce prædíxi vobis».
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Въ вeчеръ же суботныи, свитающи во едину отъ суботъ, пріиде Марія Магдалыни, и другая Марія, видѣти гробъ. и се трусъ бысть вeліи. Ангелъ бо Господень съшeдъ съ небесе, приступль отвали камень отъ двeріи гроба, и сѣдяше на нeмъ. Бѣ же зракъ его яко молніи, и одѣяніе его бѣло яко снѣгъ, отъ страха же его сотрясошася стрегущеи, и быша яко мeртви. Отвѣщавъ же ангелъ, рече женамъ, не бойтеся вы. вѣмъ бо, яко Ісуса распятаго ищете. Нѣсть здѣ, воста бо, яко же рече, пріидѣте, видите мѣсто, идѣже лежа Господь. И скоро шeдше, рцѣте ученикомъ его, яко воста отъ мертвыхъ, и се варяетъ вы въ Галилeи, тамо его узрите. Се рѣхъ вамъ.

Свѣтлое Христово Воскресеніе

Lectio (1 Cor 5:7-8)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fratres: Expurgáte vetus ferméntum, ut sitis nova conspérsio, sicut estis ázymi. Etenim Pascha nostrum immolátus est Christus. Itaque epulémur: non in ferménto véteri, neque in ferménto malítiæ et nequitiæ: sed in ázymis sinceritátis et veritátis.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Очистите убо вeтхіи квасъ да будете ново смѣшeніе, яко же есте безквасни. Ибо Пасха наша за ны пожрeнъ бысть Христосъ. Тѣмъ же да празнуемъ не въ квасѣ вeтсѣ, ни въ квасѣ злобы и лукавствѣ, но въ бесквасіихъ, чистоты и истины.
Evangelium (Marc 16:1-7)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Marcum
In illo témpore: María Magdaléne et María Iacóbi et Salóme emérunt arómata, ut veniéntes úngerent Iesum. Et valde mane una sabbatórum, veniunt ad monuméntum, orto iam sole. Et dicébant ad ínvicem: Quis revólvet nobis lápidem ab óstio monuménti? Et respiciéntes vidérunt revolútum lápidem. Erat quippe magnus valde. Et introëúntes in monuméntum vidérunt iúvenem sedéntem in dextris, coopértum stola cándida, et obstupuérunt. Qui dicit illis: Nolíte expavéscere: Iesum quǽritis Nazarénum, crucifíxum: surréxit, non est hic, ecce locus, ubi posuérunt eum. Sed ite, dícite discípulis eius et Petro, quia præcédit vos in Galilǽam: ibi eum vidébitis, sicut dixit vobis.
Отъ Марка святое благовѣствованіе
Во время оно, И минувши суботѣ, Марія Магдалыни, и Марія Іаковля, и саломи, купиша ароматы, да пришeдше помажутъ Ісуса. И зѣло заутра во едину отъ суботъ, пріидоша на гробъ восіявшу солнцу, и глаголаху къ себѣ. кто отвалитъ намъ камень отъ двeріи гроба; и возрѣвше видѣша яко отвалeнъ бѣ камень. бѣ бо вeліи зѣло. И влѣзше во гробъ, видѣша юношу сѣдяща въ десныхъ, одѣянъ въ одeжду бѣлу, и ужасошася. онъ же глагола имъ, не ужасайтеся. Ісуса ищете Назарянина, пропятаго. Воста, нѣсть здѣ. се мѣсто идѣже положиша его. но идѣте, рцѣте ученикомъ его и Петрови, яко варяетъ вы въ Галилeи. тамо его видите, яко же рече вамъ.

Пасхальный Понедѣльникъ

Lectio (Act. 10, 37-43)
Lectio Actuum Apostolorum
In diébus illis: Stans Petrus in médio plebis, dixit: Viri fratres, vos scitis, quod factum est verbum per universam Iudǽam: incípiens enim a Galilǽa, post baptísmum, quod prædicávit Ioánnes, Iesum a Názareth: quómodo unxit eum Deus Spíritu Sancto et virtúte, qui pertránsiit benefaciéndo, et sanándo omnes oppréssos a diábolo, quóniam Deus erat cum illo. Et nos testes sumus ómnium, quæ fecit in regióne Iudæórum et Ierúsalem, quem occidérunt suspendéntes in ligno. Hunc Deus suscitávit tértia die, et dedit eum maniféstum fíeri, non omni pópulo, sed téstibus præordinátis a Deo: nobis, qui manducávimus et bíbimus cum illo, postquam resurréxit a mórtuis. Et præcépit nobis prædicáre populo et testificári, quia ipse est, qui constitútus est a Deo iudex vivórum et mortuórum. Huic omnes Prophétæ testimónium pérhibent, remissiónem peccatórum accípere per nomen eius omnes, qui credunt in eum.
Дѣянія святыхъ апостолъ
Во время оно, Ставъ Пeтръ посредѣ народа и рече, Мужіе братія, вы вѣсте глаголъ бывшіи по всeй Іудeи, начeнъ отъ Галилeя, по крещeніи еже проповѣда Іoаннъ. Ісуса иже отъ Назарeта, яко помаза его Богъ Духомъ Святымъ и силою, иже пріиде благодѣтельствуя, и исцѣляя вся насилованныя отъ діявола, яко Богъ бяше съ нимъ. И мы есмы свѣдѣтеле всѣмъ, ихъ же сотвори въ странѣ Іудeйстѣй, и во Іерусалимѣ, его же и убиша повѣшше на древѣ. Сего Богъ воздвиже трeтіи день, и даде ему явѣ быти не всѣмъ людемъ, но свѣдѣтелемъ прeжде наречeннымъ отъ Бога намъ, иже ядохомъ съ нимъ и пихомъ по воскресeніи его отъ мертвыхъ. И повелѣ намъ проповѣдати людемъ, и засвѣдѣтельствовати, яко той есть наречeнныи отъ Бога судія живымъ и мeртвымъ. О сeмъ вси пророцы свѣдѣтельствуютъ, оставлeніе грѣхомъ пріяти именемъ его всякому вѣрующему вонь.
Evangelium (Luc. 24:13-35)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Duo ex discípulis Iesu ibant ipsa die in castéllum, quod erat in spátio stadiórum sexagínta ab Ierúsalem, nómine Emmaus. Et ipsi loquebántur ad ínvicem de his ómnibus, quæ accíderant. Et factum est, dum fabularéntur et secum quǽrerent: et ipse Iesus appropínquans ibat cum illis: óculi autem illórum tenebántur, ne eum agnóscerent. Et ait ad illos: Qui sunt hi sermónes, quos confértis ad ínvicem ambulántes, et estis tristes? Et respóndens unus, cui nomen Cléophas, dixit ei: Tu solus peregrínus es in Ierúsalem, et non cognovísti, quæ facta sunt in illa his diébus? Quibus ille dixit: Quæ? Et dixérunt: De Iesu Nazaréno, qui fuit vir Prophéta potens in ópere et sermóne, coram Deo et omni pópulo: et quómodo eum tradidérunt summi sacerdótes et príncipes nostri in damnatiónem mortis, et crucifixérunt eum. Nos autem sperabámus, quia ipse esset redemptúrus Israël: et nunc super hæc ómnia tértia dies est hódie, quod hæc facta sunt. Sed et mulíeres quædam ex nostris terruérunt nos, quæ ante lucem fuérunt ad monuméntum, et, non invénto córpore eius, venérunt, dicéntes se étiam visiónem Angelórum vidísse, qui dicunt eum vívere. Et abiérunt quidam ex nostris ad monuméntum: et ita invenérunt, sicut mulíeres dixérunt, ipsum vero non invenérunt. Et ipse dixit ad eos: O stulti et tardi corde ad credéndum in ómnibus, quæ locúti sunt Prophétæ! Nonne hæc opórtuit pati Christum, et ita intráre in glóriam suam? Et incípiens a Móyse et ómnibus Prophétis, interpretabátur illis in ómnibus Scriptúris, quæ de ipso erant. Et appropinquavérunt castéllo, quo ibant: et ipse se finxit lóngius ire. Et coëgérunt illum, dicéntes: Mane nobiscum, quóniam advesperáscit et inclináta est iam dies. Et intrávit cum illis. Et factum est, dum recúmberet cum eis, accépit panem, et benedíxit, ac fregit, et porrigébat illis. Et apérti sunt óculi eórum, et cognovérunt eum: et ipse evánuit ex óculis eórum. Et dixérunt ad ínvicem: Nonne cor nostrum ardens erat in nobis, dum loquerétur in via, et aperíret nobis Scriptúras? Et surgéntes eádem hora regréssi sunt in Ierúsalem: et invenérunt congregátas úndecim, et eos, qui cum illis erant, dicéntes: Quod surréxit Dóminus vere, et appáruit Simóni. Et ipsi narrábant, quæ gesta erant in via: et quómodo cognovérunt eum in fractióne panis.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Два отъ ученикъ Ісусовыхъ бѣста идуща въ той же день, въ вeсь, отстоящу стадіи шестьдесятъ отъ Іерусалима, ей же имя Еммаусъ. И та бесѣдоваста къ себѣ о всѣхъ сихъ приключшихся. И бысть бесѣдующема има и совопрощающимася, и самъ Ісусъ приближися идяше съ нима, очи же ею держастася да его не познаета. Речe же къ нима, что суть словеса сія, о нихъ же стязаетася къ себѣ идуща, и еста дряхла; отвѣщавъ же единъ, ему же имя клеопа, рече къ нему, ты ли единъ пришeлецъ еси во Іерусалимъ, и не увѣдѣ бывшихъ въ нeмъ во дни сія; и рече има. кыихъ; она же рѣста ему, яже о Ісусѣ Назарянинѣ, иже бысть мужъ пророкъ, силенъ дѣломъ и словомъ, прeдъ Богомъ, и всѣми людми. Како предаша его архіерeе и князи наши на осуждeніе смeрти, и распяша его. Мы же надѣяхомся, яко сeй есть хотя избавити Ізраиля. Но и надъ всѣми сими, трeтіи се день имать днeсь, отнeли же сія быша. Но и жены нѣкыя отъ насъ ужасиша ны, бывшая рано у гроба, и не обрѣтше тѣлесе его, пріидоша глаголюще, и явлeніе ангелъ видѣвша, иже глаголютъ его жива. И идоша нѣціи отъ насъ ко гробу, и обрѣтоша тако, яко же и жены рѣша, самого же не видѣша. И той рече къ нимъ, о несмысленая, и косная сердцемъ, еже вѣровати о всѣхъ, яже глаголаша пророцы. Не сія ли подобаше пострадати Христу, и внити въ славу свою; и начeнъ отъ Моисeя, и отъ всѣхъ пророкъ, сказаяше има, отъ всѣхъ писаніи яже о нeмъ. И приближишася въ вeсь, въ нюже идяста. И той творяшеся далечайше ити. И нужаста его глаголюще, облязи съ нама, яко къ вeчеру есть, и преклонился есть день. И вниде съ нима облежти. И бысть яко возлеже съ нима, пріимъ хлѣбъ, благослови, и преломивъ даяше има. Онѣма же отверзостася очи, и познаста его. И той невидимъ бысть има. И рекоста къ себѣ, не сердце ли наю горя бѣ въ наю, егда глаголаше нама на пути, и яко сказоваше нама писанія; и воставша въ той часъ, возвратистася во Іерусалимъ. И обрѣтоста съвокуплены единого надесяте, и иже бяху съ ними, глаголющихъ, яко воистину воста Господь, и явися Симону. и та повѣдаста яже быша на пути, и яко познася има въ преломлeніи хлѣба.

Воскресенье​​ въ октавѣ Пасхи - Бѣлое ​Восктресенье​

Lectio (1 Iohn 5:4-10)
Léctio Epístolæ beáti Ioánnis Apóstoli
Caríssimi: Omne, quod natum est ex Deo, vincit mundum: et hæc est victoria, quæ vincit mundum, fides nostra. Quis est, qui vincit mundum, nisi qui credit, quóniam Iesus est Fílius Dei? Hic est, qui venit per aquam et sánguinem, Iesus Christus: non in aqua solum, sed in aqua et sánguine. Et Spíritus est, qui testificátur, quóniam Christus est véritas. Quóniam tres sunt, qui testimónium dant in cœlo: Pater, Verbum, et Spíritus Sanctus: et hi tres unum sunt. Et tres sunt, qui testimónium dant in terra: Spíritus, et aqua, et sanguis: et hi tres unum sunt. Si testimónium hóminum accípimus, testimónium Dei maius est: quóniam hoc est testimónium Dei, quod maius est: quóniam testificátus est de Fílio suo. Qui credit in Fílium Dei, habet testimónium Dei in se.
Соборное посланіе Іоанново
Возлюбленіи, Всякъ рождeнныи отъ Бога, побѣждаетъ миръ. И сія есть побѣда побѣждьшія миръ, вѣра наша. Кто есть побѣждаяи мира, токмо вѣруяи, яко Ісусъ есть Сынъ Божіи; Сeй есть пришeдыи водою и кровію, Ісусъ Христосъ, не водою точію, но водою и кровію. И Духъ есть свѣдѣтельствуяи, яко Христосъ есть истина. Яко тріе суть свѣдѣтельствующеи на небеси, Отец, Слово, и Святыи Духъ, и тріе во едино суть. И тріе суть свѣдѣтельствующеи на земли, Духъ, и вода и кровь, и тріе во едино суть. Аще свѣдѣтельство человеческо пріeмлемъ, свѣдѣтельство Божіе болѣе есть. Яко сіе есть свѣдѣтельство Божіе еже свѣдѣтельствова о Сынѣ своeмъ, вѣруяи въ сына Божія имать свѣдѣтельство Божіе въ себѣ.
Evangelium (Ioannes 20:19-31)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Cum sero esset die illo, una sabbatórum, et fores essent clausæ, ubi erant discípuli congregáti propter metum Iudæórum: venit Iesus, et stetit in médio, et dixit eis: Pax vobis. Et cum hoc dixísset, osténdit eis manus et latus. Gavísi sunt ergo discípuli, viso Dómino. Dixit ergo eis íterum: Pax vobis. Sicut misit me Pater, et ego mitto vos. Hæc cum dixísset, insufflávit, et dixit eis: Accípite Spíritum Sanctum: quorum remiseritis peccáta, remittúntur eis; et quorum retinuéritis, reténta sunt. Thomas autem unus ex duódecim, qui dícitur Dídymus, non erat cum eis, quando venit Iesus. Dixérunt ergo ei alii discípuli: Vídimus Dóminum. Ille autem dixit eis: Nisi vídero in mánibus eius fixúram clavórum, et mittam dígitum meum in locum clavórum, et mittam manum meam in latus eius, non credam. Et post dies octo, íterum erant discípuli eius intus, et Thomas cum eis. Venit Iesus, iánuis clausis, et stetit in médio, et dixit: Pax vobis. Deinde dicit Thomæ: Infer dígitum tuum huc et vide manus meas, et affer manum tuam et mitte in latus meum: et noli esse incrédulus, sed fidélis. Respóndit Thomas et dixit ei: Dóminus meus et Deus meus. Dixit ei Iesus: Quia vidísti me, Thoma, credidísti: beáti, qui non vidérunt, et credidérunt. Multa quidem et alia signa fecit Iesus in conspéctu discipulórum suórum, quæ non sunt scripta in libro hoc. Hæc autem scripta sunt, ut credátis, quia Iesus est Christus, Fílius Dei: et ut credéntes vitam habeátis in nómine eius.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Сущу же поздѣ въ день той, во едину отъ суботъ, и двeремъ затворeномъ, идѣже бѣху ученицы его собрани страха ради Іудeйска. Пріиде Ісусъ, и ста посредѣ, и глагола имъ, миръ вамъ. И се рeкъ, показа имъ руцѣ, и нозѣ, и рeбра своя. Возрадовашажеся ученицы, видѣвше Господа, речe же имъ Ісусъ пакы, миръ вамъ. Яко же посла мя Отецъ, и азъ посылаю вы. И се рeкъ дуну, и глагола имъ, пріимѣте духъ святъ. Имъ же отпустите грѣхы, отпустятся имъ. и имъ же держите, держатся. Ѳома же единъ отъ обоюнадесяте глаголемыи близнeцъ, не бѣ ту съ ними егда пріиде Ісусъ. Глаголаху же ему друзіи ученицы, видѣхомъ Господа. Онъ же рече имъ, аще не вижу на руку его язвы гвоз динныя, и вложу пeрста моего въ язвы гвоздинныя, и вложу руку мою въ рeбра его, не иму вѣры. И по днехъ осмихъ, пакы бѣху внутрь ученицы его, и Ѳома съ ними, пріиде Ісусъ, двeремъ затворeномъ. И ста посредѣ ихъ, и рече, миръ вамъ. Потомъ глагола Ѳомѣ. принеси пeрстъ твой сѣмо, и виждь руцѣ мои, и принеси руку твою, и вложи въ рeбра моя. и не буди невѣренъ, но вѣренъ. Отвѣща Ѳома, и рече ему, Господь мой, и Богъ мой. Глагола ему Ісусъ, яко видѣвъ мя, вѣрова. Блажeни невидѣвшеи, и вѣровавше. Многа же и ина знаменія сотвори Ісусъ, предъ ученикы своими, яже нѣсуть писана въ книгахъ сихъ. Сія же писана быша, да вѣруете яко Ісусъ есть Христосъ Сынъ Божіи. И да вѣрующе, живота имате во имя его.

Второе ​воскресенье​ послѣ Пасхи

Lectio (1 Petri 2:21-25)
Léctio Epístolæ beáti Petri Apóstoli
Caríssimi: Christus passus est pro nobis, vobis relínquens exémplum, ut sequámini vestígia eius. Qui peccátum non fecit, nec invéntus est dolus in ore eius: qui cum male dicerétur, non maledicébat: cum paterétur, non comminabátur: tradébat autem iudicánti se iniúste: qui peccáta nostra ipse pértulit in córpore suo super lignum: ut, peccátis mórtui, iustítiæ vivámus: cuius livóre sanáti estis. Erátis enim sicut oves errántes, sed convérsi estis nunc ad pastórem et epíscopum animárum vestrárum.
Соборное посланіе Петрово
Возлюбленіи, Христосъ пострада по насъ, намъ оставль образъ, да послѣдуемъ стопамъ его, иже грѣха не сотвори, ни обрѣтеся лeсть во устѣхъ его. Иже укаряемъ противу не укаряше, стражда, не прѣщаше, предаяше же судящему праведно, иже грѣхи наша самъ вознесе на тѣлѣ своeмъ на древо, да отъ грѣхъ избывше, правдою поживeмъ, его же язвою исцѣлѣсте. Бѣсте бо яко овца заблужшая, не имуще пастыря. но возвра тистеся нынѣ къ пастырю, и посѣтителю душъ вашихъ.
Evangelium (Ioann 10:11-16)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Iesus pharisǽis: Ego sum pastor bonus. Bonus pastor ánimam suam dat pro óvibus suis. Mercenárius autem et qui non est pastor, cuius non sunt oves própriæ, videt lupum veniéntem, et dimíttit oves et fugit: et lupus rapit et dispérgit oves: mercenárius autem fugit, quia mercenárius est et non pértinet ad eum de óvibus. Ego sum pastor bonus: et cognósco meas et cognóscunt me meæ. Sicut novit me Pater, et ego agnósco Patrem, et ánimam meam pono pro óvibus meis. Et álias oves hábeo, quæ non sunt ex hoc ovíli: et illas opórtet me addúcere, et vocem meam áudient, et fiet unum ovíle et unus pastor.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Речe Ісусъ къ фарисеомъ, Азъ есмь пастырь добрыи. Пастырь добрыи душу свою полагаетъ за овца. А наeмникъ и иже нѣсть пастырь, ему же нѣсуть овца своя, видитъ волка грядуща, и оставляетъ овца и бѣгаетъ, и волкъ расхититъ ихъ, и распудитъ овца. А наeмникъ бѣжитъ, яко наeмникъ есть, и нерадитъ о овцахъ. Азъ есмь пастырь добрыи, и знаю моя, и знаютъ мя моя, яко же знаетъ мя отецъ, и азъ знаю Отца, и душу мою полагаю за овца. И ины овца имамъ, яже нѣсуть отъ двора сего, и тыя ми подобаетъ привести, и гласъ мой услышатъ, и будетъ едино стадо, и единъ пастырь.

Третье ​воскресенье​ послѣ Пасхи

Lectio (1 Pet 2:11-19)
Léctio Epístolæ beáti Petri Apóstoli
Caríssimi: Obsecro vos tamquam ádvenas et peregrínos abstinére vos a carnálibus desidériis, quæ mílitant advérsus ánimam, conversatiónem vestram inter gentes habéntes bonam: ut in eo, quod detréctant de vobis tamquam de malefactóribus, ex bonis opéribus vos considerántes, gloríficent Deum in die visitatiónis. Subiécti ígitur estóte omni humánæ creatúræ propter Deum: sive regi, quasi præcellénti: sive dúcibus, tamquam ab eo missis ad vindíctam malefactórum, laudem vero bonórum: quia sic est volúntas Dei, ut benefaciéntes obmutéscere faciátis imprudéntium hóminum ignorántiam: quasi líberi, et non quasi velámen habéntes malítiæ libertátem, sed sicut servi Dei. Omnes honoráte: fraternitátem dilígite: Deum timéte: regem honorificáte. Servi, súbditi estóte in omni timóre dóminis, non tantum bonis et modéstis, sed étiam dýscolis. Hæc est enim grátia: in Christo Iesu, Dómino nostro.
Соборное посланіе Петрово
Возлюбленіи, Молю яко пришeлца и странники, огребатися отъ плотьскихъ похотіи, яже воюютъ на душу, житіе ваше имуще добро во языцѣхъ, да о нeмъ же клевeщутъ васъ яко злодѣя, отъ добрыхъ дѣлъ видѣвше, прославятъ Бога въ день посѣщeнія. Повинитеся убо всякому человечю созданію Господа ради. Аще же царю, яко преобладающу. аще ли же князeмъ, яко отъ него посланомъ, во отмщeніе убо злодѣемъ, въ похвалу же благотворцемъ. Яко тако есть воля Божія, благо творящемъ, обуздовати безумныхъ человѣкъ невѣждьство. яко свободни, а не яко прикровeніе имуще злобѣ свободу, но яко раби Божіи, всѣхъ почитайте, братство возлюбите. Бога бойтеся, царя чтите. Раби повинуйтеся во всякомъ страсѣ владыкамъ, не токмо благимъ и кроткимъ, но и строптивымъ, се бо есть угодно прeдъ Христомъ Ісусомъ, Господѣ нашемъ.
Evangelium (Ioannes 16:16-22)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Iesus discípulis suis: Módicum, et iam non vidébitis me: et íterum módicum, et vidébitis me: quia vado ad Patrem. Dixérunt ergo ex discípulis eius ad ínvicem: Quid est hoc, quod dicit nobis: Módicum, et non vidébitis me: et íterum módicum, et vidébitis me, et quia vado ad Patrem? Dicébant ergo: Quid est hoc, quod dicit: Módicum? nescímus, quid lóquitur. Cognóvit autem Iesus, quia volébant eum interrogáre, et dixit eis: De hoc quǽritis inter vos, quia dixi: Módicum, et non vidébitis me: et íterum módicum, et vidébitis me. Amen, amen, dico vobis: quia plorábitis et flébitis vos, mundus autem gaudébit: vos autem contristabímini, sed tristítia vestra vertétur in gáudium. Múlier cum parit, tristítiam habet, quia venit hora eius: cum autem pepérerit púerum, iam non méminit pressúræ propter gáudium, quia natus est homo in mundum. Et vos igitur nunc quidem tristítiam habétis, íterum autem vidébo vos, et gaudébit cor vestrum: et gáudium vestrum nemo tollet a vobis.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: вмалѣ, и ктому не видите мене, и пакы вмалѣ, и узрите мя, яко иду ко отцу. Рѣша же отъ ученикъ его къ себѣ. что есть се еже глаголетъ намъ, вмалѣ и не видите мене, и пакы вмалѣ и узрите мя, и яко азъ иду ко отцу; глаголаху убо, что се есть, еже глаголетъ, вмалѣ; не вѣмы что глаголетъ. Разумѣ же Ісусъ, яко хотяху его вопрашати, и рече имъ. о сeмъ ли стязаетеся между собою, яко рѣхъ, вмалѣ и не видите мене, и паки вмалѣ и узрите мя. Аминь аминь глаголю вамъ, яко восплачетеся и возрыдаете вы, а миръ возрадуется. Вы же печални будете. но печаль ваша въ радость будетъ. Жена егда раждаетъ, скорбь имать, яко пріиде годъ ея. егда же родитъ отроча, ктому не помнитъ скорби за радость, яко родися человѣкъ въ миръ. И вы же печаль имате убо нынѣ. пакы же узрю вы, и возрадуется сердце ваше, и радости вашея никтоже возметъ отъ васъ.

Четвертое ​воскресенье​ послѣ Пасхи

Lectio (Ias 1:17-21)
Léctio Epístolæ beáti Iacóbi Apóstoli
Caríssimi: Omne datum óptimum, et omne donum perféctum desúrsum est, descéndens a Patre lúminum, apud quem non est transmutátio nec vicissitúdinis obumbrátio. Voluntárie enim génuit nos verbo veritátis, ut simus inítium áliquod creatúræ eius. Scitis, fratres mei dilectíssimi. Sit autem omnis homo velox ad audiéndum: tardus autem ad loquéndum et tardus ad iram. Ira enim viri iustítiam Dei non operátur. Propter quod abiiciéntes omnem immundítiam et abundántiam malítiæ, in mansuetúdine suscípite ínsitum verbum, quod potest salváre ánimas vestras.
Соборное посланіе Іаковле
Возлюбленіи, Всяко даяніе благо, и всякъ даръ совершeнъ свыше есть, сходя отъ Отца свѣтомъ, у него же нѣсть премѣнeнія или преложeнію стѣнь. Восхотѣвъ бо породи насъ словомъ истины во еже быти намъ, начатокъ нѣкіи созданіoмъ его. Тѣмъ же братіе моя возлюбленая, да будетъ всякъ человѣкъ скоръ услышати, и косенъ глаголати, косенъ во гнѣвъ. Гнѣвъ бо мужу, правду Божію не содѣваетъ. Сего ради отложьше всяку сквeрну и избытокъ злобы, въ кротости пріимите всаждeнное слово, могуще спасти душа ваша.
Evangelium (Ioannes 16:5-14)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Iesus discípulis suis: Vado ad eum, qui misit me: et nemo ex vobis intérrogat me: Quo vadis? Sed quia hæc locútus sum vobis, tristítia implévit cor vestrum. Sed ego veritátem dico vobis: expédit vobis, ut ego vadam: si enim non abíero, Paráclitus non véniet ad vos: si autem abíero, mittam eum ad vos. Et cum vénerit ille, árguet mundum de peccáto et de iustítia et de iudício. De peccáto quidem, quia non credidérunt in me: de iustítia vero, quia ad Patrem vado, et iam non vidébitis me: de iudício autem, quia princeps huius mundi iam iudicátus est. Adhuc multa hábeo vobis dícere: sed non potéstis portáre modo. Cum autem vénerit ille Spíritus veritátis, docébit vos omnem veritátem. Non enim loquétur a semetípso: sed quæcúmque áudiet, loquétur, et quæ ventúra sunt, annuntiábit vobis. Ille me clarificábit: quia de meo accípiet et annuntiábit vobis.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Нынѣ же иду къ пославшему мя. и никтоже отъ васъ вопрашаетъ мене камо идеши; но яко сія глаголахъ вамъ, скорбь исполни сердца ваша. Но азъ истину вамъ глаголю, уне есть вамъ да азъ иду, аще бо не иду азъ, утѣшитель не пріидетъ къ вамъ. Аще ли же иду, послю его къ вамъ, и пришeдъ онъ, обличитъ мира, о грѣсѣ, и о правдѣ, и о судѣ. О грѣсѣ убо, яко не вѣруютъ въ мя, о правдѣ же, яко ко Отцу моему иду, и ктому не видите мене, о судѣ же, яко князь мира сего осужeнъ бысть. Еще много имамъ глаголати вамъ, но не можете носити нынѣ. Егда же пріидетъ онъ Духъ истинныи, наставитъ вы на всяку истину. Не о себѣ бо глаголати имать, но елика аще услышитъ, глаголати имать, и грядущая возвѣститъ вамъ. онъ мя прославитъ, яко отъ моего пріиметъ, и возвѣститъ вамъ.

Пятое ​воскресенье​ послѣ Пасхи

Lectio (Ias 1:22-27)
Léctio Epístolæ beáti Iacóbi Apóstoli
Caríssimi: Estóte factóres verbi, et non auditóres tantum: falléntes vosmetípsos. Quia si quis audítor est verbi et non factor: hic comparábitur viro consideránti vultum nativitátis suæ in spéculo: considerávit enim se et ábiit, et statim oblítus est, qualis fúerit. Qui autem perspéxerit in legem perfectam libertátis et permánserit in ea, non audítor obliviósus factus, sed factor óperis: hic beátus in facto suo erit. Si quis autem putat se religiósum esse, non refrénans linguam suam, sed sedúcens cor suum, huius vana est relígio. Relígio munda et immaculáta apud Deum et Patrem hæc est: Visitáre pupíllos et viduas in tribulatióne eórum, et immaculátum se custodíre ab hoc sǽculo.
Соборное посланіе Іаковле
Возлюбленіи, Бывайте же творцы слову, а не точію слышателе, прельщающе себе самѣхъ. зане аще кто есть слышатель слову а не творeцъ, таковыи уподобися мужу смотряющу лице бытія своего въ зерцалѣ, усмотри бо себе, и отиде, и абіе забы каковъ бѣ. Приникіи же въ законъ совершeнъ свободѣ, и пребывъ, сeй не слышатель забытливъ бывъ, но творeцъ дѣлу, сeй блажeнъ въ дѣланіи своeмъ будетъ. Аще кто мнится добродѣтеленъ быти въ васъ, и не обуздаваетъ языка своего, но льститъ сердце свое, сего суетна есть добродѣтель. Вѣра бо чиста и несквeрна прeдъ Богомъ и Отецeмъ сія есть, еже посѣщати сирыхъ и вдовицъ въ скорбѣхъ ихъ, и несквeрна себе соблюсти отъ мира.
Evangelium (Ioann 16:23-30)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Iesus discípulis suis: Amen, amen, dico vobis: si quid petiéritis Patrem in nómine meo, dabit vobis. Usque modo non petístis quidquam in nómine meo: Pétite, et accipiétis, ut gáudium vestrum sit plenum. Hæc in provérbiis locútus sum vobis. Venit hora, cum iam non in provérbiis loquar vobis, sed palam de Patre annuntiábo vobis. In illo die in nómine meo petétis: et non dico vobis, quia ego rogábo Patrem de vobis: ipse enim Pater amat vos, quia vos me amástis, et credidístis quia ego a Deo exívi. Exívi a Patre et veni in mundum: íterum relínquo mundum et vado ad Patrem. Dicunt ei discípuli eius: Ecce, nunc palam loquéris et provérbium nullum dicis. Nunc scimus, quia scis ómnia et non opus est tibi, ut quis te intérroget: in hoc crédimus, quia a Deo exísti.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Аминь аминь глаголю вамъ, яко елика аще чесо просите отъ Отца во имя мое, дастъ вамъ. Досeлѣ не просисте ничесоже во имя мое. Просите, и пріимете, да радость ваша исполнена будетъ. Сія въ притчахъ глаголахъ вамъ, но пріидетъ часъ, егда ктому въ притчахъ не глаголю вамъ, но явѣ о Отци возвѣщу вамъ. Въ той день во имя мое вопросите, и не глаголю вамъ, яко азъ умолю Отца о васъ. Самъ бо Отецъ любитъ вы, яко вы мене возлю бисте, и вѣровасте, яко азъ отъ Бога изыдохъ.

Молебные​ дни (De Rogationibus)

Lectio (Jas 5:16-20)
Léctio Epístolæ beáti Iacóbi Apóstoli
Caríssimi: Confitémini altérutrum peccáta vestra, et oráte pro ínvicem, ut salvémini: multum enim valet deprecátio justi assídua. Elías homo erat símilis nobis passíbilis: et oratióne orávit, ut non plúeret super terram, et non pluit annos tres et menses sex. Et rursum orávit: et cœlum dedit plúviam et terra dedit fructum suum. Fratres mei, si quis ex vobis erráverit a veritáte et convérterit quis eum: scire debet, quóniam, qui convérti fécerit peccatórem ab erróre viæ suæ, salvábit ánimam ejus a morte, et opériet multitúdinem peccatórum.
Соборное посланіе Іаковле
Возлюбленіи, Исповѣдайте убо другъ другу согрѣшeнія, и молитеся другъ за друга, яко да исцѣлѣете. Много бо можетъ молитва праведнаго поспѣшествуема. Илія человѣкъ бѣ подобострастенъ намъ, и молитвою помолися, да не будетъ дождь, и не одожди по земли лѣта три, и месяцъ шeсть. И паки помолися, и небо дождь дастъ, и земля прозябе плодъ свой. Братіе, аще кто въ васъ заблудитъ отъ пути истинны, и обратитъ кто его, да вѣсть, яко обративыи грѣшника отъ заблужeнія пути его, и спасeтъ душу отъ смeрти, и покрыетъ множество грѣховъ.
Evangelium (Luc 11:5-13)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Dixit Jesus discípulis suis: Quis vestrum habébit amícum, et íbit ad illum média nocte, et dicet illi: Amíce, cómmoda mihi tres panes, quóniam amícus meus venit de via ad me, et non hábeo quod ponam ante illum: et ille deíntus respóndens, dicat: Noli mihi moléstus esse, jam óstium clausum est, et púeri mei mecum sunt in cubíli, non possum súrgere et dare tibi. Et si ille perseveráverit pulsans: dico vobis, etsi non dabit illi surgens, eo quod amícus ejus sit, propter improbitátem tamen ejus surget et dabit illi, quotquot habet necessários. Et ego dico vobis: Pétite, et dábitur vobis: quǽrite, et inveniétis: pulsáte, et aperiétur vobis. Omnis enim, qui petit, áccipit: et qui quærit, invénit: et pulsánti aperietur, Quis autem ex vobis patrem pétii panem, numquid lápidem dabit illi? Aut piscem: numquid pro pisce serpéntem dabit illi? Aut si petíerit ovum: numquid pórriget illi scorpiónem? Si ergo vos, cum sitis mali, nostis bona data dare fíliis vestris: quanto magis Pater vester de cœlo dabit spíritum bonum peténtibus se?
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Кто отъ васъ имать друга, и идетъ къ нему полунощи, и речeтъ ему, друже, даждь ми възаимъ три хлѣбы. понeже другъ пріиде съ пути ко мнѣ, и не имамъ чесо предложити ему. И той изъ утрь уду отвѣщавъ речeтъ. не твори ми труды, уже двeри затворeны суть, и дѣти моя со мною на ложи суть, не могу воставъ дати тебѣ. Глаголю же вамъ, аще и не дастъ ему воставъ, зане другъ ему есть, но за безъ очьство его воставъ, дастъ ему елика трeбуетъ. И азъ глаголю вамъ. просите, и дастся вамъ. ищате, и обрящете. толцѣте, и отвeрзется вамъ. Всякъ бо просяи, пріeмлетъ. и ищаи, обрѣтаетъ. и толкущему отвeрзется. Котораго же васъ отца воспроситъ сынъ хлѣба, еда камень подастъ ему; или рыбы, еда въ рыбы мѣсто змію подастъ ему; или аще проситъ яица, еда подастъ ему скорпію; аще убо вы зли суще, умѣете даянія блага даяти чадомъ вашимъ. колми паче отецъ иже съ небесе дастъ духъ святъ просящимъ у него;.

Вознесеніе Господне

Lectio (Act 1:1-11)
Lectio Actuum Apostolorum
Primum quidem sermónem feci de ómnibus, o Theóphile, quæ cœpit Jesus facere et docére usque in diem, qua, præcípiens Apóstolis per Spíritum Sanctum, quos elégit, assúmptus est: quibus et prǽbuit seípsum vivum post passiónem suam in multas arguméntis, per dies quadragínta appárens eis et loquens de regno Dei. Et convéscens, præcépit eis, ab Jerosólymis ne discéderent, sed exspectárent promissiónem Patris, quam audístis -inquit - per os meum: quia Joánnes quidem baptizávit aqua, vos autem baptizabímini Spíritu Sancto non post multos hos dies. Igitur qui convénerant, interrogábant eum, dicéntes: Dómine, si in témpore hoc restítues regnum Israël? Dixit autem eis: Non est vestrum nosse témpora vel moménta, quæ Pater pósuit in sua potestáte: sed accipiétis virtútem superveniéntis Spíritus Sancti in vos, et éritis mihi testes in Jerúsalem et in omni Judǽa et Samaría et usque ad últimum terræ. Et cum hæc dixísset, vidéntibus illis, elevátus est, et nubes suscépit eum ab óculis eórum. Cumque intuerétur in cœlum eúntem illum, ecce, duo viri astitérunt juxta illos in véstibus albis, qui et dixérunt: Viri Galilǽi, quid statis aspiciéntes in cœlum? Hic Jesus, qui assúmptus est a vobis in cœlum, sic véniet, quemádmodum vidístis eum eúntem in cœlum.
Дѣянія святыхъ апостолъ
Пeрвое убо слово сотворихъ о всѣхъ, о ѳеофиле, о нихъ же начатъ Ісусъ, творити же и учити, до него же дне, заповѣдавъ апостоломъ духомъ святымъ, ихъ же избра, вознесeся. предъ ними же и постави себе жива, по страданіи своeмъ, во мнозѣхъ знаменіихъ, деньми четыредесятьми являяся имъ, и глаголя яже о царствіи Божіи, и съ ними яды, повелѣваше имъ отъ Іерусалима не отлучатися, но ждати обѣтованіе отчее, еже слышасте отъ мене. Яко Іoаннъ убо крестилъ есть водою, вы же имате креститися духомъ святымъ, не по мнозѣхъ сихъ днeхъ. они же убо сошeдшеся, вопрашаху его, глаголюще. Господи, аще въ лѣто се устраяеши царствіе Ізраилево; речe же къ нимъ. нѣсть ваше разумѣти времена и лѣта, яже отецъ положи своeю областію. Но пріимете силу нашeдшу святому духу на вы. и будете ми свидѣтеле, во Іерусалимѣ же, и во всeй Іудeи и самаріи, и даже до послѣднихъ земли. И сія рeкъ. зрящемъ имъ, взятся, и облакъ подятъ его отъ очію ихъ. и яко взирающе бяху на небо идущу ему. и се мужа два стаста предъ ними въ одeжди бѣлѣ, яже и рекоста. мужіе галилeйстіи, что стоите зряще на небо; се Ісусъ, вознесыися отъ васъ на небо, такожде пріидетъ, имъ же образомъ видѣсте его идуща на небо.
Evangelium (Marc 16:14-20)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Marcum
In illo témpore: Recumbéntibus úndecim discípulis, appáruit illis Jesus: et exprobrávit incredulitátem eórum et durítiam cordis: quia iis, qui víderant eum resurrexísse, non credidérunt. Et dixit eis: Eúntes in mundum univérsum, prædicáte Evangélium omni creatúræ. Qui credíderit et baptizátus fúerit, salvus erit: qui vero non credíderit, condemnábitur. Signa autem eos, qui credíderint, hæc sequéntur: In nómine meo dæmónia ejícient: linguis loquantur novis: serpentes tollent: et si mortíferum quid bíberint, non eis nocébit: super ægros manus impónent, et bene habébunt. Et Dóminus quidem Jesus, postquam locútus est eis, assúmptus est in cœlum, et sedet a dextris Dei. Illi autem profécti, prædicavérunt ubíque, Dómino cooperánte et sermónem confirmánte, sequéntibus signis.
Отъ Марка святое благовѣствованіе
Во время оно, Возлежащимъ единому надесяте апостоломъ, явися имъ Ісусъ, и поноси невѣрствію ихъ и жестосeрдію, яко видѣвшимъ его воставша, не яша вѣры. И рече имъ, шeдше въ миръ вeсь, проповѣдите Евангеліе всeй твари. Иже вѣру иметъ и крестится, спасeнъ будетъ, а иже не иметъ вѣру, осужeнъ будетъ. Знаменія же вѣровавшимъ сія послѣдуютъ. Именемъ моимъ бѣсы ижденутъ, языкы возглаголютъ новы, змія возмутъ, аще и что смертно испіютъ, не вредитъ ихъ, на недужныя рукы возложатъ, и здрави будутъ. Господь же убо по глаголаніи его къ нимъ, вознесeся на небо, и сѣде одесную Бога. Они же изшeдше, проповѣдаша всюду. Господу поспѣшествующу, и слово утвержающу послѣдствующими знаменьми.

Воскресенье​​ послѣ Вознесенія Господня

Lectio (1 Pet 4:7-11)
Léctio Epístolæ beáti Petri Apóstoli
Caríssimi: Estóte prudéntes et vigiláte in oratiónibus. Ante ómnia autem mútuam in vobismetípsis caritátem contínuam habéntes: quia cáritas óperit multitúdinem peccatórum. Hospitáles ínvicem sine murmuratióne: unusquísque, sicut accépit grátiam, in altérutrum illam administrántes, sicut boni dispensatóres multifórmis grátiæ Dei. Si quis lóquitur, quasi sermónes Dei: si quis minístrat, tamquam ex virtúte, quam adminístrat Deus: ut in ómnibus honorificétur Deus per Jesum Christum, Dóminum nostrum.
Соборное посланіе Петрово
Возлюбленіи, Уцѣломудритеся убо и трезвитеся въ молитвахъ, прeжде же всѣхъ яже къ себѣ любовь прилѣжну имуще, зане любовь покрываетъ множество грѣховъ. Страннолюбцы другъ ко другу безъ роптаніи, кождо яко же пріятъ дарованіе между себе сіе служаще, яко добріи строителіе различнѣй благодати Божіи. Аще кто глаголетъ, яко словеса Божія, аще кто служитъ, яко отъ крѣпости, яко же подастъ Богъ, да о всeмъ славится Богъ Ісусъ Христомъ, Господемъ нашимъ.
Evangelium (Joannes 15:26-27; 16:1-4)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Jesus discípulis suis: Cum vénerit Paráclitus, quem ego mittam vobis a Patre, Spíritum veritátis, qui a Patre procédit, ille testimónium perhibébit de me: et vos testimónium perhibébitis, quia ab inítio mecum estis. Hæc locútus sum vobis, ut non scandalizémini. Absque synagógis fácient vos: sed venit hora, ut omnis, qui intérficit vos, arbitrétur obséquium se præstáre Deo. Et hæc fácient vobis, quia non novérunt Patrem neque me. Sed hæc locútus sum vobis: ut, cum vénerit hora eórum, reminiscámini, quia ego dixi vobis.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Егда же пріидетъ Утѣшитель, его же азъ послю вамъ отъ Отца, Духъ истинныи, иже отъ Отца исходитъ, той свѣдѣтель ствуетъ о мнѣ, и вы же свѣдѣтельствуете, яко искони со мною есте. Сія глаголахъ вамъ, да не соблазнитеся. Отъ сонмищъ ижденутъ вы, но пріидетъ часъ, да всякъ иже убіeтъ вы, мнится службу приносити Богу. И сія сотворятъ, яко не познаша Отца, ни мене. Но сія глаголахъ вамъ, да егда пріидетъ часъ, поминайте се, яко азъ рѣхъ вамъ.

​Навечеріе​ Пятидесятницы

Lectio (Acts 19:1-8)
Lectio Actuum Apostolorum
In diébus illis: Factum est, cum Apóllo esset Corínthi, ut Paulus, peragrátis superióribus pártibus, veníret Ephesum et inveníret quosdam discípulos: dixítque ad eos: Si Spíritum Sanctum accepístis credéntes? At illi dixérunt ad eum: Sed neque, si Spíritus Sanctus est, audívimus. Ille vero ait: In quo ergo baptizáti estis? Qui dixérunt: In Joannis baptísmate. Dixit autem Paulus: Joánnes baptizávit baptísmo pœniténtiæ pópulum, dicens: In eum, qui ventúrus esset post ipsum, ut créderent, hoc est in Jesum. His audítis, baptizáti sunt in nómine Dómini Jesu. Et cum imposuísset illis manus Paulus, venit Spíritus Sanctus super eos, et loquebántur linguis, et prophetábant. Erant autem omnes viri fere duódecim. Introgréssus autem synagógam, cum fidúcia loquebátur per tres menses, dísputans et suádens de regno Dei.
Дѣянія святыхъ апостолъ
Во время оно, Бысть же внегда Аполлосу быти въ Коринѳѣ, Павлу же прошeдшу вышняя страны, пріити во Ефeсъ. и обрѣтъ нѣкыя ученикы, рече къ нимъ, аще убо Духъ Святъ пріяли есте вѣровавше; они же рѣша къ нему, но ниже аще Духъ Святъ есть слышахомъ. Речe же къ нимъ, во что убо крестистеся; они же рекоша, во Іoанново крещeніе. Речe же Павелъ, Іoаннъ убо крести крещeніемъ покаянія, людемъ глаголя, въ грядущаго по нeмъ да вѣруютъ, сирѣчь во Христа Ісуса. Слышавше же крестишася во имя Господа Ісуса. и возложшу на ня Павлу руцѣ, пріиде Духъ Святыи на ня. глаголаху же въ языкы и пророчествоваху. Бѣше же всѣхъ мужeй яко дванадесяте. Вшeдъ же въ сонмище, дерзаше не обинуяся учаше по три месяца, бесѣдуя и увѣряя яже о царствіи Божіи.
Evangelium (Joannes 14:15-21)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Jesus discípulis suis: Si dilígitis me, mandáta mea serváte. Et ego rogábo Patrem, et alium Paráclitum dabit vobis, ut máneat vobíscum in ætérnum, Spíritum veritátis, quem mundus non potest accípere, quia non videt eum nec scit eum. Vos autem cognoscétis eum: quia apud vos manébit et in vobis erit. Non relínquam vos órphanos: véniam ad vos. Adhuc módicum: et mundus me jam non videt. Vos autem vidétis me, quia ego vivo, et vos vivétis, In illo die vos cognoscétis, quia ego sum in Patre meo, et vos in me, et ego in vobis. Qui habet mandáta mea et servat ea: ille est, qui díligit me. Qui autem díligit me, diligétur a Patre meo: et ego díligam eum, et manifestábo ei meípsum.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Аще любите мя, заповѣди моя соблюдѣте. и азъ умолю Птца, и иного Утѣшителя дастъ вамъ, да будетъ съ вами во вѣки, Духъ истинныи, его же миръ не можетъ пріяти, яко не видитъ его, ниже знаетъ его. Вы же знаете его, яко въ васъ пребываетъ, и въ васъ будетъ. Не оставлю васъ сиры, пріиду къ вамъ. еще мало, и миръ ктому не видитъ мене. вы же видите мя. яко азъ живу, и вы живи будете. Въ той день разумѣете вы, яко азъ во отцы моeмъ, и вы во мнѣ, и азъ въ васъ. Имѣяи заповѣди моя и соблюдая ихъ, той есть любяи мя. а любяи мя, возлюбленъ будетъ отецeмъ моимъ, и азъ возлюблю его, и явлюся ему самъ.

Пятидесятница

Lectio (Acts 2:1-11)
Lectio Actuum Apostolorum
Cum compleréntur dies Pentecóstes, erant omnes discípuli pariter in eódem loco: et factus est repénte de cœlo sonus, tamquam adveniéntis spíritus veheméntis: et replévit totam domum, ubi erant sedentes. Et apparuérunt illis dispertítæ linguæ tamquam ignis, sedítque supra síngulos eórum: et repléti sunt omnes Spíritu Sancto, et cœpérunt loqui váriis linguis, prout Spíritus Sanctus dabat éloqui illis. Erant autem in Jerúsalem habitántes Judǽi, viri religiósi ex omni natióne, quæ sub cœlo est. Facta autem hac voce, convénit multitúdo, et mente confúsa est, quóniam audiébat unusquísque lingua sua illos loquéntes. Stupébant autem omnes et mirabántur, dicéntes: Nonne ecce omnes isti, qui loquúntur, Galilǽi sunt? Et quómodo nos audívimus unusquísque linguam nostram, in qua nati sumus? Parthi et Medi et Ælamítæ et qui hábitant Mesopotámiam, Judǽam et Cappadóciam, Pontum et Asiam, Phrýgiam et Pamphýliam, Ægýptum et partes Líbyæ, quæ est circa Cyrénen, et ádvenæ Románi, Judǽi quoque et Prosélyti, Cretes et Arabes: audívimus eos loquéntes nostris linguis magnália Dei.
Дѣянія святыхъ апостолъ
Егда скончавашася день пятьдесятницы, бѣша вси апостоли единодушно вкупѣ. И бысть внезапу съ небесе шумъ, яко носиму дыханію бурну, и исполни вeсь домъ идѣже бяху сѣдяще. И явишася имъ раздѣлeни языцы яко огнени, сѣде же на единомъ когождо ихъ, и исполнишася вси Духа Свята. И начаша глаголати инѣми языки, яко же Духъ даяше имъ провѣщевати. бяху же во Іерусалимѣ живущеи Іудeе мужіе благоговѣйни, отъ всего языка иже подъ небесeмъ. Бывшу же гласу сему, снидеся народъ, и изумѣся. яко слышаху единого когождо своимъ языкомъ глаголющемъ имъ. дивляхужеся вси и чужахуся глаголюще другъ ко другу, не се ли вси сіи суть глаголющеи Галилeяне; и како мы слышимъ кождо своимъ языкомъ нашимъ, въ нeмъ же родихомся; Парѳяне, и Мидяне, и Еламите, и живущеи между рѣкама. во Іудeи же, и Каппадокіи, въ Понтѣ, и во Асіи. во Фригіи же, и Памфиліи. во Египтѣ, и странахъ Ливійскахъ,. иже по Кириніи. и приходящеи Римляне, Іудeи же и пришeльцы Критяне, и Аравляне. Слышимъ глаголющемъ имъ нашими языки величія Божія.
Evangelium (Joannes 14:23-31)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Jesus discípulis suis: Si quis díligit me, sermónem meum servábit, et Pater meus díliget eum, et ad eum veniémus et mansiónem apud eum faciémus: qui non díligit me, sermónes meos non servat. Et sermónem quem audístis, non est meus: sed ejus, qui misit me, Patris. Hæc locútus sum vobis, apud vos manens. Paráclitus autem Spíritus Sanctus, quem mittet Pater in nómine meo, ille vos docébit ómnia et súggeret vobis ómnia, quæcúmque díxero vobis. Pacem relínquo vobis, pacem meam do vobis: non quómodo mundus dat, ego do vobis. Non turbétur cor vestrum neque formídet. Audístis, quia ego dixi vobis: Vado et vénio ad vos. Si diligerétis me, gauderétis útique, quia vado ad Patrem: quia Pater major me est. Et nunc dixi vobis, priúsquam fiat: ut, cum factum fúerit, credátis. Jam non multa loquar vobíscum. Venit enim princeps mundi hujus, et in me non habet quidquam. Sed ut cognóscat mundus, quia díligo Patrem, et sicut mandátum dedit mihi Pater, sic fácio.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Аще кто любитъ мя, слово мое соблюдeтъ. И Отецъ мой возлюбитъ его, и къ нему пріидевѣ, и обитель у него сотворивѣ. Не любяи мя, словeсъ моихъ не соблюдаетъ. И слово еже слышасте, нѣсть мое, но пославшаго мя Отца. Сія глаголахъ вамъ, въ васъ сыи, Утѣшитель же Духъ Святыи, его же послетъ Отецъ во имя мое, той вы научитъ всему, и воспомянeтъ вамъ вся яже рѣхъ вамъ. Миръ оставляю вамъ, миръ мой даю вамъ. Не яко же миръ даeтъ, азъ даю вамъ. Да не смущается сердце ваше ни устрашаетъ. Слышасте яко рѣхъ вамъ, иду и пріиду къ вамъ. Аще бысте любили мя, возрадовалися бысте убо, яко рѣхъ иду ко Отцу, яко Отецъ мой боліи мене есть. И нынѣ рѣхъ вамъ, прeже даже не будетъ. да егда будетъ, вѣру имете. Ктому не много глаголю съ вами. Грядeтъ бо сего мира князь, и во мнѣ не имать ничесоже. но да разумѣетъ миръ, яко люблю Отца, и яко же заповѣда мнѣ Отецъ, тако творю.

Понедѣльникъ октавы Пятидесятницы

Lectio (Acts 10:34; 10:42-48)
Lectio Actuum Apostolorum
In diébus illis: Apériens Petrus os suum, dixit: Viri fratres, nobis præcépit Dóminus prædicáre pópulo: et testificári, quia ipse est, qui constitútus est a Deo judex vivórum et mortuórum. Huic omnes Prophétæ testimónium pérhibent, remissiónem peccatórum accípere per nomen ejus omnes, qui credunt in eum. Adhuc loquénte Petro verba hæc, cecidit Spíritus Sanctus super omnes, qui audiébant verbum. Et obstupuérunt ex circumcisióne fidéles, qui vénerant cum Petro: quia et in natiónes grátia Spíritus Sancti effúsa est. Audiébant enim illos loquéntes linguis et magnificántes Deum. Tunc respóndit Petrus: Numquid aquam quis prohibére potest, ut non baptizéntur hi, qui Spíritum Sanctum accepérunt sicut et nos? Et jussit eos baptizári in nómine Dómini Jesu Christi.
Дѣянія святыхъ апостолъ
Во время оно, Отвeрзъ Пeтръ уста рече, Мужіе братія, повелѣ намъ Господь проповѣдати людемъ, и засвѣдѣтельствовати, яко той есть наречeнныи отъ Бога судія живымъ и мeртвымъ. О сeмъ вси пророцы свѣдѣтельствуютъ, оставлeніе грѣхомъ пріяти именемъ его всякому вѣрующему вонь. Ещe же глаголющу петру глаголы сія, нападе Духъ Святыи на вся слышащая слово. И ужасошася иже отъ обрѣзанія вѣрніи, елицы пріидоша съ петромъ, яко и во языцѣхъ даръ святаго духа изліяся. слышаху бо ихъ глаголюща языкы и величающа Бога. Тогда отвѣща Пeтръ. еда воду возбранити можетъ кто, еже не креститися симъ, иже Духъ Святыи пріяша яко же и мы; повелѣ же имъ креститися во имя Господа Ісуса Христа.
Evangelium (Joannes 3:16-21)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Jesus Nicodémo: Sic Deus diléxit mundum, ut Fílium suum unigénitum daret: ut omnis, qui credit in eum, non péreat, sed hábeat vitam ætérnam. Non enim misit Deus Fílium suum in mundum, ut júdicet mundum, sed ut salvétur mundus per ipsum. Qui credit in eum, non judicátur; qui autem non credit, jam judicátus est: quia non credit in nómine unigéniti Fílii Dei. Hoc est autem judícium: quia lux venit in mundum, et dilexérunt hómines magis ténebras quam lucem: erant enim eórum mala ópera. Omnis enim, qui male agit, odit lucem, et non venit ad lucem, ut non arguántur ópera ejus: qui autem facit veritátem, venit ad lucem, ut manifesténtur ópera ejus, quia in Deo sunt facta.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ Никодимови: Тако бо возлюби Богъ миръ, яко и Сына своего единороднаго далъ есть, да всякъ вѣруяи вонь не погибнетъ, но имать животъ вѣчныи. Не посла бо Богъ Сына своего въ миръ, да судитъ мирови, но да спасeтся имъ миръ. Вѣруяи вонь, не будетъ осужeнъ. а не вѣруяи, уже осужeнъ есть, яко не вѣрова во имя единороднаго Сына Божія. Сeй же есть судъ, яко свѣтъ пріиде въ миръ, и возлюбиша человецы паче тму, нeже свѣтъ. Бѣша бо ихъ дѣла зла. Всякъ бо дѣлаяи злая, ненавидитъ свѣта, и не приходитъ къ свѣту, да не обличатся дѣла его яко лукава суть. Творяи же истину, грядeтъ ко свѣту, да явятся дѣла его яко о Бозѣ суть содѣлана.

Вторникъ октавы Пятидесятницы

Lectio (Acts 8:14-17)
Lectio Actuum Apostolorum
In diébus illis: Cum audíssent Apóstoli, qui erant Jerosólymis, quod recepísset Samaría verbum Dei, misérunt ad eos Petrum et Joánnem. Qui cum veníssent, oravérunt pro ipsis, ut accíperent Spíritum Sanctum: nondum enim in quemquam illórum vénerat, sed baptizáti tantum erant in nómine Dómini Jesu. Tunc imponébant manus super illos, et accipiébant Spíritum Sanctum.
Дѣянія святыхъ апостолъ
Во время оно, Слышавше же иже во Іерусалимѣхъ апостоли яко пріятъ самарія слово Божіе, послаша къ нимъ Петра и Іoанна, иже сошeдше, помолишася о нихъ, яко да пріимутъ Духъ Святыи. Не у бо бѣ ни на единаго же сниде, точію же крещeни бяху во имя Господа Ісуса. Тогда возложиша руцѣ на ня и пріяша Духъ Святъ.
Evangelium (Joannes 10:1-10)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Jesus pharisǽis: Amen, amen, dico vobis: qui non intrat per óstium in ovíle óvium, sed ascéndit aliúnde, ille fur est et latro. Qui autem intrat per óstium, pastor est óvium. Huic ostiárius áperit, et oves vocem ejus áudiunt, et próprias oves vocat nominátim et e ducit eas. Et cum próprias oves emíserit, ante eas vadit: et oves illum sequúntur, quia sciunt vocem ejus. Aliénum autem non sequúntur, sed fúgiunt ab eo; quia non novérunt vocem alienórum. Hoc provérbium dixit eis Jesus. Illi autem non cognovérunt, quid loquerétur eis. Dixit ergo eis íterum Jesus: Amen, amen, dico vobis, quia ego sum óstium óvium. Omnes, quotquot venérunt, fures sunt et latrónes, et non audiérunt eos oves. Ego sum óstium. Per me si quis introíerit, salvábitur: et ingrediétur et egrediátur et páscua invéniet. Fur non venit, nisi ut furétur et mactet et perdat. Ego veni, ut vitam hábeant et abundántius hábeant.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ ко фарїсеомъ: Аминь аминь глаголю вамъ, не входяи двeрми во дворъ овчіи, но прелазя инудѣ, той тать есть и разбой никъ. А входяи двeрми, пастырь есть овцамъ. Сему двeрникъ отверзаетъ, и овца гласъ его слышатъ. И своя овца глашаетъ по имени, и изгонитъ ихъ. И егда своя овца ижденeтъ, предъ ними ходитъ, и овца по нeмъ идутъ, яко вѣдятъ гласъ его. По чужeму же нeйдутъ, но бѣжатъ отъ него, яко не знаютъ чужаго гласа. Сію притчу рече имъ Ісусъ, они же не разумѣша, что бѣше яже глаголаше имъ. Речe же пакы имъ Ісусъ, аминь аминь глаголю вамъ, яко азъ есмь двeръ овцамъ. вси елико ихъ пріиде прeжде мене, татіе суть и разбойницы, но не послушаша ихъ овца. Азъ есмь двeръ. мною аще кто внидетъ, спасeтся, и внидетъ, и изыдетъ, и пажить обрящетъ. Тать не приходитъ, развѣ да украдетъ, и убіeтъ и погубитъ. Азъ пріидохъ, да животъ имутъ, и лишше имутъ.

Праздникъ Пресвятой Троицы

Lectio (Rom 11:33-36)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apostoli ad Romános
O altitúdo divitiárum sapiéntiæ et sciéntiæ Dei: quam incomprehensibília sunt judícia ejus, et investigábiles viæ ejus! Quis enim cognovit sensum Dómini? Aut quis consiliárius ejus fuit? Aut quis prior dedit illi, et retribuétur ei? Quóniam ex ipso et per ipsum et in ipso sunt ómnia: ipsi glória in sǽcula. Amen.
Къ римляномъ посланіе святаго апостола Павла
О глубина богатества и премудрости и разума Божія, яко не испытани судове его, и не изслѣдовани путіе его. Кто бо разумѣ умъ Господень; или кто совѣтникъ ему бысть; или кто прeжде дастъ ему, и воздастся ему; яко истого, и тѣмъ, и въ нeмъ всяческая, тому слава во вѣки аминь.
Evangelium (Matt 28:18-20)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Dixit Jesus discípulis suis: Data est mihi omnis potéstas in cœlo et in terra. Eúntes ergo docéte omnes gentes, baptizántes eos in nómine Patris, et Fílii, et Spíritus Sancti: docéntes eos serváre ómnia, quæcúmque mandávi vobis. Et ecce, ego vobíscum sum ómnibus diébus usque ad consummatiónem sǽculi.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Дастъмися всяка власть, на небеси и на земли. Шeдше убо научите вся языкы, крестяще ихъ, во имя Отца и Сына и Святаго Духа, учаще ихъ блюсти вся елика заповѣдахъ вамъ. И се азъ съ вами есмь вся дни до скончанія вѣка.

1-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (I Joannes 4:8-21)
Léctio Epístolæ beáti Joánnis Apóstoli
Caríssimi : Deus cáritas est. In hoc appáruit cáritas Dei in nobis, quóniam Fílium suum unigénitum misit Deus in mundum, ut vivámus per eum. In hoc est cáritas : non quasi nos dilexérimus Deum, sed quóniam ipse prior diléxit nos, et misit Fílium suum propitiatiónem pro peccátis nostris. Caríssimi, si sic Deus diléxit nos : et nos debémus altérutrum dilígere. Deum nemo vidit umquam. Si diligámus ínvicem, Deus in nobis manet, et cáritas ejus in nobis perfécta est. In hoc cognóscimus, quóniam in eo manémus et ipse in nobis : quóniam de Spíritu suo dedit nobis. Et nos vídimus et testificámur, quóniam Pater misit Fílium suum Salvatórem mundi. Quisquis conféssus fúerit, quóniam Jesus est Fílius Dei, Deus in eo manet et ipse in Deo. Et nos cognóvimus et credídimus caritáti, quam habet Deus in nobis. Deus cáritas est : et qui manet in caritáte, in Deo manet et Deus in eo. In hoc perfécta est cáritas Dei nobíscum, ut fidúciam habeámus in die judicii : quia, sicut ille est, et nos sumus in hoc mundo. Timor non est in caritáte : sed perfécta cáritas foras mittit timórem, quóniam timor pœnam habet. Qui autem timet, non est perféctus in caritáte. Nos ergo diligámus Deum, quóniam Deus prior diléxit nos. Si quis díxerit, quóniam díligo Deum, et fratrem suum óderit, mendax est. Qui enim non díligit fratrem suum, quem videt, Deum, quem non videt, quómodo potest dilígere? Et hoc mandátum habémus a Deo : ut, qui diligit Deum, díligat et fratrem suum.
Соборное посланіе Іоанново
Возлюбленіи, Богъ любы есть. О сeмъ явися любы Божія въ насъ, яко Сына своего единороднаго посла Богъ въ миръ, да живи будемъ имъ, о сeмъ есть любы. не яко мы возлюбихомъ Бога, но яко той возлюби насъ, и посла Сына своего оцыщeніе о грѣсѣхъ нашихъ. Возлюбленіи, аще сице возлюбилъ есть насъ Богъ, и мы должни есмы другъ друга любити. Бога никтоже нигдѣже видѣ. Аще любимъ другъ друга, Богъ въ насъ пребываетъ, и любы его совершeна есть въ насъ. О сeмъ разумѣемъ яко въ нeмъ пребываемъ, и той въ насъ, яко отъ Духа своего далъ есть намъ. И мы видѣхомъ и свѣдѣтельствуемъ, яко Отецъ посла Сына Спасителя миру. Иже аще исповѣсть яко Ісусъ есть Сынъ Божіи, Богъ въ нeмъ пребываетъ, и той въ Бозѣ. и мы познахомъ и вѣровахомъ, любовь юже имать Богъ въ насъ. Богъ любы есть. И пребываяи въ любви, въ Бозѣ пребываетъ, и Богъ въ нeмъ пребываетъ. О сeмъ совершается любы съ нами, да дерзновeніе имамы въ день судныи, зане яко же онъ есть, и мы есмы въ мирѣ сeмъ. Страха нѣсть въ любви, но совершeна любы, вонъ изгоняетъ страхъ, яко страхъ муку имать. Бояижеся не совершается въ любви. Мы любимъ его, яко той пeрвѣе возлюбилъ есть насъ. Аще кто речeтъ яко люблю Бога, а брата своего ненавидитъ, ложъ есть, ибо не любяи брата своего его же видѣ, Бога, его же не видѣ, како можетъ любити; и сію заповѣдь имамы отъ него, да любяи Бога, любитъ и брата своего.
Evangelium (Luc 6:36-42)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore : Dixit Jesus discípulis suis : Estóte misericórdes, sicut et Pater vester miséricors est. Nolíte judicáre, et non judicabímini : nolíte condemnáre, et non condemnabímini. Dimíttite, et dimittémini. Date, et dábitur vobis : mensúram bonam et confértam et coagitátam et supereffluéntem dabunt in sinum vestrum. Eadem quippe mensúra, qua mensi fuéritis, remetiétur vobis. Dicébat autem illis et similitúdinem : Numquid potest cæcus cæcum dúcere? nonne ambo in fóveam cadunt? Non est discípulus super magistrum : perféctus autem omnis erit, si sit sicut magister ejus. Quid autem vides festúcam in óculo fratris tui, trabem autem, quæ in óculo tuo est, non consíderas? Aut quómodo potes dícere fratri tuo : Frater, sine, ejíciam festúcam de óculo tuo : ipse in oculo tuo trabem non videns? Hypócrita, ejice primum trabem de oculo tuo : et tunc perspícies, ut edúcas festúcam de óculo fratris tui.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Будѣте убо милосeрди, яко же и отецъ вашъ милосердъ есть. Не судите, и не судятъ вамъ, и не осужайте, да не осужeни будете. Отпущайте, и отпустятъ вамъ. Дайте, и дастся вамъ, мѣру добру наткану и потрусну и преливающуся, дадутъ на лоно ваше. Тою бо мѣрою, ею же мѣрите, возмѣрится вамъ. Речe же притчу имъ, еда можетъ слѣпeцъ слѣпца водити; не оба ли въ яму впадeтася; нѣсть ученикъ надъ учителемъ своимъ. Совершeнъ же всякъ будетъ, яко же учитель его. Что же видиши сучeцъ, иже есть въ очеси брата твоего, бервна же еже есть въ очеси твоeмъ не чуеши; или како можеши рещи брату твоему, брате остави, да изму сучeцъ, иже есть въ очеси твоeмъ, самъ сущаго въ очеси своeмъ бервна не видя; лицемѣре, изми пeрвѣе бервно изъ очесе твоего, и тогда прозриши изяти сучeцъ изъ очесе брата твоего.

Праздникъ Пресвятой Евхаристіи

Lectio (1 Cor 11:23-29)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fratres: Ego enim accépi a Dómino quod et trádidi vobis, quóniam Dóminus Jesus, in qua nocte tradebátur, accépit panem, et grátias agens fregit, et dixit: Accípite, et manducáte: hoc est corpus meum, quod pro vobis tradétur: hoc fácite in meam commemoratiónem. Simíliter et cálicem, postquam cenávit, dicens: Hic calix novum Testaméntum est in meo sánguine. Hoc fácite, quotiescúmque bibétis, in meam commemoratiónem. Quotiescúmque enim manducábitis panem hunc et cálicem bibétis, mortem Dómini annuntiábitis, donec véniat. Itaque quicúmque manducáverit panem hunc vel bíberit cálicem Dómini indígne, reus erit córporis et sánguinis Dómini. Probet autem seípsum homo: et sic de pane illo edat et de calice bibat. Qui enim mandúcat et bibit indígne, judícium sibi mandúcat et bibit: non dijúdicans corpus Dómini.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола
Брaтіе, Азъ бо пріяхъ отъ Господа, еже и предахъ вамъ. Яко Господь Ісусъ, въ нощъ въ нюже прeданъ бываше, пріeмъ хлѣбъ, и благодаривъ преломи, и рече, пріимите, ядите, се есть тѣло мое еже за вы ломимое, се творите въ мое воспоминаніе. Такожде и чашу по вeчери глаголя, сія чаша новыи завѣтъ есть о моeй крови. Сіе творите, елижды аще піeте, въ мое воспоминаніе. Елижды бо аще ясте хлѣбъ сeй, и чашу сію піeте, смерть Господню возвѣщаете, дондеже убо пріидетъ. Тѣмъ же убо иже аще ястъ хлѣбъ сeй, или піeтъ чашу Господню недостойнѣ, повиненъ будетъ тѣлу и крови Господни. Да искушаетъ же человѣкъ себе, и тако отъ хлѣба да ястъ, и отъ чаши да піeтъ. Ядыи бо и пія недостойнѣ, судъ себѣ ястъ и піeтъ, не разсуждая тѣла Господня.
Evangelium (Joann 6:56-59)
Sequéntia sancti Evangéli secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Jesus turbis Judæórum: Caro mea vere est cibus et sanguis meus vere est potus. Qui mandúcat meam carnem et bibit meum sánguinem, in me manet et ego in illo. Sicut misit me vivens Pater, et ego vivo propter Patrem: et qui mandúcat me, et ipse vivet propter me. Hic est panis, qui de cœlo descéndit. Non sicut manducavérunt patres vestri manna, et mórtui sunt. Qui mandúcat hunc panem, vivet in ætérnum.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ къ пришедшимъ къ нему Іудеомъ: Плоть моя истинно есть брашно, и кровь моя истинно есть пиво. Ядыи мою плоть, и піяи мою кровь, во мнѣ пребываетъ, и азъ въ нeмъ. Яко же посла мя живыи Отецъ, и азъ живу Отца ради. И ядыи мя, и той живъ будетъ мене ради. Сeй есть хлѣбъ съшeдыи съ небесе. Не яко же ядоша отцы ваши манну, и умроша. Ядыи хлѣбъ сeй, живъ будетъ во вѣкы.

2-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (1 John 3:13-18)
Léctio Epístolæ beáti Ioánnis Apóstoli
Caríssimi: Nolíte mirári, si odit vos mundus. Nos scimus, quóniam transláti sumus de morte ad vitam, quóniam dilígimus fratres. Qui non díligit, manet in morte: omnis, qui odit fratrem suum, homícida est. Et scitis, quóniam omnis homícida non habet vitam ætérnam in semetípso manéntem. In hoc cognóvimus caritátem Dei, quóniam ille ánimam suam pro nobis pósuit: et nos debémus pro frátribus ánimas pónere. Qui habúerit substántiam hujus mundi, et víderit fratrem suum necessitátem habére, et cláuserit víscera sua ab eo: quómodo cáritas Dei manet in eo? Filíoli mei, non diligámus verbo neque lingua, sed ópere et veritáte.
Соборное посланіе Іоанново
Возлюбленіи, Nebrīnieties, ja pasaule jūs ienīst. Mēs zinām, ka esam no nāves pārcelti dzīvībā, jo mēs mīlam brāļus. Kas nemīl, paliek nāvē; katrs, kas ienīst savu brāli, ir slepkava. Un jūs zināt, ka nevienam slepkavam nav sevī paliekamas mūžīgās dzīves. Tanī mēs pazīstam Dieva mīlestību, ka viņš savu dzīvību ir atdevis par mums, un arī mums jāatdod sava dzīvība par brāļiem. Kam ir šīs pasaules bagātība un tas redz sava brāļa vajadzību, bet noslēdz savu sirdi, kā gan Dieva mīlestība var palikt viņā? Mani bērniņi, nemīlēsim nedz vārdos, nedz ar mēli, bet gan darbos un patiesībā.
Evangelium (Luc 14:16-24)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Dixit Iesus pharisǽis parábolam hanc: Homo quidam fecit cœnam magnam, et vocávit multos. Et misit servum suum hora cœnæ dícere invitátis, ut venírent, quia iam paráta sunt ómnia. Et cœpérunt simul omnes excusáre. Primus dixit ei: Villam emi, et necésse hábeo exíre et vidére illam: rogo te, habe me excusátum. Et alter dixit: Iuga boum emi quinque et eo probáre illa: rogo te, habe me excusátum. Et álius dixit: Uxórem duxi, et ídeo non possum veníre. Et revérsus servus nuntiávit hæc dómino suo. Tunc irátus paterfamílias, dixit servo suo: Exi cito in pláteas et vicos civitátis: et páuperes ac débiles et cæcos et claudos íntroduc huc. Et ait servus: Dómine, factum est, ut imperásti, et adhuc locus est. Et ait dóminus servo: Exi in vias et sepes: et compélle intrare, ut impleátur domus mea. Dico autem vobis, quod nemo virórum illórum, qui vocáti sunt, gustábit cœnam meam.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ ко фарїсеомъ притчу сію, Человѣкъ нѣкіи сотвори вeчерю вeлію, и зва многы. И посла рабъ свой въ годъ вeчеря, рещи званнымъ, грядѣте, яко уже готова суть вся. И начаша вкупѣ отрицатися вси. Пeрвыи рече ему, село купихъ, и имамъ нужду изыти и видѣти е, молютися имѣй мя отречeна. И другіи рече, супругъ воловныхъ купихъ пять, и гряду искусити ихъ, молю тя имѣй мя отречeна. И другіи рече, жену пояхъ, и сего ради не могу пріити. И пришeдъ рабъ той, повѣда господину своему сія. Тогда разгнѣвався дому владыка, рече рабу своему, изыди скоро на распутія, и стогны града и нищая, и бѣдныя и слѣпыя и хромыя введи сѣмо. И рече рабъ, Господи, бысть яко же повелѣ, и еще мѣсто есть. И рече господинъ къ рабу, изыди на пути и халугы, и убѣди внити, да наполнится домъ мой. Глаголю бо вамъ, яко ни единъ мужіи тѣхъ званыхъ вкуситъ моя вeчеря.

Праздникъ Святѣйшаго Сердца Ісусова

Lectio (Eph 3:8-19)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Ephésios
Fratres: Mihi, ómnium sanctórum mínimo, data est grátia hæc, in géntibus evangelizáre investigábiles divítias Christi, et illumináre omnes, quæ sit dispensátio sacraménti abscónditi a sǽculis in Deo, qui ómnia creávit: ut innotéscat principátibus et potestátibus in cœléstibus per Ecclésiam multifórmis sapiéntia Dei, secúndum præfinitiónem sæculórum, quam fecit in Christo Iesu, Dómino nostro, in quo habémus fidúciam et accéssum in confidéntia per fidem eius. Huius rei grátia flecto génua mea ad Patrem Dómini nostri Iesu Christi, ex quo omnis patérnitas in cœlis ei in terra nominátur, ut det vobis, secúndum divítias glóriæ suæ, virtúte corroborári per Spíritum eius in interiórem hóminem, Christum habitáre per fidem in córdibus vestris: in caritáte radicáti et fundáti, ut póssitis comprehéndere cum ómnibus sanctis, quæ sit latitúdo, et longitúdo, et sublímitas, et profúndum: scire étiam supereminéntem sciéntiæ caritátem Christi, ut impleámini in omnem plenitúdinem Dei.
Къ ефесeoмъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Мнѣ мeншему всѣхъ святыхъ, дана бысть благо дать сія, во языцѣхъ благовѣстити не изслѣдованное богатьство Христово, и просвѣтити вся, что есть смотрeніе тайны сокровeнныя отъ вѣкъ въ Бозѣ, создавшимъ всяче ская Ісусъ Христомъ. Да скажется нынѣ началомъ и властемъ на небесныхъ, церковію, многоразличная премудрость Божія, по предложeнію вѣкъ, яже сотвори о Христѣ Ісусѣ Господѣ нашемъ. О нeмъ же имамы дерзновeніе, и приведeніе въ надѣяніе вѣрою его. Тѣмъ же молю вы, не стужати си въ скорбѣхъ моихъ яже о васъ, еже есть слава ваша. Сего ради прекланяю колѣнѣ мои ко Отцу Господа нашего Ісуса Христа, изъ него же всяко отeчество на небесѣхъ и на земли именуется, да дастъ вамъ по богатству славы своея, силою утвердитися, духомъ его, во внутренимъ человецѣ, вселитися Христу вѣрою въ сердца ваша, въ любви въ коренeни и основани, да возможете разумѣти со всѣми святыми, что широта и долгота, и глубина и высота, разумѣти же преспѣющіи разумъ любве Христовы, да исполнитеся во всяко исполнeніе Божіе.
Evangelium (Ioannes 19:31-37)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Iudǽi - quóniam Parascéve erat, - ut non remanérent in cruce córpora sábbato - erat enim magnus dies ille sábbati, - rogavérunt Pilátum, ut frangeréntur eórum crura, et tolleréntur. Venérunt ergo mílites: et primi quidem fregérunt crura et alteríus, qui crucifíxus est cum eo. Ad Iesum autem cum veníssent, ut vidérunt eum iam mórtuum, non fregérunt eius crura, sed unus mílitum láncea latus eius apéruit, et contínuo exívit sanguis et aqua. Et qui vidit, testimónium perhíbuit: et verum est testimónium eius. Et ille scit quia vera dicit, ut et vos credátis. Facta sunt enim hæc ut Scriptúra implerétur: Os non comminuétis ex eo. Et íterum alia Scriptúra dicit: Vidébunt in quem transfixérunt.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Іудeе, понeже пятокъ бѣ, да не останутъ на крестѣ тѣлеса въ суботу, бѣ бо великъ день тоя суботы, молиша Пилата, да пребіютъ голени ихъ, и возмутъ. Пріидоша же воини, и пeрвому убо пребиша голени, и другому распятому съ нимъ. На Ісуса же пришeдше, яко видѣша его уже умeрша, не пребиша ему голеніи, но единъ отъ воинъ копіeмъ рeбра ему прободе, и абіе изыде кровь и вода. И видѣвыи, свѣдѣтельствова, и истинно есть свѣдѣтельство его. И той вѣсть яко истину глаголетъ, да вы вѣру имете. Быша бо сія, да сбудется писаніе, кость не сокрушится отъ него. И пакы другое писаніе глаголетъ. возрятъ нань его же прободоша.

3-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (1 Pet 5:6-11)
Léctio Epístolæ beáti Petri Apóstoli
Caríssimi: Humiliámini sub poténti manu Dei, ut vos exáltet in témpore visitatiónis: omnem sollicitúdinem vestram proiiciéntes in eum, quóniam ipsi cura est de vobis. Sóbrii estote et vigiláte: quia adversárius vester diábolus tamquam leo rúgiens circuit, quærens, quem dévoret: cui resístite fortes in fide: sciéntes eándem passiónem ei, quæ in mundo est, vestræ fraternitáti fíeri. Deus autem omnis grátiæ, qui vocávit nos in ætérnam suam glóriam in Christo Iesu, módicum passos ipse perfíciet, confirmábit solidabítque. Ipsi glória et impérium in sǽcula sæculórum. Amen.
Соборное посланіе Петрово
Возлюбленіи, Смиритеся убо подъ крѣпкую руку Божію, да вы вознесeтъ во время, всю печаль вашу возвeргше нань, яко той печeтся о васъ. Трезвитеся, бодрствуйте, зане супостатъ вашъ діаволъ яко лeвъ рыкая ходитъ искы кого поглотити, ему же противитеся твeрди вѣрою, вѣдяще яко тѣже страсти случаются вашему братству еже въ мирѣ. Богъ же всякія благодати призвавыи васъ въ вѣчную свою славу о Христѣ Ісусѣ, мало пострадавшемъ, той да совершитъ вы, да утвердитъ, да укрѣпитъ, да основeтъ. тому слава и держава во вѣки вѣкомъ, аминь.
Evangelium (Luc 15:1-10)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Erant appropinquántes ad Iesum publicáni et peccatóres, ut audírent illum. Et murmurábant pharisǽi et scribæ, dicéntes: Quia hic peccatóres recipit et mandúcat cum illis. Et ait ad illos parábolam istam, dicens: Quis ex vobis homo, qui habet centum oves: et si perdíderit unam ex illis, nonne dimíttit nonagínta novem in desérto, et vadit ad illam, quæ períerat, donec invéniat eam? Et cum invénerit eam, impónit in húmeros suos gaudens: et véniens domum, cónvocat amícos et vicínos, dicens illis: Congratulámini mihi, quia invéni ovem meam, quæ períerat? Dico vobis, quod ita gáudium erit in cœlo super uno peccatóre pœniténtiam agénte, quam super nonagínta novem iustis, qui non índigent pœniténtia. Aut quæ múlier habens drachmas decem, si perdíderit drachmam unam, nonne accéndit lucérnam, et evérrit domum, et quærit diligénter, donec invéniat? Et cum invénerit, cónvocat amícas et vicínas, dicens: Congratulámini mihi, quia invéni drachmam, quam perdíderam? Ita dico vobis: gáudium erit coram Angelis Dei super uno peccatóre pœniténtiam agénte.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Бѣху же приближающеся ему вси мытаріе и грѣшницы послушати его. И роптаху фарисeе и книжницы глаголюще, яко сeй грѣшникы пріeмлетъ, и съ ними ястъ. Речe же къ нимъ притчу сію глаголя, кіи человѣкъ отъ васъ имы сто овeцъ, и погубль едину отъ нихъ, не оставитъ ли девятьдесятъ и дeвять въ пустыни, и идетъ въ слѣдъ погибшая дондеже обрящетъ ю; и обрѣтъ возлагаетъ на рамѣ свои радуяся. И пришeдъ въ домъ созываетъ другы и сосѣды глаголя имъ, радуйтеся со мною, яко обрѣтохъ овцу мою погибшую. Глаголю вамъ, яко тако радость будетъ на небеси, о единомъ грѣшницѣ кающемся, нeжели о девятьдесятихъ и дeвять праведникъ, иже не трeбуютъ покаянія. Или кая жена имущи дeсять драхмъ, аще погубитъ едину драхму. не вжизаетъ ли свѣтилника, и пометeтъ храмину, и ищетъ прилѣжно, дондеже обрящетъ; и обрѣтши созываетъ другыня и сосѣды глаголющи, радуйтеся со мною, яко обрѣтохъ драхму погибшую. Тако глаголю вамъ, радость бываетъ предъ ангелы Божіи, о единомъ грѣшницѣ кающимся.

4-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Rom 8:18-23)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apostoli ad Romános
Fratres: Exístimo, quod non sunt condígnæ passiónes huius témporis ad futúram glóriam, quæ revelábitur in nobis. Nam exspectátio creatúræ revelatiónem filiórum Dei exspéctat. Vanitáti enim creatúra subiécta est, non volens, sed propter eum, qui subiécit eam in spe: quia et ipsa creatúra liberábitur a servitúte corruptiónis, in libertátem glóriæ filiórum Dei. Scimus enim, quod omnis creatúra ingemíscit et párturit usque adhuc. Non solum autem illa, sed et nos ipsi primítias spíritus habéntes: et ipsi intra nos gémimus, adoptiónem filiórum Dei exspectántes, redemptiónem córporis nostri: in Christo Iesu, Dómino nostro.
Къ римляномъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Непщую бо яко недостойны страсти нынѣшняго врeмене, къ хотящей славѣ явитися въ насъ. Чаяніе бо твари, откровeніе сыновъ Божіихъ чаетъ. Суетѣ бо тварь повинуся, не волею, но за повинувшаго ю на упованіе, яко и сама тварь свободится отъ работы истлѣнія, въ свободу славы чадъ Божіихъ. Вѣмы бо яко вся тварь съ нами совоздыхаетъ и соболѣзнуетъ даже до нынѣ. Не точію же, но и сами начатокъ духа имуще, и мы сами въ себѣ воздыхаемъ въсынeнія чающе избавлeнія тѣлу нашему, во Христѣ Ісусѣ, Госъподѣ нашемъ.
Evangelium (Luc 5:1-11)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Cum turbæ irrúerent in Iesum, ut audírent verbum Dei, et ipse stabat secus stagnum Genésareth. Et vidit duas naves stantes secus stagnum: piscatóres autem descénderant et lavábant rétia. Ascéndens autem in unam navim, quæ erat Simónis, rogávit eum a terra redúcere pusíllum. Et sedens docébat de navícula turbas. Ut cessávit autem loqui, dixit ad Simónem: Duc in altum, et laxáte rétia vestra in captúram. Et respóndens Simon, dixit illi: Præcéptor, per totam noctem laborántes, nihil cépimus: in verbo autem tuo laxábo rete. Et cum hoc fecíssent, conclusérunt píscium multitúdinem copiósam: rumpebátur autem rete eórum. Et annuérunt sóciis, qui erant in ália navi, ut venírent et adiuvárent eos. Et venérunt, et implevérunt ambas navículas, ita ut pæne mergeréntur. Quod cum vidéret Simon Petrus, prócidit ad génua Iesu, dicens: Exi a me, quia homo peccátor sum, Dómine. Stupor enim circumdéderat eum et omnes, qui cum illo erant, in captúra píscium, quam céperant: simíliter autem Iacóbum et Ioánnem, fílios Zebedǽi, qui erant sócii Simónis. Et ait ad Simónem Iesus: Noli timére: ex hoc iam hómines eris cápiens. Et subdúctis ad terram návibus, relictis ómnibus, secuti sunt eum.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Бысть належащу Ісусови народу, да быша слышали слово Божіе. И той бѣ стоя при езерѣ Генисарeтстѣ, и видѣ два корабля стояща при езерѣ. Рыбаріе же отшeдше отъ нею, плакаху мрeжа. Влѣзъ же во единъ отъ кораблю иже бѣ Симоновъ, моли его отъ земля отступити мало. И сѣдъ учаше искорабля народы. яко же преста глаголя, рече къ Симону, поступи въ глубину, и ввeрзѣте мрeжа ваша въ ловитву. И отвѣщавъ Симонъ, рече ему, наставниче, обнощь всю труждьшеся ничесоже яхомъ, по глаголу же твоему ввeргу мрeжу. И се сотворше, яша множество рыбъ много, протерзашежеся мрeжа ихъ, и помануша причастникомъ иже бяху въ друзeмъ корабли, да пришeдше помогутъ имъ, и пріидоша, и исполниша оба корабля, яко погружатися има. Видѣвъ же Симонъ Пeтръ, припаде къ колѣнома Ісусовома, глаголя, изыди отъ мене, яко мужъ грѣшенъ есмь Господи. Ужасъ бо одержаше его, и вся сущая съ нимъ, о ловитвѣ рыбъ яже яша. Такожде же и Іакова и Іoанна, сына Зеведeoва, яже бѣста обѣщника Симонови. И рече къ Симону Ісусъ, не бойся, отсeлѣ будеши человѣкы ловя. И извлeкше оба корабля на землю, оставльше вся, въ слѣдъ его идоша.

5-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (1 Pet 3:8-15)
Léctio Epístolæ beáti Petri Apóstoli
Caríssimi: Omnes unánimes in oratióne estóte, compatiéntes, fraternitátis amatóres, misericórdes, modésti, húmiles: non reddéntes malum pro malo, nec maledíctum pro maledícto, sed e contrário benedicéntes: quia in hoc vocáti estis, ut benedictiónem hereditáte possideátis. Qui enim vult vitam dilígere et dies vidére bonos, coérceat linguam suam a malo, et lábia eius ne loquántur dolum. Declínet a malo, et fáciat bonum: inquírat pacem, et sequátur eam. Quia óculi Dómini super iustos, et aures eius in preces eórum: vultus autem Dómini super faciéntes mala. Et quis est, qui vobis nóceat, si boni æmulatóres fuéritis? Sed et si quid patímini propter iustítiam, beáti. Timórem autem eórum ne timuéritis: et non conturbémini. Dóminum autem Christum sanctificáte in córdibus vestris.
Соборное посланіе Петрово
Возлюбленіи, Конeцъ же, вси единомудрени, милостиви, братолюбцы, милосeрди, благоутробни, мудролюбцы, смиреномудри, не воздающе зла за зло или досаждeніе за досаждeніе, супротивно же, благословяще. вѣдяще яко на се звани бысте, да благословeніе наслѣдите. Хотяи бо животъ любити, и видѣти дни благи, да удержитъ языкъ свой отъ зла, и устнѣ свои не глаголати льсти. Да уклонится отъ зла и да сотворитъ благо. да взыщетъ смирeніе, и да держится его, зане очи Господни на праведныя, и уши его въ молитву ихъ, лицe же Господне на творящая злая, еже потребити ихъ отъ земля. И кто озлобитъ васъ аще благому подобницы будете; но аще и стражете правды ради блажeни. Страха же ихъ не убойтеся, ниже смущайтеся. Господа же Бога святите въ сердцыхъ вашихъ.
Evangelium (Matt 5:20-24)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Dixit Iesus discípulis suis: Nisi abundáverit iustítia vestra plus quam scribárum et pharisæórum, non intrábitis in regnum cœlórum. Audístis, quia dictum est antíquis: Non occídes: qui autem occíderit, reus erit iudício. Ego autem dico vobis: quia omnis, qui iráscitur fratri suo, reus erit iudício. Qui autem díxerit fratri suo, raca: reus erit concílio. Qui autem díxerit, fátue: reus erit gehénnæ ignis. Si ergo offers munus tuum ad altáre, et ibi recordátus fúeris, quia frater tuus habet áliquid advérsum te: relínque ibi munus tuum ante altáre et vade prius reconciliári fratri tuo: et tunc véniens ófferes munus tuum.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Аще не избудетъ правда ваша паче книжникъ и фарисей, не внидете во царствіе небесное. Слышасте яко речeно бысть дрeвнимъ, не убіeши, иже бо аще убіeтъ, повиненъ есть суду. Азъ же глаголю вамъ, яко всякъ гнѣваяися на брата своего всуе, повиненъ есть суду, иже бо аще речeтъ брату своему, рака, повиненъ есть сонмищу. А иже речeтъ юроде, повиненъ есть геeннѣ огненѣй. Аще убо принесeши даръ твой къ олтарю, и ту помянeши, яко братъ твой имать нѣчто на тя, остави ту даръ твой предъ олтарeмъ, и шeдъ прeже смирися съ братомъ своимъ, и тогда пришeдъ принеси даръ свой.

6-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Rom 6:3-11)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apostoli ad Romános
Fratres: Quicúmque baptizáti sumus in Christo Iesu, in morte ipsíus baptizáti sumus. Consepúlti enim sumus cum illo per baptísmum in mortem: ut, quómodo Christus surréxit a mórtuis per glóriam Patris, ita et nos in novitáte vitæ ambulémus. Si enim complantáti facti sumus similitúdini mortis eius: simul et resurrectiónis érimus. Hoc sciéntes, quia vetus homo noster simul crucifíxus est: ut destruátur corpus peccáti, et ultra non serviámus peccáto. Qui enim mórtuus est, iustificátus est a peccáto. Si autem mórtui sumus cum Christo: crédimus, quia simul étiam vivémus cum Christo: sciéntes, quod Christus resurgens ex mórtuis, iam non móritur, mors illi ultra non dominábitur. Quod enim mórtuus est peccáto, mórtuus est semel: quod autem vivit, vivit Deo. Ita et vos existimáte, vos mórtuos quidem esse peccáto, vivéntes autem Deo, in Christo Iesu, Dómino nostro.
Къ римляномъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Елицы во Христа Ісуса крестихомся, въ смерть его крестихомся; спогребохомся убо съ нимъ крещeніемъ въ смерть, да яко же воста Христосъ отъ мертвыхъ, славою Отчею, тако и мы во обновлeніи жизни ходити начнемъ. Аще бо сообразны быхомъ подобію смерти его, но и воскреснію будемъ причастницы. Сіе вѣдяще яко вeтхіи нашъ человѣкъ съ нимъ сраспятся, да упразнится тѣло грѣховное, яко ктому не работати намъ грѣху. Умeрыи бо оправдися отъ грѣха. Аще ли умрохомъ со Христомъ, вѣруемъ, яко и живи будемъ съ нимъ, вѣдяще яко Христосъ воста отъ мертвыхъ, ктому уже не умретъ, смерть нань ктому не обладаетъ, еже бо умре, грѣху умре единою, а еже живeтъ, Богови живeтъ. Тако же и вы помышляйте себе, мeртвымъ убо быти грѣху, живымъ же Богови о Христѣ Ісусѣ Господѣ нашемъ.
Evangelium (Marc 8:1-9)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Marcum
In illo témpore: Cum turba multa esset cum Iesu, nec habérent, quod manducárent, convocátis discípulis, ait illis: Miséreor super turbam: quia ecce iam tríduo sústinent me, nec habent quod mandúcent: et si dimísero eos ieiúnos in domum suam, defícient in via: quidam enim ex eis de longe venérunt. Et respondérunt ei discípuli sui: Unde illos quis póterit hic saturáre pánibus in solitúdine? Et interrogávit eos: Quot panes habétis? Qui dixérunt: Septem. Et præcépit turbæ discúmbere super terram. Et accípiens septem panes, grátias agens fregit, et dabat discípulis suis, ut appónerent, et apposuérunt turbæ. Et habébant piscículos paucos: et ipsos benedíxit, et iussit appóni. Et manducavérunt, et saturáti sunt, et sustulérunt quod superáverat de fragméntis, septem sportas. Erant autem qui manducáverant, quasi quátuor mília: et dimísit eos.
Отъ Марка святое благовѣствованіе
Во время оно, Зѣло многу народу сущу, и не имущимъ чесо ясти, призвавъ Ісусъ, ученикы своя, глагола имъ, милосердую о народѣ, яко уже три дни присѣдятъ мнѣ, и не имуть чесо ясти, и аще отпущу ихъ не ядша въ домы своя, ослабѣютъ на пути, мнози бо отъ нихъ издалeче пришли суть. И отвѣщаша ему ученицы его, откуду сихъ возможетъ кто здѣ насытити хлѣба въ пустыни; и вопроси ихъ, колико имате хлѣбы; они же рѣша, сeдмь. И повелѣ народу возлежти на земли. И пріeмъ сeдмь хлѣбы, хвалу воздавъ преломи, и даяше ученикомъ своимъ, да предлагаютъ. И предложиша предъ народомъ, и имяху рыбицъ мало, и сія благословивъ, рече предложити и тыя. Ядоша же и насытишася, и взяша избыткы укрухъ, сeдмь кошницъ. Бѣху же ядшеи яко четыри тысуща, и отпусти ихъ.

7-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Rom 6:19-23)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apostoli ad Romános
Fratres: Humánum dico, propter infirmitátem carnis vestræ: sicut enim exhibuístis membra vestra servíre immundítiæ et iniquitáti ad iniquitátem, ita nunc exhibéte membra vestra servíre iustítiæ in sanctificatiónem. Cum enim servi essétis peccáti, líberi fuístis iustítiæ. Quem ergo fructum habuístis tunc in illis, in quibus nunc erubéscitis? Nam finis illórum mors est. Nunc vero liberáti a peccáto, servi autem facti Deo, habétis fructum vestrum in sanctificatiónem, finem vero vitam ætérnam. Stipéndia enim peccáti mors. Grátia autem Dei vita ætérna, in Christo Iesu, Dómino nostro.
Къ римляномъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Человеческо глаголю, за немощь плоти вашея, яко же бо убо представисте уды ваша рабы нечистотѣ, и беззаконію въ беззаконіе, тако и нынѣ представите уды ваша рабы правдѣ во святыню. Егда бо рабы бѣсте грѣху, свободни бѣсте отъ правды. Кіи убо плодъ имѣсте тогда, о нихъ же нынѣ стыдитeся; кончина бо онѣмъ смeрть. Нынѣ же свобождьшеся отъ грѣха, поработившежеся Богови, имате плодъ вашъ во святыню, кончину же жизнь вѣчную. оброцы бо грѣху смeрть, дарованіе же Божіе, животъ вѣчныи, о Христѣ Ісусѣ Господѣ нашемъ.
Evangelium (Matt 7:15-21)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Dixit Iesus discípulis suis: Atténdite a falsis prophétis, qui véniunt ad vos in vestiméntis óvium, intrínsecus autem sunt lupi rapáces: a frúctibus eórum cognoscétis eos. Numquid cólligunt de spinis uvas, aut de tríbulis ficus? Sic omnis arbor bona fructus bonos facit: mala autem arbor malos fructus facit. Non potest arbor bona malos fructus fácere: neque arbor mala bonos fructus fácere. Omnis arbor, quæ non facit fructum bonum, excidétur et in ignem mittétur. Igitur ex frúctibus eórum cognoscétis eos. Non omnis, qui dicit mihi, Dómine, Dómine, intrábit in regnum cœlórum: sed qui facit voluntátem Patris mei, qui in cœlis est, ipse intrábit in regnum cœlórum.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Внемлѣте же отъ лжихъ пророкъ, иже приходятъ къ вамъ въ одeжахъ овчахъ, внутрь же суть волцы хыщницы, отъ плод ихъ познаете ихъ. Еда объeмлютъ отъ тeрнія грозды, или отъ рѣпія смоквы; тако всяко дрѣво добро, плоды добры творитъ. а зло дрѣво, плоды злы творитъ, не можетъ дрѣво добро, плодъ золъ творити. ни дрѣво зло, плодъ добръ творити. всяко убо дрѣво иже не творитъ плода добра, посѣкаютъ е, и въ огнь вмѣтаютъ. Тѣмъ же убо отъ плод ихъ познаете ихъ. Не всякъ глаголяи ми, Господи Господи, внидетъ въ царство небесное, но творяи волю Отца моего, иже есть на небесѣхъ, той внидетъ въ царство небесное.

8-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Rom 8:12-17)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apostoli ad Romános
Fratres: Debitóres sumus non carni, ut secúndum carnem vivámus. Si enim secúndum carnem vixéritis, moriémini: si autem spíritu facta carnis mortificavéritis, vivétis. Quicúmque enim spíritu Dei aguntur, ii sunt fílii Dei. Non enim accepístis spíritum servitútis íterum in timóre, sed accepístis spíritum adoptiónis filiórum, in quo clamámus: Abba - Pater. - Ipse enim Spíritus testimónium reddit spirítui nostro, quod sumus fílii Dei. Si autem fílii, et herédes: herédes quidem Dei, coherédes autem Christi.
Къ римляномъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Должни есмы не плоти, еже по плоти жити. Аще бо по плоти живете, имате умрети, аще ли духомъ дѣянія плотьская умерщвляете, живи будете.
Елицы бо духомъ Божіимъ водятся, сіи суть сынове Божіи. Не пріясте бо духъ работы паки въ боязнь, но пріясте духъ сыноположeнія, о нeмъ же вопіeмъ Авва Отецъ, самыи Духъ послушествуетъ духови нашему, яко есмы чада Божія. Аще же чада, и наслѣдницы, наслѣдницы убо Богу, снаслѣдницы же Христу.
Evangelium (Luc 16:1-9)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Dixit Iesus discípulis suis parábolam hanc: Homo quidam erat dives, qui habébat víllicum: et hic diffamátus est apud illum, quasi dissipásset bona ipsíus. Et vocávit illum et ait illi: Quid hoc audio de te? redde ratiónem villicatiónis tuæ: iam enim non póteris villicáre. Ait autem víllicus intra se: Quid fáciam, quia dóminus meus aufert a me villicatiónem? fódere non váleo, mendicáre erubésco. Scio, quid fáciam, ut, cum amótus fúero a villicatióne, recípiant me in domos suas. Convocátis itaque síngulis debitóribus dómini sui, dicébat primo: Quantum debes dómino meo? At ille dixit: Centum cados ólei. Dixítque illi: Accipe cautiónem tuam: et sede cito, scribe quinquagínta. Deínde álii dixit: Tu vero quantum debes? Qui ait: Centum coros trítici. Ait illi: Accipe lítteras tuas, et scribe octogínta. Et laudávit dóminus víllicum iniquitátis, quia prudénter fecísset: quia fílii huius sǽculi prudentióres fíliis lucis in generatióne sua sunt. Et ego vobis dico: fácite vobis amicos de mammóna iniquitátis: ut, cum defecéritis, recípiant vos in ætérna tabernácula.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Речe Ісусъ притчу сію ученикомъ своимъ, Человѣкъ нѣкіи бѣ богатъ, иже имяше приставника, и той оклеветанъ бысть къ нему, яко расточаетъ имѣніе его, и при гласивъ его, рече ему, что се слышу о тебѣ; воздаждь отвѣтъ о приставлeніи домовнѣмъ, не возможеши бо ктому дому строити. Речe же въ себѣ приставникъ дому, что сотворю, яко Господь мой отeмлетъ строeніе дому отъ мене; копати не могу, просити стыждуся. Разумѣхъ что сотворю, да егда отставленъ буду отъ строeнія дому, пріимутъ мя въ домы своя. И призвавъ единого когождо должникъ господина своего, глаголаше пeрвому, колицѣмъ долженъ еси господину моему; онъ же рече, сто мѣръ масла. И рече ему, пріими писаніе твое, и сѣдъ скоро, напиши, пятьдесятъ. Потомъ же рече другому, ты же колицѣмъ долженъ еси; онъ же рече, сто мѣръ пшеница. И глагола ему, пріими писаніе твое, и напиши, осмьдесятъ. И похвали Господь дому строителя неправеднаго, яко мудрѣ сотвори, яко сынове вѣка сего мудрѣйши паче сыновъ свѣта въ родѣ своeмъ суть. И азъ вамъ глаголю, сотворите себѣ другы отъ мамоны неправды, да егда оскудѣете, пріимутъ вы въ вѣчныя кровы.

9-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (1 Cor 10:6-13)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fatres: Non simus concupiscéntes malórum, sicut et illi concupiérunt. Neque idolólatræ efficiámini, sicut quidam ex ipsis: quemádmodum scriptum est: Sedit pópulus manducáre et bíbere, et surrexérunt lúdere. Neque fornicémur, sicut quidam ex ipsis fornicáti sunt, et cecidérunt una die vigínti tria mília. Neque tentémus Christum, sicut quidam eórum tentavérunt, et a serpéntibus periérunt. Neque murmuravéritis, sicut quidam eórum murmuravérunt, et periérunt ab exterminatóre. Hæc autem ómnia in figúra contingébant illis: scripta sunt autem ad correptiónem nostram, in quos fines sæculórum devenérunt. Itaque qui se exístimat stare, vídeat ne cadat. Tentátio vos non apprehéndat, nisi humána: fidélis autem Deus est, qui non patiétur vos tentári supra id, quod potéstis, sed fáciet étiam cum tentatióne provéntum, ut póssitis sustinére.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Не быти намъ похотникомъ злыхъ, яко же и они похотѣша. Ни идолослужители бывайте, яко же нѣцыи отъ нихъ, яко же есть писано, сѣдоша людіе ясти и пити, и восташа играти, ниже соблудимъ, яко же нѣцыи отъ нихъ соблудиша, и падоша во единъ день, двадесяте и три тысуща. Ни да искушаемъ Бога, яко же нѣцыи отъ нихъ искусиша, и отъ змій погибоша. Ни ропщите, яко же нѣцыи отъ нихъ поропташа, и погибоша отъ всегубителя. Сія же вся образи прилучахуся онѣмъ, писана же быша въ научeніе наше, въ нихъ же концы вѣкъ достигоша. Тѣмъ же мняися стояти, да блюдeтся, да не падeтъ. Напасть васъ не достиже, точію человеческа, силенъ же Богъ, иже не оставитъ васъ искуситися, паче еже можете, но сотворитъ со искушeніемъ и избытіе, яко возмощи вамъ понести.
Evangelium (Luc 19:41-47)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Cum appropinquáret Iesus Ierúsalem, videns civitátem, flevit super illam, dicens: Quia si cognovísses et tu, et quidem in hac die tua, quæ ad pacem tibi, nunc autem abscóndita sunt ab óculis tuis. Quia vénient dies in te: et circúmdabunt te inimíci tui vallo, et circúmdabunt te: et coangustábunt te úndique: et ad terram prostérnent te, et fílios tuos, qui in te sunt, et non relínquent in te lápidem super lápidem: eo quod non cognóveris tempus visitatiónis tuæ. Et ingréssus in templum, cœpit eiícere vendéntes in illo et eméntes, dicens illis: Scriptum est: Quia domus mea domus oratiónis est. Vos autem fecístis illam speluncam latrónum. Et erat docens cotídie in templo.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Приближишася Ісусу во Іерусалимъ, видѣвъ градъ, плакася о нeмъ глаголя, яко аще бы разумѣлъ и ты въ день сeй твой, еже къ смирeнію твоему, нынѣ же скрыся отъ очію твоeю. Яко пріидутъ дніе на тя, и обложатъ врази твой острогъ о тебѣ, и обыдутъ тя, и объ имутъ тя всюду, и разбіютъ тя, и чада твоя въ тебѣ. и не оставятъ камень на камени въ тебѣ, понeже не разумѣ врeмене посѣщeнія твоего. И вшeдъ въ церковь, начатъ изгонити продающая въ нeй, и купующая, глаголя имъ, писано есть, домъ мой домъ молитвы есть. Вы же сотвористе его пещeру разбойникомъ. И бѣ уча по вся дни въ церкви.

10-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (1 Cor 12:2-11)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fratres: Scitis, quóniam, cum gentes essétis, ad simulácra muta prout ducebámini eúntes. Ideo notum vobisfacio, quod nemo in Spíritu Dei loquens, dicit anáthema Iesu. Et nemo potest dícere, Dóminus Iesus, nisi in Spíritu Sancto. Divisiónes vero gratiárum sunt, idem autem Spíritus. Et divisiónes ministratiónum sunt, idem autem Dóminus. Et divisiónes operatiónum sunt, idem vero Deus, qui operátur ómnia in ómnibus. Unicuíque autem datur manifestátio Spíritus ad utilitátem. Alii quidem per Spíritum datur sermo sapiéntiæ álii autem sermo sciéntiæ secúndum eúndem Spíritum: álteri fides in eódem Spíritu: álii grátia sanitátum in uno Spíritu: álii operátio virtútum, álii prophetía, álii discrétio spirítuum, álii génera linguárum, álii interpretátio sermónum. Hæc autem ómnia operátur unus atque idem Spíritus, dívidens síngulis, prout vult.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Вѣсте яко егда невѣрни бѣсте, ко идоломъ безгласнымъ, яко ведоми ведостеся. Тѣмъ же сказую вамъ, яко никтоже духомъ Божіимъ глаголя, речeтъ анаѳeма Ісуса. И никтоже можетъ рещи Господа Ісуса, точію Духомъ Святымъ. Раздѣлeнія же дарованіемъ суть, а тойжде духъ. и раздѣлeнія служeніи суть, а тойжде Господь. И раздѣлeнія дѣйствомъ суть, а тойжде Богъ, и дѣйствуя вся во всѣхъ. Комуждо же даeтся явлeніе Духа, на пользу. Овому бо Духомъ даeтся слово премудрости, иному же слово разума, о томъ же Дусѣ, другому же вѣра, тѣмъ же Духомъ, иному же дарованія исцѣлeніемъ, о томъ же Дусѣ, другому же дѣйствія силамъ, иному же пророчество, другому же разсуждeнія духовомъ, иному же роди языкомъ, другому же сказанія языкомъ. Вся же сія дѣйствуетъ единыи тойжде Духъ, раздѣляя властію коемуждо яко же хощетъ.
Evangelium (Luc 18:9-14)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Dixit Iesus ad quosdam, qui in se confidébant tamquam iusti et aspernabántur céteros, parábolam istam: Duo hómines ascendérunt in templum, ut orárent: unus pharisǽus, et alter publicánus. Pharisǽus stans, hæc apud se orábat: Deus, grátias ago tibi, quia non sum sicut céteri hóminum: raptóres, iniústi, adúlteri: velut étiam hic publicánus. Ieiúno bis in sábbato: décimas do ómnium, quæ possídeo. Et publicánus a longe stans nolébat nec óculos ad cœlum leváre: sed percutiébat pectus suum, dicens: Deus, propítius esto mihi peccatóri.Dico vobis: descéndit hic iustificátus in domum suam ab illo: quia omnis qui se exáltat, humiliábitur: et qui se humíliat, exaltábitur.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Речe же и къ другымъ уповающимъ собою, яко суть праведници, и уничижающихъ прочихъ, притчу сію, Человѣка два внидоста въ церковь помолитися, единъ фарисeй, а другіи мытарь. Фарисeй же ставъ, сице въ себѣ моляшеся, Боже хвалу тебѣ воздаю, яко нѣсмь яко же прочіи человецы, хищницы неправедницы, прелюбодѣе, или яко же сeй мытарь. Пощуся два краты въ суботу, десятину даю всего елика притяжу. Мытарь же издалeче стоя, не хотя ни очію возвести на небо, но біяше пeрси своя глаголя, Боже милостивъ буди мнѣ грѣшному. Глаголю вамъ, яко сниде сeй оправданъ въ домъ свой, паче оного. Яко всякъ возносяися смирится, смиряяи же себе, вознесeтся.

11-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (1 Cor 15:1-10)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fratres: Notum vobis fácio Evangélium, quod prædicávi vobis, quod et accepístis, in quo et statis, per quod et salvámini: qua ratione prædicáverim vobis, si tenétis, nisi frustra credidístis. Trádidi enim vobis in primis, quod et accépi: quóniam Christus mortuus est pro peccátis nostris secúndum Scriptúras: et quia sepúltus est, et quia resurréxit tértia die secúndum Scriptúras: et quia visus est Cephæ, et post hoc úndecim. Deinde visus est plus quam quingéntis frátribus simul, ex quibus multi manent usque adhuc, quidam autem dormiérunt. Deinde visus est Iacóbo, deinde Apóstolis ómnibus: novíssime autem ómnium tamquam abortívo, visus est et mihi. Ego enim sum mínimus Apostolórum, qui non sum dignus vocári Apóstolus, quóniam persecútus sum Ecclésiam Dei. Grátia autem Dei sum id quod sum, et grátia eius in me vácua non fuit.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Сказую же вамъ братіе благовѣствованіе, еже благо вѣстихъ вамъ, еже и пріясте, въ нeмъ же и стоите, имъ же и спасаетеся, кацѣмъ словомъ благовѣстихъ вамъ, аще содержите, развѣ аще не всуе вѣровасте. Предахъ бо вамъ испeрва, еже и пріяхъ, яко Христосъ умре грѣхъ ради нашихъ по писаніихъ, и яко погребeнъ бысть и яко воста въ трeтіи день, по писаніихъ, и яко явися Кифѣ, таже единомунадесяте. Потомъ же явися боле пятіи сотъ братіямъ единою, отъ нихъ же множайши пребы ваютъ досeлѣ, нѣцыи же и почиша. Потомъ же явися Іакову, таже апостоломъ всѣмъ, послѣди же всѣхъ, яко нѣкоему извергу явися и мнѣ. Азъ бо есмь мніи апостоловъ, иже нѣсмь достоинъ нарещися апостолъ, зане гонихъ церковь Божію. Благодатію же Божіею есмь, еже есмь, и благодать его яже во мнѣ, не тща бысть.
Evangelium (Marc 7:31-37)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Marcum
In illo témpore: Exiens Iesus de fínibus Tyri, venit per Sidónem ad mare Galilǽæ, inter médios fines Decapóleos. Et addúcunt ei surdum et mutum, et deprecabántur eum, ut impónat illi manum. Et apprehéndens eum de turba seórsum, misit dígitos suos in aurículas eius: et éxspuens, tétigit linguam eius: et suspíciens in cœlum, ingémuit, et ait illi: Ephphetha, quod est adaperíre. Et statim apértæ sunt aures eius, et solútum est vínculum linguæ eius, et loquebátur recte. Et præcépit illis, ne cui dícerent. Quanto autem eis præcipiébat, tanto magis plus prædicábant: et eo ámplius admirabántur, dicéntes: Bene ómnia fecit: et surdos fecit audíre et mutos loqui.
Отъ Марка святое благовѣствованіе
Во время оно, Изшeдъ Ісусъ отъ предѣлъ Тирскъ, и Сидонскъ, пріиде на море Галилeйско, между предѣлы Декапольскы. И приведоша къ нему глуха гугнива, и моляху его да возложитъ нань руку. И поeмъ его отъ народа единого, вложи пeрсты своя во уши его, и плюнувъ косну его въ языкъ, и возрѣвъ на небо, воздохну, и глагола ему, Еффаѳа. еже есть, развeрзися. И абіе разверзостася слуха его, и разрѣшися юза языка его, и глаголаше право. И запрѣти имъ, да никомуже повѣдятъ. Елико же имъ той запрѣщаше, паче излиха проповѣдаху, и преизлиха дивляхуся глаголюще, Добрѣ все творитъ, и глухыя творитъ слышати, и нѣмыя глаголати.

12-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (2 Cor 3:4-9)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fratres: Fidúciam talem habémus per Christum ad Deum: non quod sufficiéntes simus cogitáre áliquid a nobis, quasi ex nobis: sed sufficiéntia nostra ex Deo est: qui et idóneos nos fecit minístros novi testaménti: non líttera, sed spíritu: líttera enim occídit, spíritus autem vivíficat. Quod si ministrátio mortis, lítteris deformáta in lapídibus, fuit in glória; ita ut non possent inténdere fili Israël in fáciem Moysi, propter glóriam vultus eius, quæ evacuátur: quómodo non magis ministrátio Spíritus erit in glória? Nam si ministrátio damnatiónis glória est multo magis abúndat ministérium iustítiæ in glória.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Надѣяніе же таково имамы Христомъ къ Богу, не яко доволни есмы отъ себе помыслити что яко отъ себе, но довольство наше отъ Бога. Иже и удоволи насъ служителе быти нову завѣту, не писмeне, но духу, писмя бо убиваетъ, а духъ живитъ. Аще ли служeніе смерти писмены образовано въ камени бысть въ славу, яко не мощи взирати сыномъ Ізраилевомъ на лице Моисeoво, славы ради лица его престающія, како не множае паче служeніе Духа будетъ въ славѣ. Аще бо служeніе осужeнія, слава. много паче избыточествитъ служeніе правды въ славѣ.
Evangelium (Luc 10:23-37)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Dixit Iesus discípulis suis: Beáti óculi, qui vident quæ vos videtis. Dico enim vobis, quod multi prophétæ et reges voluérunt vidére quæ vos videtis, et non vidérunt: et audire quæ audítis, et non audiérunt. Et ecce, quidam legisperítus surréxit, tentans illum, et dicens: Magister, quid faciéndo vitam ætérnam possidébo? At ille dixit ad eum: In lege quid scriptum est? quómodo legis? Ille respóndens, dixit: Díliges Dóminum, Deum tuum, ex toto corde tuo, et ex tota ánima tua, et ex ómnibus víribus tuis; et ex omni mente tua: et próximum tuum sicut teípsum. Dixítque illi: Recte respondísti: hoc fac, et vives. Ille autem volens iustificáre seípsum, dixit ad Iesum: Et quis est meus próximus? Suscípiens autem Iesus, dixit: Homo quidam descendébat ab Ierúsalem in Iéricho, et íncidit in latrónes, qui étiam despoliavérunt eum: et plagis impósitis abiérunt, semivívo relícto. Accidit autem, ut sacerdos quidam descénderet eádem via: et viso illo præterívit. Simíliter et levíta, cum esset secus locum et vidéret eum, pertránsiit. Samaritánus autem quidam iter fáciens, venit secus eum: et videns eum, misericórdia motus est. Et apprópians, alligávit vulnera eius, infúndens óleum et vinum: et impónens illum in iuméntum suum, duxit in stábulum, et curam eius egit. Et áltera die prótulit duos denários et dedit stabulário, et ait: Curam illíus habe: et quodcúmque supererogáveris, ego cum redíero, reddam tibi. Quis horum trium vidétur tibi próximus fuísse illi, qui íncidit in latrónes? At ille dixit: Qui fecit misericórdiam in illum. Et ait illi Iesus: Vade, et tu fac simíliter.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Блажeнѣ очи видящеи яже видите. Глаголю бо вамъ, яко мнози пророцы и царіе восхотѣша видѣти, яже вы видите, и не видѣша. и слышати, яже слышите, и не слышаша. И се законникъ нѣкіи воста, искушая его и глаголя, учителю, что сотворивъ животъ вѣчныи наслѣдую; онъ же рече къ нему, въ законѣ что писано есть; како чтeши; онъ же отвѣщавъ рече, возлюбиши Господа Бога твоего отъ всего сердца твоего, и отъ всея душа твоея, и всeю крѣпостію твоeю, и всѣмъ помышлeніемъ твоимъ, и ближняго своего яко самъ себе. Речe же ему, право отвѣща, се сотвори, и живъ будеши. Онъ же хотя оправдитися самъ, рече ко Ісусу, и кто есть ближніи мой; отвѣщавъ же Ісусъ, рече, Человѣкъ нѣкіи схождаше отъ Іерусалима во Іерихонъ, и въ разбойникы впаде, иже совлeкше его, и язвы возложивше отидоша, оставльше елѣ жива суща. По случаю же священникъ нѣкіи схождаше путeмъ тѣмъ, и видѣвъ его, мимо иде. Такожде же и левитъ бывъ на томъ мѣстѣ, пришeдъ и видѣвъ, мимо иде. Самарянинъ же нѣкто грядыи пріиде надъ него, и видѣвъ его милосердова. И приступль обяза струпы его, возливая масло и вино. всадивъ же его на свой скотъ, приведе его въ гостинницу, и прилежа емъ. И на утрія изшeдъ, изeмъ два срeбреника дастъ гостиннику, и рече ему, прилежи емъ, и еже аще пріиждивeши, азъ егда возвращуся воздамъ ти. Кто убо отъ тѣхъ тріeхъ ближніи мнитътися быти впадшему въ разбойникы; онъ же рече, сотворивыи милость съ нимъ. Речe же ему Ісусъ. иди и ты твори такожде.

13-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Gal 3:16-22)
Lectio Epístolæ beati Pauli Apóstoli ad Gálatas
Fratres: Abrahæ dictæ sunt promissiónes, et sémini eius. Non dicit: Et semínibus, quasi in multis; sed quasi in uno: Et sémini tuo, qui est Christus. Hoc autem dico: testaméntum confirmátum a Deo, quæ post quadringéntos et trigínta annos facta est lex, non írritum facit ad evacuándam promissiónem. Nam si ex lege heréditas, iam non ex promissióne. Abrahæ autem per repromissiónem donávit Deus. Quid igitur lex? Propter transgressiónes pósita est, donec veníret semen, cui promíserat, ordináta per Angelos in manu mediatóris. Mediátor autem uníus non est: Deus autem unus est. Lex ergo advérsus promíssa Dei? Absit. Si enim data esset lex, quæ posset vivificáre, vere ex lege esset iustítia. Sed conclúsit Scriptúra ómnia sub peccáto, ut promíssio ex fide Iesu Christi darétur credéntibus.
Къ галатомъ посланіе святаго апостола
Брaтіе, Аврааму же речeни быша обѣты, и сѣмени его. Не глаголетъ же и сѣменемъ, яко о мнозѣхъ, но яко о единомъ: И сѣмени твоему, иже есть Христосъ. Сіe же глаголю, завѣтъ прeжде утвержeныи отъ Бога, во Христа, иже по лѣтехъ четыриста и тридесяте бывыи законъ, не отмѣтаетъ, во еже разорити обѣтованіе. Аще бо отъ закона наслѣдіе, не ктому уже отъ обѣтованія. Аврааму же обѣтованіемъ дарова Богъ. Что убо законъ; преступлeнія ради приложися, дондеже пріидетъ сѣмя, ему же обѣтовася, повелѣнъ ангелы рукою ходатая. Ходатай же единому нѣсть, Богъ же единъ есть. Законъ ли убо на обѣтованіихъ Божіихъ; да не будетъ. аще бо законъ данъ бысть могіи оживити, воистину убо отъ закона бы была правда, но затвори писаніе вся подъ грѣхомъ, да обѣтованіе отъ вѣры Ісусъ Христовы дастся вѣрующимъ.
Evangelium (Luc 17:11-19)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Dum iret Iesus in Ierúsalem, transíbat per médiam Samaríam et Galilǽam. Et cum ingrederétur quoddam castéllum, occurrérunt ei decem viri leprósi, qui stetérunt a longe; et levavérunt vocem dicéntes: Iesu præcéptor, miserére nostri. Quos ut vidit, dixit: Ite, osténdite vos sacerdótibus. Et factum est, dum irent, mundáti sunt. Unus autem ex illis, ut vidit quia mundátus est, regréssus est, cum magna voce magníficans Deum, et cecidit in fáciem ante pedes eius, grátias agens: et hic erat Samaritánus. Respóndens autem Iesus, dixit: Nonne decem mundáti sunt? et novem ubi sunt? Non est invéntus, qui redíret et daret glóriam Deo, nisi hic alienígena. Et ait illi: Surge, vade; quia fides tua te salvum fecit.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Бысть идущу Ісусу во Іерусалимъ, той прохождаше между Самаріею и Галилeею. Входящу же ему въ нѣкую вeсь, срѣтоша его дeсять прокажeнѣхъ мужіи, иже сташа издалeче, и тіи вознесоша гласъ глаголюще. Ісусе наставниче помилуй ны. И видѣвъ, рече имъ, шeдше покажитеся священникомъ. И бысть идущемъ имъ, очcтишася. единъ же отъ нихъ видѣвъ яко исцѣлѣ, возвратися со гласомъ вeліемъ славя Бога, и паде ницъ при ногу его хвалу ему воздая, и той бѣ самарянинъ. Отвѣщавъ же Ісусъ, рече, не дeсять ли очcтишася, да дeвять гдѣ; како не обрѣтошася возвращьшеся дати славу Богу, токмо иноплемeнникъ сeй. и рече ему, воставъ иди, вѣра твоя спасе тя.

14-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Gal 5:16-24)
Lectio Epístolæ beati Pauli Apóstoli ad Gálatas
Fratres: Spíritu ambuláte, et desidéria carnis non perficiétis. Caro enim concupíscit advérsus spíritum, spíritus autem advérsus carnem: hæc enim sibi ínvicem adversántur, ut non quæcúmque vultis, illa faciátis. Quod si spíritu ducímini, non estis sub lege. Manifésta sunt autem ópera carnis, quæ sunt fornicátio, immundítia, impudicítia, luxúria, idolórum sérvitus, venefícia, inimicítiæ, contentiónes, æmulatiónes, iræ, rixæ, dissensiónes, sectæ, invídiæ, homicídia, ebrietátes, comessatiónes, et his simília: quæ prædíco vobis, sicut prædíxi: quóniam, qui talia agunt, regnum Dei non consequántur. Fructus autem Spíritus est: cáritas, gáudium, pax, patiéntia, benígnitas, bónitas, longanímitas, mansuetúdo, fides, modéstia, continéntia, cástitas. Advérsus huiúsmodi non est lex. Qui autem sunt Christi, carnem suam crucifixérunt cum vítiis et concupiscéntiis.
Къ галатомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Духомъ ходите, и похоти плотьскія не совершайте. Плоть бо похотствуетъ на духъ, духъ же на плоть, сія же противистася другъ другу, да не яже хощете сія творите. Аще ли духомъ водими есте, нѣсте подъ закономъ. Явлeна же суть дѣла плотьская, яже суть, прелюбодѣяніе, блудъ, нечистота, студодѣяніе, идолослужeніе, чародѣяніе, вражды. рвeнія, завиды, ярости, разжежeнія, распря, соблазны. ереси, зависти, убійства, піянства, безчинны кличи, и подобная симъ, яже предрицаю вамъ и прeжде рекохъ, яко таковая творящеи, царствія Божія не наслѣдятъ. Плодъ же духовныи есть, любы, радость, миръ. долготерпѣніе, благость, милосердіе, вѣра, кротость, воздержаніе. на таковыхъ нѣсть закона. а иже Христу Ісусу плоть распяша со страстьми и похотьми.
Evangelium (Matt 6:24-33)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Dixit Iesus discípulis suis: Nemo potest duóbus dóminis servíre: aut enim unum ódio habébit, et álterum díliget: aut unum sustinébit, et álterum contémnet. Non potéstis Deo servíre et mammónæ. Ideo dico vobis, ne sollíciti sitis ánimæ vestræ, quid manducétis, neque córpori vestro, quid induámini. Nonne ánima plus est quam esca: et corpus plus quam vestiméntum? Respícite volatília cœli, quóniam non serunt neque metunt neque cóngregant in hórrea: et Pater vester cœléstis pascit illa. Nonne vos magis pluris estis illis? Quis autem vestrum cógitans potest adiícere ad statúram suam cúbitum unum? Et de vestiménto quid sollíciti estis? Consideráte lília agri, quómodo crescunt: non labórant neque nent. Dico autem vobis, quóniam nec Sálomon in omni glória sua coopértus est sicut unum ex istis. Si autem fænum agri, quod hódie est et cras in clíbanum míttitur, Deus sic vestit: quanto magis vos módicæ fídei? Nolíte ergo sollíciti esse, dicéntes: Quid manducábimus aut quid bibémus aut quo operiémur? Hæc enim ómnia gentes inquírunt. Scit enim Pater vester, quia his ómnibus indigétis. Quǽrite ergo primum regnum Dei et iustítiam eius: et hæc ómnia adiiciéntur vobis.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ, Никтоже можетъ двѣма господинома работати, либо единаго возлюбитъ, а другаго возненавидитъ, или единого держится, о друзѣмъ же нерадити начнетъ. Не можете Богу работати и мамонѣ. Сего ради глаголю вамъ, не пецѣтеся душeю вашею что ясте, или что піeте. ни тѣломъ вашимъ, во что облечeтеся. Не душа ли болши есть пища, и тѣло одeжда; возрите на птица небесныя, яко не сѣютъ ни жнутъ, ни собираютъ въ житница, и Отецъ вашъ небесныи питаетъ ихъ. Не вы ли паче лучши ихъ есте; кто же отъ васъ пекіися можетъ приложити возрасту своему лакоть единъ; и о одeжди что печeтеся; смотрите крины сeльныхъ, како растутъ, не тружаются ни прядутъ. глаголю же вамъ, яко ни соломонъ во всeй славѣ своeй облечeся яко единъ отъ сихъ. Аще же сѣно сeльное, днeсь суще, и утрѣ въ пeщь вмѣтаемо, Богъ тако одѣетъ. не много ли паче васъ маловѣри; Не пецѣтеся убо глаголюще, что ямы, или что піeмъ, или чимъ одeждимся; всѣхъ бо сихъ языцы ищутъ. вѣсть бо отецъ вашъ небесныи, яко трeбуете сихъ всѣхъ. ищите же прeже царствія Божія, и правды его, и сія вся приложатся вамъ.

15-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Gal 5:25-26; 6:1-10)
Lectio Epístolæ beati Pauli Apóstoli ad Gálatas
Fratres: Si spíritu vívimus, spíritu et ambulémus. Non efficiámur inanis glóriæ cúpidi, ínvicem provocántes, ínvicem invidéntes. Fratres, et si præoccupátus fúerit homo in áliquo delícto, vos, qui spirituáles estis, huiúsmodi instrúite in spíritu lenitátis, consíderans teípsum, ne et tu tentéris. Alter alteríus ónera portáte, et sic adimplébitis legem Christi. Nam si quis exístimat se áliquid esse, cum nihil sit, ipse se sedúcit. Opus autem suum probet unusquísque, et sic in semetípso tantum glóriam habébit, et non in áltero. Unusquísque enim onus suum portábit. Commúnicet autem is, qui catechizátur verbo, ei, qui se catechízat, in ómnibus bonis. Nolíte erráre: Deus non irridétur. Quæ enim semináverit homo, hæc et metet. Quóniam qui séminat in carne sua, de carne et metet corruptiónem: qui autem séminat in spíritu, de spíritu metet vitam ætérnam. Bonum autem faciéntes, non deficiámus: témpore enim suo metémus, non deficiéntes. Ergo, dum tempus habémus, operémur bonum ad omnes, maxime autem ad domésticos fídei.
Къ галатомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Аще живeмъ духомъ, духомъ и да ходимъ. Не бываимъ тщеславни, другъ друга раздражающе, другъ другу завидяще. Братіе, аще впадeтъ человѣкъ въ нѣкое прегрѣшeніе, вы духовніи исправляйте таковаго духомъ кротости, блюдыи себе, да не и ты искушeнъ будеши. Другъ другу тяготы носите, и тако исполните законъ Христовъ. Аще бо кто мнитъ себе быти что, ничтоже сыи, себе льститъ. Дѣло же свое да искушаетъ кождо, и тогда въ себѣ точію хвалeніе да имать, а не ко иному. кождо бо свое брeмя понесeтъ. Да общаетъ же учаися словеси учащему, о всѣхъ благихъ. Не льститеся, Богъ поругаемъ не бываетъ. Еже бо аще сѣетъ человѣкъ, тожде и пожнетъ. Яко сѣяи въ плоть свою, отъ плоти пожнетъ истлѣніе, а сѣяи въ духъ, отъ духа пожнетъ животъ вѣчныи. Доброе же творяще да нестужаемъ си, во время бо свое пожнемъ не ослабѣюще. Тѣмъ же убо дондеже врeмя имамы, да дѣлаемъ благое ко всѣмъ, паче же приснымъ въ вѣрѣ.
Evangelium (Luc 7:11-16)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Ibat Iesus in civitátem, quæ vocátur Naim: et ibant cum eo discípuli eius et turba copiósa. Cum autem appropinquáret portæ civitátis, ecce, defúnctus efferebátur fílius únicus matris suæ: et hæc vidua erat: et turba civitátis multa cum illa. Quam cum vidísset Dóminus, misericórdia motus super eam, dixit illi: Noli flere. Et accéssit et tétigit lóculum. - Hi autem, qui portábant, stetérunt. - Et ait: Adoléscens, tibi dico, surge. Et resédit, qui erat mórtuus, et cœpit loqui. Et dedit illum matri suæ. Accépit autem omnes timor: et magnificábant Deum, dicéntes: Quia Prophéta magnus surréxit in nobis: et quia Deus visitávit plebem suam.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, И бысть посeмъ, идяше во градъ, нарицаемый наинъ, и съ нимъ идяху ученицы его мнози, и народъ многъ. Яко же приближися ко вратомъ града, и се изношаху умeрша, сына единородна матери своeй, и та бѣ вдова, и народъ отъ града многъ съ нeю. И видѣвъ ю Господь, милосердова о нeй, и рече ей, не плачи. И приступль коснуся въ одръ, носящіи же сташа, и рече, юноше, тебѣ глаголю, востани. И сѣде мертвыи, и начатъ глаголати, и дастъ его матери своeй. Пріятъ же страхъ вся, и славляху Бога глаголюще. яко пророкъ вeліи воста въ насъ. и яко посѣти Богъ людіи своихъ.

16-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Ephes 3:13-21)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Ephésios
Fratres: Obsecro vos, ne deficiátis in tribulatiónibus meis pro vobis: quæ est glória vestra. Huius rei grátia flecto génua mea ad Patrem Dómini nostri Iesu Christi, ex quo omnis patérnitas in cœlis et in terra nominátur, ut det vobis secúndum divítias glóriæ suæ, virtúte corroborári per Spíritum eius in interiórem hóminem, Christum habitáre per fidem in córdibus vestris: in caritáte radicáti et fundáti, ut póssitis comprehéndere cum ómnibus sanctis, quæ sit latitúdo et longitúdo et sublímitas et profúndum: scire etiam supereminéntem sciéntiæ caritátem Christi, ut impleámini in omnem plenitúdinem Dei. Ei autem, qui potens est ómnia fácere superabundánter, quam pétimus aut intellégimus, secúndum virtútem, quæ operátur in nobis: ipsi glória in Ecclésia et in Christo Iesu, in omnes generatiónes sǽculi sæculórum. Amen.
Къ ефесeoмъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Молю вы, не стужати си въ скорбѣхъ моихъ яже о васъ. еже есть слава ваша. Сего ради прекланяю колѣнѣ мои ко Отцу Господа нашего Ісуса Христа, изъ него же всяко отeчество на небесѣхъ и на земли именуется. Да дастъ вамъ по богатству славы своея, силою утвердитися, Духомъ его, во внутренимъ человецѣ, вселитися Христу вѣрою въ сердца ваша, въ любви въ коренeни и основани, да возможете разумѣти со всѣми святыми, что широта и долгота, и глубина и высота, разумѣти же преспѣющіи разумъ любве Христовы, да исполнитеся во всяко исполнeніе Божіе. Могущему же вся творити по преизбыточествію ихъ же просимъ или разумѣемъ, по силѣ дѣйствуемѣй въ насъ, тому слава въ церкви о Христѣ Ісусѣ, во вся роды вѣка вѣкомъ аминь.
Evangelium (Luc 14:1-11)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Cum intráret Iesus in domum cuiúsdam príncipis pharisæórum sábbato manducáre panem, et ipsi observábant eum. Et ecce, homo quidam hydrópicus erat ante illum. Et respóndens Iesus dixit ad legisperítos et pharisǽos, dicens: Si licet sábbato curáre? At illi tacuérunt. Ipse vero apprehénsum sanávit eum ac dimísit. Et respóndens ad illos, dixit: Cuius vestrum ásinus aut bos in púteum cadet, et non contínuo éxtrahet illum die sábbati? Et non póterant ad hæc respóndere illi. Dicebat autem et ad invitátos parábolam, inténdens, quómodo primos accúbitus elígerent, dicens ad illos: Cum invitátus fúeris ad núptias, non discúmbas in primo loco, ne forte honorátior te sit invitátus ab illo, et véniens is, qui te et illum vocávit, dicat tibi: Da huic locum: et tunc incípias cum rubóre novíssimum locum tenére. Sed cum vocátus fúeris, vade, recúmbe in novíssimo loco: ut, cum vénerit, qui te invitávit, dicat tibi: Amíce, ascénde supérius. Tunc erit tibi glória coram simul discumbéntibus: quia omnis, qui se exáltat, humiliábitur: et qui se humíliat, exaltábitur.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Бысть егда внити Ісусу въ домъ нѣкоего князя фарисeйска въ суботу хлѣбъ ясти, и тіи бѣху назирающе его. И се человѣкъ нѣкіи имыи водныи трудъ, бѣ предъ нимъ. И отвѣщавъ Ісусъ, рече къ законникомъ, и фарисeoмъ глаголя, аще достоитъ въ суботу цѣлити; они же умолчаша. и пріeмъ исцѣли его, и отпусти. И отвѣщавъ къ нимъ рече, котораго отъ васъ осeлъ, или волъ, въ студенeцъ впадeтъ. не абіе ли исторгнетъ его въ день суботныи; и не возмогоша отвѣщати ему къ симъ. Глаголаше же къ званнымъ притчу, обдержа како предсѣданія избираху глаголя къ нимъ. Егда званъ будеши кимъ на бракъ, не сяди на прeднемъ мѣстѣ, еда кто честнѣе тебе будетъ званыхъ, и пришeдъ иже тебе звавыи и оного, речeтъ, ты даждь сему мѣсто, и тогда начнeши со студомъ послѣднее мѣсто держати. Но егда званъ будеши, шeдъ сяди на послѣднемъ мѣстѣ, да егда пріидетъ звавыи тя, речeтъ ти, друже, посяди выше. тогда будетъ ти слава предъ званными съ тобою. Яко всякъ возносяися, смѣрится. и смиряяися, вознесeтся.

17-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Ephes 4:1-6)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Ephésios
Fratres: Obsecro vos ego vinctus in Dómino, ut digne ambulétis vocatióne, qua vocáti estis, cum omni humilitáte et mansuetúdine, cum patiéntia, supportántes ínvicem in caritáte, sollíciti serváre unitátem spíritus in vínculo pacis. Unum corpus et unus spíritus, sicut vocáti estis in una spe vocatiónis vestræ. Unus Dóminus, una fides, unum baptísma. Unus Deus et Pater ómnium, qui est super omnes et per ómnia et in ómnibus nobis. Qui est benedíctus in sǽcula sæculórum. Amen.
Къ ефесeoмъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Молю убо вы азъ узникъ о Господѣ, достойно ходити званію, въ нeже звани бысте, со всякимъ смирено мудріемъ и кротостію, съ долготерпѣніемъ, терпяще другъ друга любовію, тщащеся блюсти единeніе духа, въ соузѣ мира. Едино тѣло и единъ духъ, яко же и звани бысте во единомъ упованіи званія вашего. Единъ Господь, едина вѣра, едино крещeніе. Единъ Богъ и Отецъ всѣмъ, иже надо всѣми, и о всѣхъ, и во всѣхъ насъ.
Evangelium (Matt 22:34-46)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Accessérunt ad Iesum pharisǽi: et interrogávit eum unus ex eis legis doctor, tentans eum: Magíster, quod est mandátum magnum in lege? Ait illi Iesus: Díliges Dóminum, Deum tuum, ex toto corde tuo et in tota ánima tua et in tota mente tua. Hoc est máximum et primum mandátum. Secúndum autem símile est huic: Díliges próximum tuum sicut teípsum. In his duóbus mandátis univérsa lex pendet et prophétæ. Congregátis autem pharisǽis, interrogávit eos Iesus, dicens: Quid vobis vidétur de Christo? cuius fílius est? Dicunt ei: David. Ait illis: Quómodo ergo David in spíritu vocat eum Dóminum, dicens: Dixit Dóminus Dómino meo, sede a dextris meis, donec ponam inimícos tuos scabéllum pedum tuórum? Si ergo David vocat eum Dóminum, quómodo fílius eius est? Et nemo poterat ei respóndere verbum: neque ausus fuit quisquam ex illa die eum ámplius interrogáre.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Приступиша къ Ісусу Фарисeе, И вопроси единъ отъ нихъ законо учитель, искушая его, и глаголя. учителю, кая заповѣдь болши есть въ законѣ; Ісусъ же рече ему, возлюбиши Господа Бога твоего всѣмъ сердцемъ твоимъ, и всeю душeю твоeю, и всeю мыслію твоeю. Си есть пeрвая и болшая заповѣдь. Вторая же подобна ей, возлюбиши искреняго твоего яко самъ себе. Въ сію обою заповѣдію вeсь законъ и пророцы висятъ. Собраномъ же фарисeoмъ, вопроси ихъ Ісусъ, глаголя, чтося вамъ мнитъ о Христѣ, чіи есть сынъ; глаголаша ему, Давыдовъ. Глагола имъ, како убо Давидъ духомъ Господа его нарицаетъ глаголя, Рече Господь Господеви моему, сѣди одесную мене, дондеже положу врагы твоя подножіе ногама твоима. Аще убо Давыдъ нарицаетъ его Господа, и како сынъ ему есть; и никтоже можаше отвѣщати ему словесе, ниже смѣяше кто отъ того дне вопросити его ктому.

18-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (1 Cor 1:4-8)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fratres: Grátias ago Deo meo semper pro vobis in grátia Dei, quæ data est vobis in Christo Iesu: quod in ómnibus dívites facti estis in illo, in omni verbo et in omni sciéntia: sicut testimónium Christi confirmátum est in vobis: ita ut nihil vobis desit in ulla grátia, exspectántibus revelatiónem Dómini nostri Iesu Christi, qui et confirmábit vos usque in finem sine crímine, in die advéntus Dómini nostri Iesu Christi.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Благодарю Бога моего всегда о васъ, о благодати Божіи, даннѣй вамъ о Христѣ Ісусѣ, яко во всeмъ обогатистеся о нeмъ, во всякомъ словѣ, и всякомъ разумѣ, яко же свѣдѣтельство Христово извѣстися въ васъ, яко же вамъ не лишитися ни во единомъ дарованіи, чающимъ откровeніе Господа нашего Ісуса Христа, иже и утвердитъ васъ даже до конца, неповинныхъ въ день Господа нашего Ісуса Христа.
Evangelium (Matt 9:1-8)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Ascéndens Iesus in navículam, transfretávit et venit in civitátem suam. Et ecce, offerébant ei paralýticum iacéntem in lecto. Et videns Iesus fidem illórum, dixit paralýtico: Confíde, fili, remittúntur tibi peccáta tua. Et ecce, quidam de scribis dixérunt intra se: Hic blasphémat. Et cum vidísset Iesus cogitatiónes eórum, dixit: Ut quid cogitátis mala in córdibus vestris? Quid est facílius dícere: Dimittúntur tibi peccáta tua; an dícere: Surge et ámbula? Ut autem sciátis, quia Fílius hóminis habet potestátem in terra dimitténdi peccáta, tunc ait paralýtico: Surge, tolle lectum tuum, et vade in domum tuam. Et surréxit et ábiit in domum suam. Vidéntes autem turbæ timuérunt, et glorificavérunt Deum, qui dedit potestátem talem homínibus.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Влѣзъ Ісусъ въ корабль, прeйде и пріиде въ свой градъ. И се принесоша ему ослаблена жилами на одрѣ лежащъ. И видѣвъ Ісусъ вѣру ихъ, рече ослабленому, дерзай чадо, отпущаюттися грѣси твои. И се нѣцыи отъ книжникъ, рѣша въ себѣ, сeй хулитъ. И видѣвъ Ісусъ помышлeнія ихъ, рече, вскую вы мыслите лукавая въ сердцыхъ своихъ; что бо есть удобѣе рещи, отпущаюттися грѣси, или рещи востани и ходи; но да увѣсте, яко власть имать Сынъ Человеческіи на земли отпущати грѣхи, тогда глагола раслабленому, востани, возми свой одръ, и иди въ домъ твой. И воставъ взeмъ одръ свой, и иде въ домъ свой. видѣвше же народи чюдишася. и прославиша Бога, давшаго власть таковую человѣкомъ.

19-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Ephes 4:23-28)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Ephésios
Fratres: Renovámini spíritu mentis vestræ, et indúite novum hóminem, qui secúndum Deum creátus est in iustítia et sanctitáte veritátis. Propter quod deponéntes mendácium, loquímini veritátem unusquísque cum próximo suo: quóniam sumus ínvicem membra. Irascímini, et nolíte peccáre: sol non occídat super iracúndiam vestram. Nolíte locum dare diábolo: qui furabátur, iam non furétur; magis autem labóret, operándo mánibus suis, quod bonum est, ut hábeat, unde tríbuat necessitátem patiénti.
Къ ефесeoмъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Обновлятижеся духомъ уму вашему, и облещися въ новаго человѣка, созданнаго въ Божію правду и въ прпдбіе истины. Тѣмъ же отложше лжу, глаголите истину кождо ко искренему своему, зане есмы другъ другу удове. Гнѣваитеся, и не согрѣшайте. Солнце да не зайдетъ во гнѣвѣ вашемъ, ни дадите мѣсто діаволу. Крадыи же, ктому да не крадетъ, но паче да тружается дѣлая своима рукама благое, да имать подаяти трeбующему.
Evangelium (Matt 22:1-14)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Loquebátur Iesus princípibus sacerdótum et pharisǽis in parábolis, dicens: Símile factum est regnum cœlórum hómini regi, qui fecit núptias fílio suo. Et misit servos suos vocáre invitátos ad nuptias, et nolébant veníre. Iterum misit álios servos, dicens: Dícite invitátis: Ecce, prándium meum parávi, tauri mei et altília occísa sunt, et ómnia paráta: veníte ad núptias. Illi autem neglexérunt: et abiérunt, álius in villam suam, álius vero ad negotiatiónem suam: réliqui vero tenuérunt servos eius, et contuméliis afféctos occidérunt. Rex autem cum audísset, iratus est: et, missis exercítibus suis, pérdidit homicídas illos et civitátem illórum succéndit. Tunc ait servis suis: Núptiæ quidem parátæ sunt, sed, qui invitáti erant, non fuérunt digni. Ite ergo ad exitus viárum et, quoscúmque invenéritis, vocáte ad núptias. Et egréssi servi eius in vias, congregavérunt omnes, quos invenérunt, malos et bonos: et implétæ sunt núptiæ discumbéntium. Intrávit autem rex, ut vidéret discumbéntes, et vidit ibi hóminem non vestítum veste nuptiáli. Et ait illi: Amíce, quómodo huc intrásti non habens vestem nuptiálem? At ille obmútuit. Tunc dixit rex minístris: Ligátis mánibus et pédibus eius, míttite eum in ténebras exterióres: ibi erit fletus et stridor déntium. Multi enim sunt vocáti, pauci vero elécti.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, И отвѣщавъ Ісусъ архіерeомъ и фарисeомъ въ притчахъ глаголя, уподобися царствіе небесное человѣку царю, иже сотвори бракы сыну своему. И посла рабы своя призвати званыя на бракы, и не хотяху пріити. Пакы посла ины рабы глаголя. рцѣте званымъ. Се обѣды мои уготовахъ, юнцы мои и упитанная исколeна, и вся готова, пріидѣте на бракы. Они же небрeгше отидоша, овъ убо на село свое, овъ же на купля своя. Прочіи же емше рабы его, досадиша имъ, и убиша ихъ. И слышавъ царь той, разгнѣвася. и пославъ воя своя, погуби убійца оны, и градъ ихъ зажже. Тогда глагола рабомъ своимъ, бракъ убо готовъ есть. званіи же не быша достойни. Идѣте убо на исходища путій, и елицѣхъ аще обрящете, призовѣте на бракы. И изшeдше раби они на распутія, собраша всѣхъ, елицѣхъ обрѣтоша злыя же и добрыя, и исполнися бракъ возлежащихъ. Вшeдъ же царь видѣти возлежащихъ. видѣ ту человѣка не оболчeна въ одѣяніе брачное. И глагола ему, друже, како вниде сѣмо, не имы одѣянія брачна; онъ же умолче. Тогда рече царь,слугамъ. связавше ему руцѣ и нозѣ, возмѣте его, и ввeрзѣте во тму кромѣшную. ту будетъ плачь и скрeжетъ зубомъ. мнози бо суть звани, мало же избранныхъ.

20-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Ephes 5:15-21)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Ephésios
Fratres: Vidéte, quómodo caute ambulétis: non quasi insipiéntes, sed ut sapiéntes, rediméntes tempus, quóniam dies mali sunt. Proptérea nolíte fíeri imprudéntes, sed intellegéntes, quæ sit volúntas Dei. Et nolíte inebriári vino, in quo est luxúria: sed implémini Spíritu Sancto, loquéntes vobismetípsis in psalmis et hymnis et cánticis spirituálibus, cantántes et psalléntes in córdibus vestris Dómino: grátias agéntes semper pro ómnibus, in nómine Dómini nostri Iesu Christi, Deo et Patri. Subiecti ínvicem in timóre Christi.
Къ ефесeoмъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Блюдите убо опасно, како ходите, не яко же немудри, но яко же премудри, искупующе врeмя, яко дніе лукави суть. Сего ради не бывайте несмыслени, но разумѣвающе, что есть воля Божія. И не упивайтеся виномъ, въ нeмъ же есть блудъ, но паче исполняйтеся Духомъ, глаголюще себѣ во псалмѣхъ, и пѣніихъ и пѣснехъ духовныхъ, воспѣвающе и поюще въ сердцыхъ вашихъ Господеви. Благодаряще всегда о всѣхъ о имени Господа нашего Ісуса Христа, и Бога и Отца. повинующеся другъ другу въ страсѣ Божіи.
Evangelium (Ioannes 4:46-53)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Erat quidam régulus, cuius fílius infirmabátur Caphárnaum. Hic cum audísset, quia Iesus adveníret a Iudǽa in Galilǽam, ábiit ad eum, et rogábat eum, ut descénderet et sanáret fílium eius: incipiébat enim mori. Dixit ergo Iesus ad eum: Nisi signa et prodígia vidéritis, non créditis. Dicit ad eum régulus: Dómine, descénde, priúsquam moriátur fílius meus. Dicit ei Iesus: Vade, fílius tuus vivit. Crédidit homo sermóni, quem dixit ei Iesus, et ibat. Iam autem eo descendénte, servi occurrérunt ei et nuntiavérunt, dicéntes, quia fílius eius víveret. Interrogábat ergo horam ab eis, in qua mélius habúerit. Et dixérunt ei: Quia heri hora séptima relíquit eum febris. Cognóvit ergo pater, quia illa hora erat, in qua dixit ei Iesus: Fílius tuus vivit: et crédidit ipse et domus eius tota.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Бѣ нѣкіи царeвъ мужъ, его же сынъ боляше въ Капернаумѣ. Сeй слышавъ яко Ісусъ пріиде отъ Іудeя въ Галилeю, иде къ нему, и моляше его, да снидетъ и исцѣлитъ сына его, хотяше бо умрети. Рече убо Ісусъ къ нему, аще знаменіи и чюдeсъ не видите, не имате вѣровати. Глагола къ нему царeвъ мужъ, Господи, сниди прeжде даже не умретъ отроча мое. Глагола ему Ісусъ, иди, сынъ твой живъ есть. И вѣрова человѣкъ словеси еже рече ему Ісусъ, и идяше. Абіе же входящу ему, се раби его срѣтоша его, и возвѣстиша ему глаголюще, яко сынъ твой живъ есть. Вопрашаше убо отъ нихъ часъ, въ которыи боле ему бысть, и рѣша ему. яко вчера въ часъ седмыи, остави его огнь. Разумѣ же отецъ, яко той бѣ часъ, вонь же рече ему, Ісусъ, яко сынъ твой живъ есть. и вѣрова самъ, и вeсь домъ его. Се пакы второе знаменіе сотвори Ісусъ, пришeдъ отъ Іудeя въ Галилeю.

21-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Ephes 6:10-17)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Ephésios
Fratres: Confortámini in Dómino et in poténtia virtútis eius. Indúite vos armatúram Dei, ut póssitis stare advérsus insídias diáboli. Quóniam non est nobis colluctátio advérsus carnem et sánguinem: sed advérsus príncipes et potestátes, advérsus mundi rectóres tenebrárum harum, contra spirituália nequítiæ, in cœléstibus. Proptérea accípite armatúram Dei, ut póssitis resístere in die malo et in ómnibus perfécti stare. State ergo succíncti lumbos vestros in veritáte, et indúti lorícam iustítiæ, et calceáti pedes in præparatióne Evangélii pacis: in ómnibus suméntes scutum fídei, in quo póssitis ómnia tela nequíssimi ígnea exstínguere: et gáleam salútis assúmite: et gládium spíritus, quod est verbum Dei.
Къ ефесeoмъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Возмогайте о Господѣ, и въ державѣ крѣпости его. Облецѣтеся во вся оружія Божія, яко возмощи вамъ стати противу кознемъ діявольскимъ, яко нѣсть наша брань къ плоти и крови, но къ началомъ и къ властемъ, и къ миродержителемъ тмѣ вѣка сего, къ духовомъ злобѣ поднебеснымъ. Сего ради пріимѣте вся оружія Божія, да возможете противитися въ день лютъ, и вся содѣявше стати. Станете убо препоясани чрeсла ваша истиною, и оболъкшеся въ броня правды, и обувше нозѣ во уготованіе благовѣствованія миру. Надо всѣми же воспріимше щитъ вѣры, въ нeмъ же возможете вся стрѣлы лукаваго раждежeныя угасити, и шлeмъ спасeнія воспріимите, и мeчь духовныи, еже есть глаголъ Божіи.
Evangelium (Matt 18:23-35)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Dixit Iesus discípulis suis parábolam hanc: Assimilátum est regnum cœlórum hómini regi, qui vóluit ratiónem pónere cum servis suis. Et cum cœpísset ratiónem pónere, oblátus est ei unus, qui debébat ei decem mília talénta. Cum autem non habéret, unde rédderet, iussit eum dóminus eius venúmdari et uxórem eius et fílios et ómnia, quæ habébat, et reddi. Prócidens autem servus ille, orábat eum, dicens: Patiéntiam habe in me, et ómnia reddam tibi. Misértus autem dóminus servi illíus, dimísit eum et débitum dimísit ei. Egréssus autem servus ille, invénit unum de consérvis suis, qui debébat ei centum denários: et tenens suffocábat eum, dicens: Redde, quod debes. Et prócidens consérvus eius, rogábat eum, dicens: Patiéntiam habe in me, et ómnia reddam tibi. Ille autem nóluit: sed ábiit, et misit eum in cárcerem, donec rédderet débitum. Vidéntes autem consérvi eius, quæ fiébant, contristáti sunt valde: et venérunt et narravérunt dómino suo ómnia, quæ facta fúerant. Tunc vocávit illum dóminus suus: et ait illi: Serve nequam, omne débitum dimísi tibi, quóniam rogásti me: nonne ergo opórtuit et te miseréri consérvi tui, sicut et ego tui misértus sum? Et irátus dóminus eius, trádidit eum tortóribus, quoadúsque rédderet univérsum débitum. Sic et Pater meus cœléstis fáciet vobis, si non remiséritis unusquísque fratri suo de córdibus vestris.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Речe Ісусъ притчу сію ученикомъ своимъ: Уподобися царствіе небесное человѣку царю, иже восхотѣ стязатися о словеси съ рабы своими. Начeншу же ему стязатися, приведоша ему единого должника тмою талантъ. Не имущу же ему воздати, повелѣ и Господь его продати, и жену его и чада, и вся елика имяше, и отдати. Падъ убо рабъ той кланяшеся ему глаголя, Господи, потерпи на мнѣ, и вся ти воздамъ. Милосердовавъ же Господь раба того, прости его, и долгъ отпусти ему. Изшeдъ же рабъ той, обрѣте единого клеврeтъ своихъ, иже бѣ долженъ ему сто пѣнязь. И емъ его давляше глаголя, отдаждь ми имъ же ми еси долженъ. Падъ убо клеврeтъ его на нозѣ его, моляше его глаголя, потерпи на мнѣ, и вся воздамъ ти. Онъ же не хотяше, но вeдъ всади его въ темницу, дондеже воздастъ должное. Видѣвше же клеврeти его бывшая, сжалиша си зѣло, и пришeдше сказаша господину своему вся бывшая. Тогда призвавъ его господинъ его, глагола ему, Рабе лукавыи, вeсь долгъ онъ отпустихъ тебѣ, понeже умоли мя. Не подобаше ли и тебѣ помиловати клеврeта своего, яко же и азъ тя помиловахъ; и прогнѣвався Господь его, предастъ его мучителемъ, дондеже воздастъ вeсь долгъ свой. Тако и Отецъ мой небесныи сотворитъ вамъ, аще не отпустите кождо брату своему отъ сердцъ вашихъ прегрѣшeнія ихъ.

22-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Phil 1:6-11)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Philippénses
Fratres: Confídimus in Dómino Iesu, quia, qui cœpit in vobis opus bonum, perfíciet usque in diem Christi Iesu. Sicut est mihi iustum hoc sentíre pro ómnibus vobis: eo quod hábeam vos in corde, et in vínculis meis, et in defensióne, et confirmatióne Evangélii, sócios gáudii mei omnes vos esse. Testis enim mihi est Deus, quómodo cúpiam omnes vos in viscéribus Iesu Christi. Et hoc oro, ut cáritas vestra magis ac magis abúndet in sciéntia et in omni sensu: ut probétis potióra, ut sitis sincéri et sine offénsa in diem Christi, repléti fructu iustítiæ per Iesum Christum, in glóriam et laudem Dei.
Къ филипписіoмъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Надѣявся сіе истое въ Господѣ Ісусѣ, яко начныи въ васъ дѣло благо, и совершитъ е даже до дне Ісусъ Христова. Яко же есть праведно мнѣ сіе мудрствовати о всѣхъ васъ, за еже имѣти ми въ сердцы васъ во узахъ моихъ и въ отвѣтѣ, и извѣщeніи благовѣстія, сообѣщники ми благодати всѣхъ васъ сущихъ. Свѣдѣтель бо ми есть Богъ, яко люблю всѣхъ васъ по милости Ісусъ Христовѣ, и о сeмъ молюся, да любовь ваша еще паче и паче избыточествуетъ, въ разумѣ, и во всякомъ чювствіи, во еже искушати вамъ лучшая, да будете чисти и непреткновeни въ день Христовъ, исполнени плодовъ правды Ісусъ Христомъ, въ славу и похвалу Божію.
Evangelium (Matt 22:15-21)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Abeúntes pharisǽi consílium iniérunt, ut cáperent Iesum in sermóne. Et mittunt ei discípulos suos cum Herodiánis, dicéntes: Magíster, scimus, quia verax es et viam Dei in veritáte doces, et non est tibi cura de áliquo: non enim réspicis persónam hóminum: dic ergo nobis, quid tibi vidétur, licet censum dare Cǽsari, an non? Cógnita autem Iesus nequítia eórum, ait: Quid me tentátis, hypócritæ? Osténdite mihi numísma census. At illi obtulérunt ei denárium. Et ait illis Iesus: Cuius est imágo hæc et superscríptio? Dicunt ei: Cǽsaris. Tunc ait illis: Réddite ergo, quæ sunt Cǽsaris, Cǽsari; et, quæ sunt Dei, Deo.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Шeдше фарисeе, совѣтъ пріeмше, яко да обольстятъ его словомъ. И посылаютъ къ нему ученикы своя со Иродіяны, глаголюще, учителю, вѣмы яко истиненъ еси, и пути Божію воистину учиши, и нерадиши ни о комъ же, не бо зриши на лице человѣкомъ, рци убо намъ, чтотися мнитъ; достойно ли есть дати кинсонъ кесарeви, или ни; разумѣвъ же Ісусъ лукавство ихъ, рече, что мя искушаете лицемѣри; покажите ми златицу кинсонную. Они же принесоша ему пѣнязь. И глагола имъ, чіи образъ сeй и написаніе; глаголаша ему, кесарeвъ. Тогда глагола имъ, воздадите убо кесарeва кесарeви, и Божія Богови.

23-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Phil 3:17-21; 4:1-3)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Philippénses
Fratres: Imitatóres mei estóte, et observáte eos, qui ita ámbulant, sicut habétis formam nostram. Multi enim ámbulant, quos sæpe dicébam vobis - nunc autem et flens dico - inimícos Crucis Christi: quorum finis intéritus: quorum Deus venter est: et glória in confusióne ipsórum, qui terréna sápiunt. Nostra autem conversátio in cœlis est: unde etiam Salvatórem exspectámus, Dóminum nostrum Iesum Christum, qui reformábit corpus humilitátis nostræ, configurátum córpori claritátis suæ, secúndum operatiónem, qua étiam possit subiícere sibi ómnia. Itaque, fratres mei caríssimi et desideratíssimi, gáudium meum et coróna mea: sic state in Dómino, caríssimi. Evódiam rogo et Sýntychen déprecor idípsum sápere in Dómino. Etiam rogo et te, germáne compar, ádiuva illas, quæ mecum laboravérunt in Evangélio cum Cleménte et céteris adiutóribus meis, quorum nómina sunt in libro vitæ.
Къ филипписіoмъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Подобни ми бывайте братіе, и сматряйте не тако ходящая, яко же имате образъ насъ. Мнози бо ходятъ, ихъ же многажды глаголахъ вамъ, нынѣ же и плача глаголю, враги креста Христова, имъ же кончина, погибель, имъ же Богъ чрeво, и слава въ студъ ихъ, иже земная мудрствующе. Наше бо житіе на небесѣхъ есть, отнуду же и спасителя ждeмъ Господа нашего Ісуса Христа, иже преобразитъ тѣло смирeнія нашего, яко быти сему сообразну тѣлу славѣ его, по дѣйству еже возмогати ему, и покорити себѣ всяческая. Тѣмъ же братія моя возлюбленная, и вожделѣнная, радость и вѣнeцъ мой, тако стойте о Господѣ возлюбленіи. Евводію молю, и Синтихію молю, тоже мудрствовати о Господѣ. Ей молю и тебе супружниче присныи, споспѣшьствуй имъ яже въ благовѣствованіи сподвизашася со мною, и съ Климентомъ, и съ прочими споспѣшники моими, ихъ же имена въ книгахъ животныхъ.
Evangelium (Matt 9:18-26)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Loquénte Iesu ad turbas, ecce, princeps unus accéssit et adorábat eum, dicens: Dómine, fília mea modo defúncta est: sed veni, impóne manum tuam super eam, et vivet. Et surgens Iesus sequebátur eum et discípuli eius. Et ecce múlier, quæ sánguinis fluxum patiebátur duódecim annis, accéssit retro et tétigit fímbriam vestiménti eius. Dicébat enim intra se: Si tetígero tantum vestiméntum eius, salva ero. At Iesus convérsus et videns eam, dixit: Confíde, fília, fides tua te salvam fecit. Et salva facta est múlier ex illa hora. Et cum venísset Iesus in domum príncipis, et vidísset tibícines et turbam tumultuántem, dicebat: Recédite: non est enim mórtua puélla, sed dormit. Et deridébant eum. Et cum eiécta esset turba, intrávit et ténuit manum eius. Et surréxit puélla. Et éxiit fama hæc in univérsam terram illam.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Глаголющу Ісусу къ народом, се князь нѣкіи пришeдъ кланяшеся ему глаголя, яко дщи моя нынѣ умретъ. Но пришeдъ возложи на ню руку свою, и оживeтъ. И воставъ Ісусъ, по нeмъ иде, и ученицы его. И се жена кровоточива дванадесяте лѣтъ, приступльши созади, прикоснуся воскриліи ризы его, глаголаше бо въ себѣ, аще токмо прикоснуся ризѣ его, спасeна буду. Ісусъ же обращся, и видѣвъ ю, рече, дерзай дщи, вѣра твоя спасе тя. И спасeна бысть жена отъ часа того. И пришeдъ Ісусъ въ домъ княжь, и видѣ сопца, и народъ молвящъ, глагола имъ, отидѣте, не умретъ бо дѣвца, но спитъ. И ругахуся ему. егда же изгнанъ бысть народъ, вшeдъ, ятъ ю за руку, и воста дѣвца. и изыде вѣсть си по всeй земли той.

24-е ​воскресенье по Пятидесятницѣ

Lectio (Col 1:9-14)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Colossénses
Fratres: Non cessámus pro vobis orántes et postulántes, ut impleámini agnitióne voluntátis Dei, in omni sapiéntia et intelléctu spiritáli: ut ambulétis digne Deo per ómnia placéntes: in omni ópere bono fructificántes, et crescéntes in scientia Dei: in omni virtúte confortáti secúndum poténtiam claritátis eius in omni patiéntia, et longanimitáte cum gáudio, grátias agentes Deo Patri, qui dignos nos fecit in partem sortis sanctórum in lúmine: qui erípuit nos de potestáte tenebrárum, et tránstulit in regnum Fílii dilectiónis suæ, in quo habémus redemptiónem per sánguinem eius, remissiónem peccatórum.
Къ коласаемъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Не престаемъ о васъ молящеся, и просяще да исполнитеся въ разумѣ воля его, во всякой премудрости и разумѣ духовнемъ, яко ходити вамъ достойнѣ Богу, во всякомъ угожeніи, и всякомъ дѣлѣ блазѣ. плодоносни, и возрастающе въ разумъ Божіи, всякою силою возмогающе, по державѣ славы его, во всякомъ терпѣніи и кротости, съ радостію. Благодаряще Бога и Отца, призвавшаго васъ въ причастіе наслѣдія святыхъ во свѣтѣ, иже избави насъ отъ власти тeмныя, и престави въ царство Сына любве своея, о нeмъ же имамы избавлeніе кровію его, и оставлeніе грѣхомъ.
Evangelium (Matt 24:15-35)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Dixit Iesus discípulis suis: Cum vidéritis abominatiónem desolatiónis, quæ dicta est a Daniéle Prophéta, stantem in loco sancto: qui legit, intélligat: tunc qui in Iudǽa sunt, fúgiant ad montes: et qui in tecto, non descéndat tóllere áliquid de domo sua: et qui in agro, non revertátur tóllere túnicam suam. Væ autem prægnántibus et nutriéntibus in illis diébus. Oráte autem, ut non fiat fuga vestra in híeme vel sábbato. Erit enim tunc tribulátio magna, qualis non fuit ab inítio mundi usque modo, neque fiet. Et nisi breviáti fuíssent dies illi, non fíeret salva omnis caro: sed propter eléctos breviabúntur dies illi. Tunc si quis vobis díxerit: Ecce, hic est Christus, aut illic: nolíte crédere. Surgent enim pseudochrísti et pseudoprophétæ, et dabunt signa magna et prodígia, ita ut in errórem inducántur - si fíeri potest - étiam elécti. Ecce, prædíxi vobis. Si ergo díxerint vobis: Ecce, in desérto est, nolíte exíre: ecce, in penetrálibus, nolíte crédere. Sicut enim fulgur exit ab Oriénte et paret usque in Occidéntem: ita erit et advéntus Fílii hóminis. Ubicúmque fúerit corpus, illic congregabúntur et áquilæ. Statim autem post tribulatiónem diérum illórum sol obscurábitur, et luna non dabit lumen suum, et stellæ cadent de cælo, et virtútes cœlórum commovebúntur: et tunc parébit signum Fílii hóminis in cœlo: et tunc plangent omnes tribus terræ: et vidébunt Fílium hóminis veniéntem in núbibus cæli cum virtúte multa et maiestáte. Et mittet Angelos suos cum tuba et voce magna: et congregábunt eléctos eius a quátuor ventis, a summis cœlórum usque ad términos eórum. Ab árbore autem fici díscite parábolam: Cum iam ramus eius tener fúerit et fólia nata, scitis, quia prope est æstas: ita et vos cum vidéritis hæc ómnia, scitóte, quia prope est in iánuis. Amen, dico vobis, quia non præteríbit generátio hæc, donec ómnia hæc fiant. Cœlum et terra transíbunt, verba autem mea non præteríbunt.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ своимъ ученикомъ: Егда убо узрите мeрзость запустѣнія, речeную Даніиломъ пророкомъ, стоящу на мѣстѣ святѣ, иже чтeтъ да разумѣетъ, тогда сущіи во Іудeи, да бѣжатъ на горы. и иже на кровѣ, да не сходитъ взяти яже въ дому его, и иже на селѣ, да не возвратится вспять взяти ризъ своихъ. Горе же непразднымъ, и доящимъ въ тыи дни. Молитежеся, да не будетъ бѣжъство ваше зимѣ, ни въ суботу. Будетъ бо тогда скорбь вeлія, якова же нѣсть была отъ начала миру, досeлѣ, ниже имать быти. И аще не быша прекратилися дніе тіи, не бы убо спаслася всяка плоть. Избранныхъ же ради прекратятся дніе тіи. Тогда аще кто речeтъ вамъ, се здѣ Христосъ, или ондѣ, не имѣте вѣры. Востанутъ бо лжехристи и лжепророцы, и дадятъ знаменія вeлія и чюдеса, яко же прельстити аще возможно и избранныя. Се прeже рѣхъ вамъ. аще убо рекутъ вамъ. се въ пустыни есть, не изыдѣте. се въ сокровищыхъ, не имѣте вѣры. Яко же бо молніи исходитъ отъ востокъ, и является до западъ, тако будетъ и пришeствіе Сына человеческаго. Идѣже бо аще будетъ трупъ, тамо соберутся орли. Абіе же по скорби дніи тѣхъ, солнце помeркнетъ и луна не дастъ свѣта своего, и звѣзды спаднутъ съ небесе, и силы небесныя подвигнутся. И тогда явится знаменіе Сына человеческаго на небеси. И тогда восплачются вся колѣна земная, и узрятъ Сына человеческаго грядуща на облацѣхъ небесныхъ, съ силою и славою многою. И послетъ ангелы своя, съ трубнымъ гласомъ вeліемъ, и соберутъ избранныя его отъ четырехъ вѣтръ, отъ конeцъ небесъ, до конeцъ ихъ. Отъ смоковница же научитеся притчи. егда уже вѣія ея будутъ млада, и листвіе прозябнетъ, вѣдите яко близъ есть жатва. тако и вы, егда видите сія вся, вѣдите яко близъ есть при двeрехъ. Аминь глаголю вамъ, не мимо идетъ родъ сeй, дондеже вся сія будутъ. Небо и земля мимо идетъ, словеса же моя не мимо идутъ.

8 декабря — Праздникъ Непорочнаго Зачатія Богородицы

Lectio (Prov 8:22-35)
Lectio libri Sapiéntiæ
Dóminus possedit me in inítio viárum suárum, ántequam quidquam fáceret a princípio. Ab ætérno ordináta sum, et ex antíquis, ántequam terra fíeret. Nondum erant abýssi, et ego iam concépta eram: necdum fontes aquárum erúperant: necdum montes gravi mole constíterant: ante colles ego parturiébar: adhuc terram non fécerat et flúmina et cárdines orbis terræ. Quando præparábat coelos, áderam: quando certa lege et gyro vallábat abýssos: quando æthera firmábat sursum et librábat fontes aquárum: quando circúmdabat mari términum suum et legem ponébat aquis, ne transírent fines suos: quando appendébat fundaménta terræ. Cum eo eram cuncta compónens: et delectábar per síngulos dies, ludens coram eo omni témpore: ludens in orbe terrárum: et delíciæ meæ esse cum filiis hóminum. Nunc ergo, filii, audíte me: Beáti, qui custódiunt vias meas. Audíte disciplínam, et estóte sapiéntes, et nolíte abiícere eam. Beátus homo, qui audit me et qui vígilat ad fores meas cotídie, et obsérvat ad postes óstii mei. Qui me invénerit, invéniet vitam et háuriet salútem a Dómino.
Притчи Соломони
Господь созда мя въ начатокъ путіи своихъ, въ дѣла его прeжде вѣкъ основа мя, прeжде сотворeнія земли, и прeжде сотворeнія бeздны. Прeжде потечeнія источникъ водныхъ, прeжде даже не утвердишася горы, прeжде всѣхъ холмъ раждаетъ мя. Господь сотвори страны и вселeнныя, и конца вселeнныя поднебесною. Внегда же готовяше небо съ нимъ бѣхъ. Егда же разлучаше престолъ свой на вѣтрехъ, внегда же крѣпки творяше вышняя облаки, и яко твeрды полагаше источники поднебеcнѣй. Егда же полагаше морю устрои его, и воды не прeйдутъ бреговъ его. И крѣпки творяше основанія земли, бѣхъ къ нему подобна. Азъ бѣхъ радовашеся на всякъ же день, веселяхся предъ лицeмъ его во всяко врeмя. Егда веселяшеся вселeнную скончавъ, и веселяшеся о сынохъ человѣческихъ. Нынѣ же убо чада послyшайте мене, и блажeны иже пути моя сохранятъ. Слышите премудрость и упремудритеся, и не преступите. Блажeнъ бо мyжъ иже послyшаетъ мене, и человѣкъ иже пути моя хранитъ, и бдяи при моихъ двeрехъ присно стрегіи подбоя моихъ входъ. Исходи бо мои исходи живота, и готовается хотѣніе Отъ Господа.
Evangelium (Luc 1:26-28)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Missus est Angelus Gábriël a Deo in civitátem Galilææ, cui nomen Názareth, ad Vírginem desponsátam viro, cui nomen erat Ioseph, de domo David, et nomen Vírginis María. Et ingréssus Angelus ad eam, dixit: Ave, grátia plena; Dóminus tecum: benedícta tu in muliéribus.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Въ месяцъ же шестыи, посланъ бысть ангелъ Гавріилъ отъ Бога, во градъ Галилeйскыи, ему же имя Назарeѳъ, къ дѣвѣй обручeнѣй мужеви ему же имя Іосифъ, отъ дому Давыдова, и имя дѣвѣй Маріамъ. И вшeдъ къ нeй ангелъ, рече, радуйся обрадованная, Господь съ тобою, благословeна ты въ женахъ.

2 февраля — Праздникъ Срѣтенія Господня

Lectio (Malach 3:1-4)
Léctio Malachíæ Prophétæ
Hæc dicit Dóminus Deus: Ecce, ego mitto Angelum meum, et præparábit viam ante fáciem meam. Et statim véniet ad templum suum Dominátor, quem vos quæritis, et Angelus testaménti, quem vos vultis. Ecce, venit, dicit Dóminus exercítuum: et quis póterit cogitáre diem advéntus eius, et quis stabit ad vidéndum eum? Ipse enim quasi ignis conflans et quasi herba fullónum: et sedébit conflans et emúndans argéntum, et purgábit fílios Levi et colábit eos quasi aurum et quasi argéntum: et erunt Dómino offeréntes sacrifícia in iustítia. Et placébit Dómino sacrifícium Iuda et Ierúsalem, sicut dies sǽculi et sicut anni antíqui: dicit Dóminus omnípotens.
Отъ пророчества Малахіина чтеніе
Си́це глаго́летъ Госпо́дь, Се́ а́зъ послю а́нгела св­его́ и при́зритъ на пу́ть предъ лице́мъ мо­и́мъ. И внеза́пу прiи́детъ въ це́рковь свою́ Госпо́дь его́же вы́ и́щете, и а́нгелъ завѣ́та, его́же вы́ хо́щете. Се́ пріидетъ глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель, и кто́ потерпи́тъ де́нь при­­ше́­ст­вiя его́, и кто́ посто­и́тъ въ видѣ́нiи его́. Зане́ сей въсхо́дитъ я́ко о́гнь разваренія, и я́ко мы́ло перу́щихъ. И ся́детъ разваря́я и очища́я я́ко сребро́ и я́ко зла́то. И оцыститъ сы́ны Левиины, и прелiе́тъ я́ я́ко зла́то и я́ко сребро́. И бу́дутъ Го́сподеви при­­нося́ще же́ртву въ пра́вду. И го́дѣ бу́детъ Го́сподеви же́ртва Іу́дова Іерусали́мѣ я́коже дни вѣ́ка, и я́коже лѣ́та пре́дняя, рече Господь вседежитель.
Evangelium (Luc 2:22-32)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Postquam impleti sunt dies purgatiónis Maríæ, secúndum legem Moysi, tulérunt Iesum in Ierúsalem, ut sísterent eum Dómino, sicut scriptum est in lege Dómini: Quia omne masculínum adapériens vulvam sanctum Dómino vocábitur. Et ut darent hóstiam, secúndum quod dictum est in lege Dómini, par túrturum aut duos pullos columbárum. Et ecce, homo erat in Ierúsalem, cui nomen Símeon, et homo iste iustus et timorátus, exspéctans consolatiónem Israël, et Spíritus Sanctus erat in eo. Et respónsum accéperat a Spíritu Sancto, non visúrum se mortem, nisi prius vidéret Christum Dómini. Et venit in spíritu in templum. Et cum indúcerent púerum Iesum parentes eius, ut fácerent secúndum consuetúdinem legis pro eo: et ipse accépit eum in ulnas suas, et benedíxit Deum, et dixit: Nunc dimíttis servum tuum, Dómine, secúndum verbum tuum in pace: Quia vidérunt óculi mei salutáre tuum: Quod parásti ante fáciem ómnium populórum: Lumen ad revelatiónem géntium et glóriam plebis tuæ Israël.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Егда исполнишася дніе очищeнія Маріамъ по закону Моисeoву, вознесоста Ісуса во Іерусалимъ, поставити его прeдъ Господемъ, яко же есть писано въ законѣ Господни, яко всякъ младeнецъ, мужеска полу, разверзая ложесна, свято Господеви наречeтся. И еже дати жeртву, по речeнному въ законѣ Господни, два горличища, или два птенца голубина. И се бѣ человѣкъ во Іерусалимѣ, ему же имя Симеонъ, и человѣкъ сeй праведенъ и благочестивъ, чая утѣхы Ізраилевы, и Духъ бѣ Святъ въ нeмъ. И бѣ ему обѣщанно Духомъ Святымъ, не видѣти смерти, прeже даже не видитъ Христа Господня. И пріиде духомъ въ церковь. И егда введоста родителя отроча Ісуса, сотворити има по обычаю законному о нeмъ, и той пріeмъ его на руку свою, и благослови Бога, и рече, Нынѣ отпущаеши раба твоего Владыко, по глаголу твоему съ миромъ. Яко видѣстѣ очи мои спасeніе твое, еже еси уготовалъ предъ лицeмъ всѣхъ людіи. Свѣтъ во откровeніе языкомъ, и славу людіи твоихъ Ізраиля.

19 марта​ — Св. Іосифа ​Обручника​ ​Пресвятой​ Богородицы

Lectio (Eccli 45:1-6)
Lectio libri Sapiéntiæ
Diléctus Deo et homínibus, cuius memória in benedictióne est. Símilem illum fecit in glória sanctórum, et magnificávit eum in timóre inimicórum, et in verbis suis monstra placávit. Glorificávit illum in conspéctu regum, et iussit illi coram pópulo suo, et osténdit illi glóriam suam. In fide et lenitáte ipsíus sanctum fecit illum, et elégit eum; ex omni carne. Audívit enim eum et vocem ipsíus, et indúxit illum in nubem. Et dedit illi coram præcépta, et legem vitæ et disciplínæ.
Книга премудрости Ісyса сына Сирaхова
Возлюбленна Богомъ и человѣки, ему же память въ благословeніихъ. Уподобилъ есть его славѣ святыхъ, и возвеличи его въ страсѣ врагъ, въ словесѣхъ его знаменія устави. Прослави его предъ лицeмъ царьскимъ, и заповѣда ему къ людемъ его. и показа ему славу свою. Вѣрою и кротостію освяти его, и избра его отъ всякоя плоти. Услышанъ сотворилъ еси ему гласъ свой, и въведе его во мглу. И дастъ ему предъ лицeмъ людіи, законъ жизни художества.
Evangelium (Matt 1:18-21)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
Cum esset desponsáta Mater Iesu María Ioseph, ántequam convenírent, invénta est in útero habens de Spíritu Sancto. Ioseph autem, vir eius, cum esset iustus et nollet eam tradúcere, vóluit occúlte dimíttere eam. Hæc autem eo cogitánte, ecce, Angelus Dómini appáruit in somnis ei, dicens: Ioseph, fili David, noli timére accípere Maríam cóniugem tuam: quod enim in ea natum est, de Spíritu Sancto est. Páriet autem fílium, et vocábis nomen eius Iesum: ipse enim salvum fáciet pópulum suum a peccátis eórum.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Обручeнѣ убо бывши матери его Маріи, Іосифови, прeже даже не снитися има, обрѣтеся имущи во чревѣ отъ Духа Свята. Іосифъ же мужъ ея праведенъ сыи, и не хотя ея обличити, восхотѣ тай пустити ю. Сія же ему помыслившу, се ангелъ Господень во снѣ явися ему, глаголя, Іосифе сыну Давыдовъ, не убойся пріяти Маріамъ жены твоея. Рождьшеебося въ нeй, отъ Духа есть Свята. Родитъ же сына, и наречeши имя ему Ісусъ, той бо спасeтъ люди своя отъ грѣхъ ихъ.

25 марта — Благовѣщеніе Пресвятыя Богородицы

Lectio ( Is 7:10-15)
Léctio Isaíæ Prophétæ
In diébus illis: Locútus est Dóminus ad Achaz, dicens: Pete tibi signum a Dómino, Deo tuo, in profúndum inférni, sive in excélsum supra. Et dixit Achaz: Non petam ei non tentábo Dóminum. Et dixit: Audíte ergo, domus David: Numquid parum vobis est, moléstos esse homínibus, quia molésti estis et Deo meo? Propter hoc dabit Dóminus ipse vobis signum. Ecce, Virgo concípiet et páriet fílium, et vocábitur nomen eius Emmánuel. Butýrum ei mel cómedet, ut sciat reprobáre malum et elígere bonum.
Отъ пророчества Ісaина, чтeніе
Во дни они, Приложи Господь глрголати къ Ахазу, рекїи, Проси себѣ знаменїя отъ Господа Бога твоего, въ глубинуили въ высоту. И рече Ахазъ, Не прошу ниже искушу Господа. И рече, Слыши убо доме Давыдовъ, еда малъ вамъ есть трудъ даяти человѣкомъ, то како Господеви даете трудъ. Сего ради дасть Господь самъ знаменїе вамъ. Се Дѣвица въ чревѣ зачнетъ, и родитъ сынъ, и прозовеши имя ему Еммануилъ. Масло и медъ снѣсть, прежде даже не разумѣетъ зла и съберетъ благое.
Evangelium (Luc 1:26-38)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Missus est Angelus Gábriel a Deo in civitátem Galilææ, cui nomen Názareth, ad Vírginem desponsátam viro, cui nomen erat Ioseph, de domo David, et nomen Vírginis María. Et ingréssus Angelus ad eam, dixit: Ave, grátia plena; Dóminus tecum: benedícta tu in muliéribus. Quæ cum audísset, turbáta est in sermóne eius: et cogitábat, qualis esset ista salutátio. Et ait Angelus ei: Ne tímeas, María, invenísti enim grátiam apud Deum: ecce, concípies in útero et páries fílium, et vocábis nomen eius Iesum. Hic erit magnus, et Fílius Altíssimi vocábitur, et dabit illi Dóminus Deus sedem David, patris eius: et regnábit in domo Iacob in ætérnum, et regni eius non erit finis. Dixit autem María ad Angelum: Quómodo fiet istud, quóniam virum non cognósco? Et respóndens Angelus, dixit ei: Spíritus Sanctus supervéniet in te, et virtus Altíssimi obumbrábit tibi. Ideóque et quod nascétur ex te Sanctum, vocábitur Fílius Dei. Et ecce, Elísabeth, cognáta tua, et ipsa concépit fílium in senectúte sua: et hic mensis sextus est illi, quæ vocátur stérilis: quia non erit impossíbile apud Deum omne verbum. Dixit autem María: Ecce ancílla Dómini, fiat mihi secúndum verbum tuum.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Посланъ бысть ангелъ Гавріилъ отъ Бога, во градъ Галилeйскыи, ему же имя Назарeѳъ, къ Дѣвѣй обручeнѣй мужеви ему же имя Іосифъ, отъ дому Давыдова, и имя Дѣвѣй Маріамъ. И вшeдъ къ нeй ангелъ, рече, радуйся обрадованная, Господь съ тобою, благословeна ты въ женахъ. Она же видѣвши, смутися о словеси его, и помышляше каково будетъ цѣлованіе се. И рече ангелъ ей, не бойся Маріамъ, обрѣте бо благодать отъ Бога. И се зачнеши во чревѣ, и родиши сына, и наречeши имя ему Ісусъ. Сeй будетъ вeліи, и Сынъ Вышняго наречeтся, и дастъ ему Господь Богъ престолъ Давыда отца его, и воцарится въ дому Іаковли во вѣкы, и царствію его не будетъ конца. Речe же Маріамъ ко ангелу, како будетъ се, идѣже мужа не знаю; и отвѣщавъ ангелъ, рече ей, Духъ Святыи найдетъ на тя, и сила Вышняго осѣнитъ тя. Тѣмъ же и раждаемое свято, наречeтся Сынъ Божіи. И се Елисавeѳь южика твоя, и та зачатъ сына въ старости своeй, и сіи месяцъ шестыи есть ей, нарицаемѣй неплоды, яко не изнеможетъ отъ Бога всякъ глаголъ. Речe же Маріамъ. се раба Господня, буди мнѣ по глаголу твоему.

Память Семи Скорбей Пресвятой Богородицы

Lectio (Iudith 13:22; 13:23-25)
Léctio libri Iudith
Benedíxit te Dóminus in virtúte sua, quia per te ad níhilum redégit inimícos nostros. Benedícta es tu, fília, a Dómino, Deo excélso, præ ómnibus muliéribus super terram. Benedíctus Dóminus, qui creávit coelum et terram: quia hódie nomen tuum ita magnificávit, ut non recédat laus tua de ore hóminum, qui mémores fúerint virtútis Dómini in ætérnum, pro quibus non pepercísti ánimæ tuæ propter angústias et tribulatiónem géneris tui, sed subvenísti ruínæ ante conspéctum Dei nostri.
Книга Іюдиѳъ
Благослви тя Господь в силѣ своеи иже тобою нивъчтоже изведе враги наша. Блажена еси ты дщи Господомъ Богомъ вышнимъ паче всѣхъ женъ на земли. Благословенъ Господь, иже сотвори небо и землю, иже днесь имя твое тако възвеличилъ, да не отидетъ хвала твоя отъ устъ человѣческихъ, да въспоминаютъ силу Господню въ вѣки, иже не пощадѣла еси живота своего, печали ради и скорбїи рода твоего, но въспомогла еси паденїю пред лицемъ Бога нашего.
Evangelium (Ioann 19:25-27)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Stabant iuxta Crucem Iesu Mater eius, et soror Matris eius, María Cléophæ, et María Magdaléne. Cum vidísset ergo Iesus Matrem, et discípulum stantem, quem diligébat, dicit Matri suæ: Múlier, ecce fílius tuus. Deinde dicit discípulo: Ecce Mater tua. Et ex illa hora accépit eam discípulus in sua.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Стояху при крестѣ Ісусовѣ Мати его, и сестра матере его, Марія Клеопова, и Марія Магдалыни. Ісусъ же видѣвъ Матере, и ученика стояща, его же любляше, глагола матери своeй, Жeно, се сынъ твой. Потомъ же глагола ученику, Се мати твоя. И отъ того часа поятъ ю ученикъ во своя си.

Первое ​воскресенье​ мая — Торжество Пресвятой Богородицы — Царицы Земли Дѣвы Маріи

Lectio (Eccli 24:14-16)
Lectio libri Sapiéntiæ
Ab initio et ante sæcula creata sum, et usque ad futurum sæculum non desinam : et in habitatione sancta coram ipso ministravi. Et sic in Sion firmata sum, et in civitate sanctificata similiter requievi, et in Jerusalem potestas mea. Et radicavi in populo honorificato, et in parte Dei mei hæreditas illius, et in plenitudine sanctorum detentio mea.
Книга премудрости Ісyса сына Сирaхова
Прежде вѣка исперва созда мя, и до вѣка не оскудѣю въ ссятѣи скинїи пред нимъ послужихъ. И тако в Сїонѣ утвердихся, и въ градѣ възлюбленѣ такоже мя препокои, и въ Іерусалимѣ власть моя. И укоренихся въ людехъ преславных, и въ части Господни наслѣдїя его.
Evangelium (Ioann 19:25-27)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Stabant iuxta Crucem Iesu Mater eius, et soror Matris eius, María Cléophæ, et María Magdaléne. Cum vidísset ergo Iesus Matrem, et discípulum stantem, quem diligébat, dicit Matri suæ: Múlier, ecce fílius tuus. Deinde dicit discípulo: Ecce Mater tua. Et ex illa hora accépit eam discípulus in sua.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Стояху при крестѣ Ісусовѣ Мати его, и сестра матере его, Марія Клеопова, и Марія Магдалыни. Ісусъ же видѣвъ Матере, и ученика стояща, его же любляше, глагола матери своeй, Жeно, се сынъ твой. Потомъ же глагола ученику, Се мати твоя. И отъ того часа поятъ ю ученикъ во своя си.

31. мая — Пресвятой Богородицы Царицы

Lectio (Eccli. 24:5, 7, 9-11, 30-31)
Lectio libri Sapiéntiæ
Ego ex ore Altissimi prodivi, primogenita ante omnem creaturam. Ego in altissimis habitavi, et thronus meus in columna nubis. Et in omni terra steti : et in omni populo, et in omni gente primatum habui : et omnium excellentium et humilium corda virtute calcavi. Qui audit me, non confundétur: et qui operántur in me, non peccábunt. Qui elúcidant me, vitam ætérnam habébunt.
Книга премудрости Ісyса сына Сирaхова
Азъ изъ устъ Вышняго изыдохъ, и яко мгла покрыхъ землю. Азъ на высокихъ вселихся и престолъ мои въ столпѣ облачнѣ. Et in omni terra steti : et in omni populo, et in omni gente primatum habui : et omnium excellentium et humilium corda virtute calcavi. (Кругъ небесныи обыдохъ едина, и въ глубинѣ бездны походихъ, въ волнѣ морьстеи и въ всеи земли. И въ всхъ людехъ и языцњ стяжахся, съ всѣми сими покоя искахъ, и въ наслѣдїи нѣкоего въдворюся.) Слyшаяи мене не посрамится, и дѣлающе у мене не согрѣшaтъ. Qui elúcidant me, vitam ætérnam habébunt — Возвѣщающіе​ обо мнѣ будутъ имѣть жизнь вѣчную.
Evangelium (Luc 1:26-33)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Missus est Angelus Gábriel a Deo in civitátem Galilææ, cui nomen Názareth, ad Vírginem desponsátam viro, cui nomen erat Ioseph, de domo David, et nomen Vírginis María. Et ingréssus Angelus ad eam, dixit: Ave, grátia plena; Dóminus tecum: benedícta tu in muliéribus. Quæ cum audísset, turbáta est in sermóne eius: et cogitábat, qualis esset ista salutátio. Et ait Angelus ei: Ne tímeas, María, invenísti enim grátiam apud Deum: ecce, concípies in útero et páries fílium, et vocábis nomen eius Iesum. Hic erit magnus, et Fílius Altíssimi vocábitur, et dabit illi Dóminus Deus sedem David, patris eius: et regnábit in domo Iacob in ætérnum, et regni eius non erit finis.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Посланъ бысть ангелъ Гавріилъ отъ Бога, во градъ Галилeйскыи, ему же имя Назарeѳъ, къ Дѣвѣй обручeнѣй мужеви ему же имя Іосифъ, отъ дому Давыдова, и имя Дѣвѣй Маріамъ. И вшeдъ къ нeй ангелъ, рече, радуйся обрадованная, Господь съ тобою, благословeна ты въ женахъ. Она же видѣвши, смутися о словеси его, и помышляше каково будетъ цѣлованіе се. И рече ангелъ ей, не бойся Маріамъ, обрѣте бо благодать отъ Бога. И се зачнеши во чревѣ, и родиши сына, и наречeши имя ему Ісусъ. Сeй будетъ вeліи, и Сынъ Вышняго наречeтся, и дастъ ему Господь Богъ престолъ Давыда отца его, и воцарится въ дому Іаковли во вѣкы, и царствію его не будетъ конца.

24 іюня — Рождество св. Іоанна Крестителя

Lectio (Isa 49:1-3; 49:5-7)
Léctio Isaíæ Prophétæ
Audíte, ínsulæ, et atténdite, pópuli, de longe: Dóminus ab útero vocavit me, de ventre matris meæ recordátus est nóminis mei. Et pósuit os meum quasi gládium acútum: in umbra manus suæ protéxit me, et pósuit me sicut sagíttam eléctam: in pháretra sua abscóndit me. Et dixit mihi: Servus meus es tu, Israël, quia in te gloriábor. Et nunc dicit Dóminus, formans me ex útero servum sibi: Ecce, dedi te in lucem géntium, ut sis salus mea usque ad extrémum terræ. Reges vidébunt, et consúrgent príncipes, et adorábunt propter Dominum et sanctum Israël, qui elégit te.
Отъ пророчества Ісaина, чтeніе
Послушаите мене острови, и внимаите страны, временемъ долгомъ ставится, глаголетъ Господь. Отъ чрева матере моея нарече имя мое, и положи уста моя яко мечь остръ, и под кровомъ руки своея съкры мя. И положи мя яко стрѣлу избранну, и в тулѣ своемъ съкры мя. И рече ми, рабъ мои еси ты Ізраилю, и в тебѣ прославлюся. И нынѣ тако глаголетъ Господь, създавыи мя отъ чрева раба себѣ, Се дахъ тя въ завтѣ родомъ и, въ свѣтъ языкомъ, яко быти тебѣ спасу даже до конца земли. Царїе узрятъ и, и въстанутъ князи, и поклонятъся ему Господа ради, яко вѣренъ есть свяыи Израилевъ избравыи тя.
Evangelium (Luc 1:57-68)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
Elísabeth implétum est tempus pariéndi, et péperit fílium. Et audiérunt vicíni et cognáti eius, quia magnificávit Dóminus misericórdiam suam cum illa, et congratulabántur ei. Et factum est in die octávo, venérunt circumcídere púerum, et vocábant eum nómine patris sui Zacharíam. Et respóndens mater eius, dixit: Nequáquam, sed vocábitur Ioánnes. Et dixérunt ad illam: Quia nemo est in cognatióne tua, qui vocátur hoc nómine. Innuébant autem patri eius, quem vellet vocári eum. Et póstulans pugillárem, scripsit, dicens: Ioánnes est nomen eius. Et miráti sunt univérsi. Apértum est autem illico os eius et lingua eius, et loquebátur benedícens Deum. Et factus est timor super omnes vicínos eórum: et super ómnia montána Iudææ divulgabántur ómnia verba hæc: et posuérunt omnes, qui audíerant in corde suo, dicéntes: Quis, putas, puer iste erit? Etenim manus Dómini erat cum illo. Et Zacharías, pater eius, repletus est Spíritu Sancto, et prophetávit, dicens: Benedíctus Dóminus, Deus Israël, quia visitávit et fecit redemptiónem plebis suæ.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Елисавeти же исполнися врeмя родити ей, и роди сына. И слышаша окрестъ живущеи и ужикы ея, яко возвеличилъ есть Господь милость свою съ нeю, и радовахуся съ нeю. И бысть во осмыи день, пріидоша обрѣзати отроча, и нарицаху е именемъ отца его Захарію. И отвѣщавши мати его, рече, ни, но да наречeтся Іoаннъ. И рѣша къ нeй, яко никтоже есть въ сродствѣ твоeмъ, иже нарицается именемъ тѣмъ. И помаваху отцу его, еже како бы хотѣлъ нарещи е. И испрошъ дсчицу, написа глаголя, Іoаннъ будетъ имя ему. И чюждахуся вси. Отверзошажеся уста его абіе, и языкъ его, и глаголаше благословя Бога. И бысть на всѣхъ страхъ живущихъ окрестъ ихъ, и во всeй странѣ Іудeйстѣй повѣдаеми бѣху вси глаголи сіи. И положиша вси слышавшеи въ сердци своeмъ глаголюще, что убо отроча се будетъ; и рука Господня бѣ съ нимъ. И Захарія отецъ его исполнися Духа Свята, и пророчествова глаголя. Благословeнъ Господь Богъ Ізраилевъ. яко посѣти, и сотвори избавлeніе людемъ своимъ.

29 іюня — Святыхъ Апостоловъ Петра и Павла

Lectio (Act 12:1-11)
Lectio Actuum Apostolorum
In diébus illis: Misit Heródes rex manus, ut afflígeret quosdam de ecclésia. Occidit autem Iacóbum fratrem Ioánnis gládio. Videns autem, quia placeret Iudæis, appósuit, ut apprehénderet et Petrum. Erant autem dies azymórum. Quem cum apprehendísset, misit in cárcerem, tradens quátuor quaterniónibus mílitum custodiéndum, volens post Pascha prodúcere eum pópulo. Et Petrus quidem servabátur in cárcere. Orátio autem fiébat sine intermissióne ab ecclésia ad Deum pro eo. Cum autem productúrus eum esset Heródes, in ipsa nocte erat Petrus dórmiens inter duos mílites, vinctus caténis duábus: et custódes ante óstium custodiébant cárcerem. Et ecce, Angelus Dómini ástitit: et lumen refúlsit in habitáculo: percussóque látere Petri, excitávit eum, dicens: Surge velóciter. Et cecidérunt caténæ de mánibus eius. Dixit autem Angelus ad eum: Præcíngere, et cálcea te cáligas tuas. Et fecit sic. Et dixit illi: Circúmda tibi vestiméntum tuum, et séquere me. Et éxiens sequebátur eum, et nesciébat quia verum est, quod fiébat per Angelum: existimábat autem se visum vidére. Transeúntes autem primam et secundam custódiam, venérunt ad portam férream, quæ ducit ad civitátem: quæ ultro apérta est eis. Et exeúntes processérunt vicum unum: et contínuo discéssit Angelus ab eo. Et Petrus ad se revérsus, dixit: Nunc scio vere, quia misit Dóminus Angelum suum, et erípuit me de manu Heródis et de omni exspectatióne plebis Iudæórum.
Дѣянія святыхъ апостолъ
Во дни они, Въ оно же врeмя, возложи Иродъ царь руцѣ, озлобити нѣкія иже отъ церкви. Уби же Іакова брата Іoаннова мечeмъ. И видѣвъ яко годѣ есть Іудeoмъ, приложи яти и Петра. Бѣху же дніе опрѣсночніи, его же и емъ, всади въ темницу, предавъ четыремъ четверицамъ воиномъ стрещи его, хотя по Пасцѣ извести его къ людемъ. И убо Петра стрежаху въ темницы. Молитва же бѣ прилѣжна бываема отъ церкви къ Богу о нeмъ. Егда же хотяше его извести Иродъ, въ нощи той бѣ Пeтръ спя между двѣма воинома, связанъ ужема желѣзнома двѣма, стражіе предъ двeрми стрежаху темницу. И се ангелъ Господень пріиде, и свѣтъ восія въ храминѣ. Толкнувъ же въ рeбра Петра воздвиже его глаголя, востани вскорѣ. И спадоша ему ужа желѣзная съ руку. Речe же ангелъ къ нему, препояшися, и вступи въ плесницы своя. Сотвори же тако. и глагола ему, облецыся въ ризу свою и послѣдствуй ми. И изшeдъ въ слѣдъ идяше его, и не вѣдяше яко истинна есть бывшее отъ ангела, мняше же сонъ зрѣти. Прошeдше же пeрвую стражу и вторую, пріидоста во врата желѣзная вводящая во градъ, яже о себѣ отверзошася има. И изшeдше преидоша стогну едину, и абіе отступи ангелъ отъ него. И Пeтръ бывъ въ себѣ, рече, нынѣ вѣмъ во истинну, яко посла Богъ ангела своего и изятъ мя изъ руки Иродовы, и всего чаянія людіи Іудeйскыхъ.
Evangelium (Matt 16:13-19)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Venit Iesus in partes Cæsaréæ Philippi, et interrogábat discípulos suos, dicens: Quem dicunt hómines esse Fílium hóminis? At illi dixérunt: Alii Ioánnem Baptístam, alii autem Elíam, álii vero Ieremíam aut unum ex Prophétis. Dicit illis Iesus: Vos autem quem me esse dícitis? Respóndens Simon Petrus, dixit: Tu es Christus, Fílius Dei vivi. Respóndens autem Iesus, dixit ei: Beátus es, Simon Bar Iona: quia caro et sanguis non revelávit tibi, sed Pater meus, qui in cœlis est. Et ego dico tibi, quia tu es Petrus, et super hanc petram ædificábo Ecclésiam meam, et portæ ínferi non prævalébunt advérsus eam. Et tibi dabo claves regni cœlórum. Et quodcúmque ligáveris super terram, erit ligátum et in cœlis: et quodcúmque sólveris super terram, erit solútum et in cœlis.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Пришeдъ же Ісусъ въ страны Кесарія Филипповы, вопрашаше ученикы своя, глаголя, кого мя глаголютъ человецы суща Сына человеческаго; они же рѣша, ови убо Іoанна Крестителя, иніи же Илію, друзіи же Іеремію, или единого отъ пророкъ. Глагола имъ Ісусъ, вы же кого мя глаголете быти; отвѣщавъ же Симонъ Пeтръ, рече, ты еси Христосъ, Сынъ Бога живаго. И отвѣщавъ Ісусъ, рече ему, Блажeнъ еси Симоне, варъ Іона, яко плоть и кровь не яви тебѣ, но Отецъ мой иже на небесѣхъ. И азъ же тебѣ глаголю, яко ты еси Пeтръ, и на сeмъ камени созижду церковь мою, и врата адова не удолѣютъ ей. И дамъ ти ключа царствія небеснаго, и еже аще свяжеши на земли, будетъ связано на небесѣхъ, и еже аще разрѣшиши на земли, будетъ разрѣшeно на небесѣхъ.

Праздникъ Драгоцѣнной Крови Ісуса Христа

Lectio (Hebr 9:11-15)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Hebræos
Fratres: Christus assístens Póntifex futurórum bonórum, per ámplius et perféctius tabernáculum non manufáctum, id est, non huius creatiónis: neque per sánguinem hircórum aut vitulórum, sed per próprium sánguinem introívit semel in Sancta, ætérna redemptióne invénta. Si enim sanguis hircórum et taurórum et cinis vítulæ aspérsus inquinátos sanctíficat ad emundatiónem carnis: quanto magis sanguis Christi, qui per Spíritum Sanctum semetípsum óbtulit immaculátum Deo, emundábit consciéntiam nostram ab opéribus mórtuis, ad serviéndum Deo vivénti? Et ídeo novi Testaménti mediátor est: ut, morte intercedénte, in redemptiónem earum prævaricatiónum, quæ erant sub prióri Testaménto, repromissiónem accípiant, qui vocáti sunt ætérnæ hereditátis, in Christo Iesu, Dómino nostro.
Къ евреомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Христосъ пришeдъ архіерeй грядущихъ благъ, болшею и совершeнѣйшею скиніею, нерукотворeною, сирѣчь не сeю тварію, ни кровію козлію ни тeлчею, но своeю кровію, вниде единою во святая, вѣчное избавлeніе сотворивъ. Аще бо кровь козлія и тeлчая, и пeпелъ юнчіи кропящіи, осквернeныя освящаетъ къ плотнѣй чистотѣ, колми паче кровь Христова, иже Духомъ Святымъ себе принесе непорочна Богу, не очиститъ ли совѣсть нашу отъ мертвыхъ дѣлъ, во еже служити намъ Богу живу и истинну; И сего ради нову Завѣту ходатай есть, яко да смерти бывши, во избавлeніе преступлeнію бывшихъ, въ пeрвомъ Завѣтѣ, обѣтованіе вѣчнаго наслѣдія, пріимутъ званіи, во Христѣ Ісусѣ, Господѣ нашемъ.
Evangelium (Ioann 19:30-35)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Cum accepísset Iesus acétum, dixit: Consummátum est. Et inclináto cápite trádidit spíritum. Iudæi ergo - quóniam Parascéve erat -, ut non remanérent in cruce córpora sábbato - erat enim magnus dies ille sábbati -, rogavérunt Pilátum, ut frangeréntur eórum crura et tolleréntur. Venérunt ergo mílites: et primi quidem fregérunt crura et altérius, qui crucifíxus est cum eo. Ad Iesum autem cum venissent, ut vidérunt eum iam mórtuum, non fregérunt eius crura, sed unus mílitum láncea latus eius apéruit, et contínuo exívit sanguis et aqua. Et qui vidit, testimónium perhíbuit; et verum est testimónium eius.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Егда пріятъ оцeтъ Ісусъ, рече, совершишася. И преклонь главу, предастъ духъ. Іудeе же, понeже пятокъ бѣ, да не останутъ на крестѣ тѣлеса въ суботу, бѣ бо великъ день тоя суботы, молиша Пилата, да пребіютъ голени ихъ, и возмутъ. Пріидоша же воини, и пeрвому убо пребиша голени, и другому распятому съ нимъ. На Ісуса же пришeдше, яко видѣша его уже умeрша, не пребиша ему голеніи, но единъ отъ воинъ копіeмъ рeбра ему прободе, и абіе изыде кровь и вода. и видѣвыи, свѣдѣтельствова, и истинно есть свѣдѣтельство его. и той вѣсть яко истину глаголетъ, да вы вѣру имете.

6. augustā — Mūsu Kunga Jēzus Kristus apskaidrošanās dienā

Lectio (2 Petri 1:16-19)
Léctio Epístolæ beáti Petri Apóstoli
Caríssimi: Non doctas fábulas secúti notam fecimus vobis Dómini nostri Iesu Christi virtútem et præséntiam: sed speculatores facti illíus magnitudinis. Accipiens enim a Deo Patre honórem et glóriam, voce delapsa ad eum huiuscemodi a magnifica glória: Hic est Fílius meus diléctus, in quo mihi complacui, ipsum audíte. Et hanc vocem nos audivimus de coelo allatam, cum essemus cum ipso in monte sancto. Et habémus firmiórem propheticum sermónem: cui bene facitis attendentes, quasi lucérnæ lucénti in caliginóso loco, donec dies elucescat et lucifer oriátur in córdibus vestris.
Соборное посланіе Петрово
Возлюбленіи, Не ухищрeнымъ бо баснемъ послѣдовавше сказахомъ вамъ силу и пришeствіе Господа нашего Ісуса Христа, но самовидцы бывше величествію оного. Пріeмъ бо отъ Бога Отца чeсть и славу, гласу пришeдшу къ нему такову отъ велелѣпныя славы, сeй есть Сынъ мой возлюбленыи, о нeмъ же азъ благоизволихъ, и сeй гласъ мы слышахомъ съ небесе съшeдшъ, съ нимъ суще на горѣ святѣй. И имамы извѣстнѣе пророческое слово, еже добрѣ творите внимающе яко же свѣтилнику сіяющу въ тeмнѣ мѣстѣ, и дондеже день озаритъ, и денница восіяетъ въ сердцыхъ вашихъ.
Evangelium (Matt 17:1-9)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Assúmpsit Iesus Petrum, et Iacóbum, et Ioánnem fratrem eius, et duxit illos in montem excélsum seórsum: et transfigurátus est ante eos. Et resplénduit fácies eius sicut sol: vestiménta autem eius facta sunt alba sicut nix. Et ecce, apparuérunt illis Moyses et Elías cum eo loquéntes. Respóndens autem Petrus, dixit ad Iesum: Dómine, bonum est nos hic esse: si vis, faciámus hic tria tabernácula, tibi unum, Móysi unum et Elíæ unum. Adhuc eo loquénte, ecce, nubes lúcida obumbrávit eos. Et ecce vox de nube, dicens: Hic est Fílius meus diléctus, in quo mihi bene complácui: ipsum audíte. Et audiéntes discípuli, cecidérunt in fáciem suam, et timuérunt valde. Et accéssit Iesus, et tétigit eos, dixítque eú Surgite, et nolíte timére. Levántes autem óculos suos, néminem vidérunt nisi solum Iesum. Et descendéntibus illis de monte, præcépit eis Iesus, dicens: Némini dixéritis visiónem, donec Fílius hóminis a mórtuis resúrgat.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Поятъ Ісусъ Петра и Іакова, и Іoанна брата его, и возведе ихъ на гору высоку едины, и преобразися предъ ними, и просвѣтися лице его яко солнце, ризы же его быша бѣлы яко свѣтъ. И се явистася имъ Моисeй и Илія, съ нимъ глаголюща. Отвѣщавъ же Пeтръ, рече ко Ісусови, Господи, добро есть намъ здѣ быти, аще хощеши, сотворимъ здѣ три сѣни, тебѣ едину, и Моисeoви едину, и едину Иліи. Ещe же ему глаголющу, се облакъ свѣтелъ осѣни ихъ. И се гласъ изъ облака глаголя, сeй есть Сынъ мой возлюбленныи, о нeмъ же благоволихъ, того послушайте. И слышавше ученицы, падоша ницы, и убояшася зѣло. И приступль Ісусъ, прикоснуся ихъ, и рече, востанѣте, и не бойтеся. Возвeдше же очи свои, никогоже видѣша, токмо Ісуса единого. Исходящемъ имъ съ горы, заповѣда имъ Ісусъ, глаголя, никомуже повѣдите видѣнія, дондеже Сынъ человеческіи изъ мертвыхъ воскреснетъ.

15 августа — Успеніе Пресвятыя Богородицы

Lectio (Iudith 13, 22-25; 15:10)
Léctio libri Iudith
Benedíxit te Dóminus in virtúte sua, quia per te ad níhilum redégit inimícos nostros. Benedícta es tu, fília, a Dómino Deo excelso, præ ómnibus muliéribus super terram. Benedíctus Dóminus, qui creávit coelum et terram, qui te direxit in vúlnera cápitis príncipis inimicórum nostrórum; quia hódie nomen tuum ita magnificávit, ut non recédat laus tua de ore hóminum, qui mémores fúerint virtútis Dómini in ætérnum, pro quibus non pepercísti ánimæ tuæ propter angústias et tribulatiónem géneris tui, sed subvenísti ruínæ ante conspéctum Dei nostri. Tu glória Ierúsalem, tu lætítia Israël, tu honorificéntia pópuli nostri.
Книга Іюдиѳъ
Благослви тя Господь в силѣ своеи иже тобою нивъчтоже изведе враги наша. Блажена еси ты дщи Господомъ Богомъ вышнимъ паче всѣхъ женъ на земли. Благословенъ Господь, иже сотвори небо и землю, иже исправи тебе въ отсѣченїе главы началника врагъ нашихъ, иже днесь имя твое тако възвеличилъ, да не отидетъ хвала твоя отъ устъ человѣческихъ, да въспоминаютъ силу Господню въ вѣки, иже не пощадѣла еси живота своего, печали ради и скорбїи рода твоего, но въспомогла еси паденїю пред лицемъ Бога нашего. Ты еси похвала Іерусалиму, ты веселїе Ізраилю, ты честь людїи нашихъ.
Evangelium (Luc 1:41-50)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Repléta est Spíritu Sancto Elisabeth et exclamávit voce magna, et dixit: Benedícta tu inter mulíeres, et benedíctus fructus ventris tui. Et unde hoc mihi ut véniat mater Dómini mei ad me? Ecce enim ut facta est vox salutatiónis tuæ in áuribus meis, exsultávit in gáudio infans in útero meo. Et beáta, quæ credidísti, quóniam perficiéntur ea, quæ dicta sunt tibi a Dómino. Et ait María: Magníficat ánima mea Dóminum; et exsultávit spíritus meus in Deo salutári meo; quia respéxit humilitátem ancíllæ suæ, ecce enim ex hoc beátam me dicent omnes generatiónes. Quia fecit mihi magna qui potens est, et sanctum nomen eius, et misericórdia eius a progénie in progénies timéntibus eum.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Исполнися Духа Свята Елисавeѳь, и возопи гласомъ вeліемъ, и рече, благословeна ты въ женахъ, и благословeнъ плодъ чрeва твоего. и откуду мнѣ се, да пріиде мати Господа моего ко мнѣ; се бо яко бысть гласъ цѣлованія твоего во ушію моeю, взыграся младeнецъ радощами во чревѣ моeмъ. И блажeна вѣровавшія, яко будетъ совершeніе глаголанымъ ей отъ Господа. И рече Маріамъ, величитъ душа моя Господа, и возрадовася духъ мой о Бозѣ спасѣ моeмъ. Яко призрѣ на смирeніе рабы своея, се бо отъ нынѣ блажатъ мя вси роди. Яко сотвори мнѣ величіе силныи, и свято имя его. И милость его въ родъ и родъ на боящіимся его. Сотвори державу мышцею своeю, расточи гордыя мысли сердца ихъ. Низложи силныя съ престолъ, и вознесе смирeныя. алчущая исполни благъ, и богатящаяся отпусти тща. Воспріятъ Ізраиля отрока своего, помянути милости. яко же глагола ко отецeмъ нашимъ, Аврааму и сѣмени его до вѣка.

22 августа — Праздникъ Непорочнаго Сердца Пресвятой Богородицы

Lectio (Eccli 24:23-31)
Lectio libri Sapiéntiæ
Ego quasi vitis fructificávi suavitátem odóris: et flores mei, fructus honóris et honestátis. Ego mater pulchræ dilectiónis, et timóris, et agnitiónis, et sanctæ spei. In me grátia omnis viæ et veritátis: in me omnis spes vitæ, et virtútis. Transíte ad me omnes qui concupíscitis me, et a generatiónibus meis implémini. Spíritus enim meus super mel dulcis, et heréditas mea super mel et favum. Memória mea in generatiónes sæculórum. Qui edunt me, adhuc esúrient: et qui bibunt me, adhuc sítient. Qui audit me, non confundétur: et qui operántur in me, non peccábunt. Qui elúcidant me, vitam ætérnam habébunt.
Книга премудрости Ісyса сына Сирaхова
Азъ яко виноградъ прорастихъ благодать, и цвѣтъ мой плодъ слaвы и богaтства. Ego mater pulchræ dilectiónis, et timóris, et agnitiónis, et sanctæ spei. In me grátia omnis viæ et veritátis: in me omnis spes vitæ, et virtútis — Я матерь прекрасной любви, и страха, и познанія, и святой надежды. Во мнѣ всякая благодать пути и истины, во мнѣ всякая надежда жизни и добродѣтели. Приступите ко мнѣ вожделѣющіи мене, и Отъ житъ моихъ насытитеся. Пaмять бо моя слaждьши пaче меда, и наслѣдіе мое пaче сота медвена. Ядyщеи мя еще възaлчутъ и піющеи мя єще въжaждутся. Слyшаяи мене не посрамится, и дѣлающе у мене не согрѣшaтъ. Qui elúcidant me, vitam ætérnam habébunt — Возвѣщающіе​ обо мнѣ будутъ имѣть жизнь вѣчную.
Evangelium (Ioann 19:25-27)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Stabant iuxta crucem Iesu mater eius, et soror matris eius María Cléophæ, et María Magdaléne. Cum vidísset ergo Iesus matrem, et discípulum stantem, quem diligébat, dicit matri suæ: Múlier, ecce fílius tuus. Deinde dicit discípulo: Ecce mater tua. Et ex illa hora accépit eam discípulus in sua.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Стояху при крестѣ Ісусовѣ Мати его, и сестра матере его, Марія Клеопова, и Марія Магдалыни. Ісусъ же видѣвъ Матере, и ученика стояща, его же любляше, глагола матери своeй, Жeно, се сынъ твой. Потомъ же глагола ученику, Се мати твоя. И отъ того часа поятъ ю ученикъ во своя си.

8 сентября — Рождество Пресвятыя Богородицы

Lectio (Prov 8:22-35)
Lectio libri Sapiéntiæ
Dóminus possedit me in inítio viárum suárum, ántequam quidquam fáceret a princípio. Ab ætérno ordináta sum, et ex antíquis, ántequam terra fíeret. Nondum erant abýssi, et ego iam concépta eram: necdum fontes aquárum erúperant: necdum montes gravi mole constíterant: ante colles ego parturiébar: adhuc terram non fécerat et flúmina et cárdines orbis terræ. Quando præparábat coelos, áderam: quando certa lege et gyro vallábat abýssos: quando æthera firmábat sursum et librábat fontes aquárum: quando circúmdabat mari términum suum et legem ponébat aquis, ne transírent fines suos: quando appendébat fundaménta terræ. Cum eo eram cuncta compónens: et delectábar per síngulos dies, ludens coram eo omni témpore: ludens in orbe terrárum: et delíciæ meæ esse cum filiis hóminum. Nunc ergo, filii, audíte me: Beáti, qui custódiunt vias meas. Audíte disciplínam, et estóte sapiéntes, et nolíte abiícere eam. Beátus homo, qui audit me et qui vígilat ad fores meas cotídie, et obsérvat ad postes óstii mei. Qui me invénerit, invéniet vitam et háuriet salútem a Dómino.
Притчи Соломони
Господь созда мя въ начатокъ путіи своихъ, въ дѣла его прeжде вѣкъ основа мя, прeжде сотворeнія земли, и прeжде сотворeнія бeздны. Прeжде потечeнія источникъ водныхъ, прeжде даже не утвердишася горы, прeжде всѣхъ холмъ раждаетъ мя. Господь сотвори страны и вселeнныя, и конца вселeнныя поднебесною. Внегда же готовяше небо съ нимъ бѣхъ. Егда же разлучаше престолъ свой на вѣтрехъ, внегда же крѣпки творяше вышняя облаки, и яко твeрды полагаше источники поднебеcнѣй. Егда же полагаше морю устрои его, и воды не прeйдутъ бреговъ его. И крѣпки творяше основанія земли, бѣхъ къ нему подобна. Азъ бѣхъ радовашеся на всякъ же день, веселяхся предъ лицeмъ его во всяко врeмя. Егда веселяшеся вселeнную скончавъ, и веселяшеся о сынохъ человѣческихъ. Нынѣ же убо чада послyшайте мене, и блажeны иже пути моя сохранятъ. Слышите премудрость и упремудритеся, и не преступите. Блажeнъ бо мyжъ иже послyшаетъ мене, и человѣкъ иже пути моя хранитъ, и бдяи при моихъ двeрехъ присно стрегіи подбоя моихъ входъ. Исходи бо мои исходи живота, и готовается хотѣніе Отъ Господа.
Evangelium (Matt 1:1-16)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
Liber generatiónis Iesu Christi, fílii David, fílii Abraham. Abraham génuit Isaac. Isaac autem génuit Iacob. Iacob autem génuit Iudam et fratres eius. Iudas autem génuit Phares et Zaram de Thamar. Phares autem génuit Esron. Esron autem génuit Aram. Aram autem génuit Amínadab. Amínadab autem génuit Naásson. Naásson autem génuit Salmon. Salmon autem génuit Booz de Rahab. Booz autem génuit Obed ex Ruth. Obed autem génuit Iesse. Iesse autem génuit David regem. David autem rex génuit Salomónem ex ea, quæ fuit Uriæ. Sálomon autem génuit Róboam. Róboam autem génuit Abíam. Abías autem génuit Asa. Asa autem génuit Iosaphat. Iósaphat autem génuit Ioram. Ioram autem génuit Ozíam. Ozías autem génuit Ióatham. Ióatham autem génuit Achaz. Achaz autem génuit Ezechíam. Ezechías autem génuit Manássen. Manásses autem génuit Amon. Amon autem génuit Iosíam. Iosías autem génuit Iechoníam et fratres eius in transmigratióne Babylónis. Et post transmigratiónem Babylónis: Iechonías génuit Saláthiel. Saláthiel autem génuit Zoróbabel. Zoróbabel autem génuit Abiud. Abiud autem génuit Elíacim. Elíacim autem génuit Azor. Azor autem génuit Sadoc. Sadoc autem génuit Achim. Achim autem génuit Eliud. Eliud autem génuit Eleázar. Eleázar autem génuit Mathan. Mathan autem génuit Iacob. Iacob autem génuit Ioseph, virum Maríæ, de qua natus est Iesus, qui vocátur Christus.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Книга родства Ісусъ Христова, сына Давыдова, сына Авраамля. Авраамъ роди Ісаака. Ісаакъ же роди Іакова. Іаковъ же роди Іуду и братію его. Іуда же роди Фарeса и Зара, отъ Ѳамары. Фарeсъ же роди Есрома. Есромъ же роди Арама. Арамъ же роди Аминадава. Аминадавъ же роди Наассона. Наассонъ же роди Салмона. Салмонъ же роди Вооза, отъ Рахавы. Воозъ же роди Овида отъ Руѳы. Овидъ же роди Іессeя. Іессeй же роди Давида царя. Давидъ же царь роди Соломона, отъ Уріины. Соломонъ же роди Ровоама. Ровоамъ же роди Авія. Авія же роди Асса. Асса же роди Іoсафата. Іoсафатъ же роди Іoрама. Іoрамъ же роди Озію. Озія же роди Іoаѳама. Іoаѳамъ же роди Ахаза. Ахазъ же роди Езекію. Езекія же роди Манасію. Манасія же роди Амона. Амонъ же роди Іoсію. Іoсія же роди Іехонію, и братію его, въ преселeніе Вавилонское. По преселeніи же Вавилонстѣмъ, Іехонія роди, Салаѳіиля. Салаѳіиль же роди Зоровавeля. Зоровавeль же роди, Авіуда. Авіудъ же роди Еліакима. Еліакимъ же роди Азора. Азоръ же роди Садока. Садокъ же роди Ахима. Ахимъ же роди Еліуду. Еліудъ же роди Елеазара. Елеазаръ же роди Матѳана. Матѳанъ же роди Іакова. Іаковъ же роди Іосифа, мужа Маріина, изъ нея же родися Ісусъ глаголемыи Христосъ.

14 сентября — Воздвиженіе Креста Господня

Lectio (Philipp 2:5-11)
Lectio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Philippénses
Fratres: Hoc enim sentíte in vobis, quod et in Christo Iesu: qui, cum in forma Dei esset, non rapinam arbitrátus est esse se æquálem Deo: sed semetípsum exinanívit, formam servi accipiens, in similitudinem hóminum factus, et hábitu inventus ut homo. Humiliávit semetípsum, factus oboediens usque ad mortem, mortem autem crucis. Propter quod et Deus exaltávit illum: et donávit illi nomen, quod est super omne nomen: ut in nomine Iesu omne genu flectátur coeléstium, terréstrium et infernórum: et omnis lingua confiteátur, quia Dóminus Iesus Christus in glória est Dei Patris.
Къ филипписіoмъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Сіe же да мудрствуется въ васъ, еже о Христѣ Ісусѣ, иже во образѣ Божіи сыи, не восхищeніемъ непщева быти равенъ Богу, но себе умалилъ, зракъ раба пріимъ, въ подобіи человечестѣмъ бывъ, и образомъ обрѣтеся яко же человѣкъ. Смирилъ себе, бывъ послушливъ даже до смерти, смерти же крестнѣй. Тѣмъ же и Богъ его превознесе и дарова ему имя, еже паче всякого имене, да о имени Ісусовѣ всяко колѣно поклонится, небесныхъ, и земныхъ, и преисподнихъ, и всякъ языкъ исповѣсть, яко Господь Ісусъ Христосъ, въ славу Богу Отцу.
Evangelium (Ioann 12:31-36)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Iesus turbis Iudæórum: Nunc iudícium est mundi: nunc princeps huius mundi eiiciétur foras. Et ego si exaltátum fuero a terra, ómnia traham ad meipsum. (Hoc autem dicébat, signíficans qua morte esset moritúrus.) Respóndit ei turba. Nos audívimus ex lege, quia Christus manet in ætérnum: et quómodo tu dicis: Opórtet exaltári Fílium hóminis? Quis est iste Fílius hóminis? Dixit ergo eis Iesus: Adhuc módicum lumen in vobis est. Ambuláte, dum lucem habétis, ut non vos ténebræ comprehéndant: et qui ámbulat in ténebris, nescit, quo vadat. Dum lucem habétis, crédite in lucem, ut fílii lucis sitis.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ къ пришедшимъ къ нему Іудеомъ, Нынѣ судъ есть миру сему, нынѣ князь мира сего изгнанъ будетъ вонъ. И аще азъ вознесeнъ буду отъ земля, вся привлеку къ себѣ. Се же глаголаше, назнаменуя коею смертію хотяше умрети. Отвѣща ему народъ, мы слышахомъ отъ закона, яко Христосъ пребываетъ во вѣкы, и како ты глаголеши, вознестися подобаетъ сыну человеческому; кто есть сeй Сынъ человеческіи; речe же имъ Ісусъ, еще мало врeмя свѣтъ въ васъ есть, ходите дондеже свѣтъ имате, да тма васъ не иметъ. и ходяи во тмѣ, не вѣсть камо идетъ. Дондеже свѣтъ имате, вѣруйте во свѣтъ, да сынове свѣта будете.

15 сентября — Память Семи Скорбей Пресвятой Богородицы

Lectio (Iudith 13:22; 13:23-25)
Léctio libri Iudith
Benedíxit te Dóminus in virtúte sua, quia per te ad níhilum redégit inimícos nostros. Benedícta es tu, fília, a Dómino, Deo excélso, præ ómnibus muliéribus super terram. Benedíctus Dóminus, qui creávit coelum et terram: quia hódie nomen tuum ita magnificávit, ut non recédat laus tua de ore hóminum, qui mémores fúerint virtútis Dómini in ætérnum, pro quibus non pepercísti ánimæ tuæ propter angústias et tribulatiónem géneris tui, sed subvenísti ruínæ ante conspéctum Dei nostri.
Книга Іюдиѳъ
Благослви тя Господь в силѣ своеи иже тобою нивъчтоже изведе враги наша. Блажена еси ты дщи Господомъ Богомъ вышнимъ паче всѣхъ женъ на земли. Благословенъ Господь, иже сотвори небо и землю, иже днесь имя твое тако възвеличилъ, да не отидетъ хвала твоя отъ устъ человѣческихъ, да въспоминаютъ силу Господню въ вѣки, иже не пощадѣла еси живота своего, печали ради и скорбїи рода твоего, но въспомогла еси паденїю пред лицемъ Бога нашего.
Evangelium (Ioann 19:25-27)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Stabant iuxta Crucem Iesu Mater eius, et soror Matris eius, María Cléophæ, et María Magdaléne. Cum vidísset ergo Iesus Matrem, et discípulum stantem, quem diligébat, dicit Matri suæ: Múlier, ecce fílius tuus. Deinde dicit discípulo: Ecce Mater tua. Et ex illa hora accépit eam discípulus in sua.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Стояху при крестѣ Ісусовѣ Мати его, и сестра матере его, Марія Клеопова, и Марія Магдалыни. Ісусъ же видѣвъ Матере, и ученика стояща, его же любляше, глагола матери своeй, Жeно, се сынъ твой. Потомъ же глагола ученику, Се мати твоя. И отъ того часа поятъ ю ученикъ во своя си.

7 октября — Праздник Пресвятой Богородицы Розария

Lectio (Prov 8:22-24; 8:32-35)
Lectio libri Sapiéntiæ
Dóminus possédit me in inítio viárum suárum, ántequam quidquam fáceret a princípio. Ab ætérno ordináta sum et ex antíquis, ántequam terra fíeret. Nondum erant abýssi, et ego iam concépta eram. Nunc ergo, fílii, audíte me: Beáti, qui custódiunt vias meas. Audíte disciplínam, et estóte sapiéntes, et nolíte abiícere eam. Beátus homo, qui audit me et qui vígilat ad fores meas cotídie. et obsérvat ad postes óstii mei. Qui me invénerit, invéniet vitam et háuriet salútem a Dómino.
Притчи Соломони
Господь созда мя въ начатокъ путіи своихъ, въ дѣла его прeжде вѣкъ основа мя, прeжде сотворeнія земли, и прeжде сотворeнія бeздны. Прeжде потечeнія источникъ водныхъ, прeжде даже не утвердишася горы, прeжде всѣхъ холмъ раждаетъ мя. Нынѣ же убо чада послyшайте мене, и блажeны иже пути моя сохранятъ. Слышите премудрость и упремудритеся, и не преступите. Блажeнъ бо мyжъ иже послyшаетъ мене, и человѣкъ иже пути моя хранитъ, и бдяи при моихъ двeрехъ присно стрегіи подбоя моихъ входъ. Исходи бо мои исходи живота, и готовается хотѣніе Отъ Господа.
Evangelium (Luc 1:26-38)
Sequéntia sancti Evangélii secundum Lucam
In illo témpore: Missus est Angelus Gábriel a Deo in civitátem Galilææ, cui nomen Názareth, ad Vírginem desponsátam viro, cui nomen erat Ioseph, de domo David, et nomen Vírginis María. Et ingréssus Angelus ad eam, dixit: Ave, grátia plena; Dóminus tecum: benedícta tu in muliéribus. Quæ cum audísset, turbáta est in sermóne eius: et cogitábat, qualis esset ista salutátio. Et ait Angelus ei: Ne tímeas, María, invenísti enim grátiam apud Deum: ecce, concípies in útero et páries fílium, et vocábis nomen eius Iesum. Hic erit magnus, et Fílius Altíssimi vocábitur, et dabit illi Dóminus Deus sedem David, patris eius: et regnábit in domo Iacob in ætérnum, et regni eius non erit finis. Dixit autem María ad Angelum: Quómodo fiet istud, quóniam virum non cognósco? Et respóndens Angelus, dixit ei: Spíritus Sanctus supervéniet in te, et virtus Altíssimi obumbrábit tibi. Ideóque et quod nascétur ex te Sanctum, vocábitur Fílius Dei. Et ecce, Elisabeth, cognáta tua, et ipsa concépit fílium in senectúte sua: et hic mensis sextus est illi, quæ vocátur stérilis: quia non erit impossíbile apud Deum omne verbum. Dixit autem María: Ecce ancílla Dómini, fiat mihi secúndum verbum tuum.
Отъ Луки святое благовѣствованіе
Во время оно, Въ месяцъ же шестыи, посланъ бысть ангелъ Гавріилъ отъ Бога, во градъ Галилeйскыи, ему же имя Назарeѳъ, къ дѣвѣй обручeнѣй мужеви ему же имя Іосифъ, отъ дому Давыдова, и имя дѣвѣй Маріамъ. И вшeдъ къ нeй ангелъ, рече, радуйся обрадованная, Господь съ тобою, благословeна ты въ женахъ. Она же видѣвши, смутися о словеси его, и помышляше каково будетъ цѣлованіе се. И рече ангелъ,ей. не бойся Маріамъ, обрѣте бо благодать отъ Бога. и се зачнеши во чревѣ, и родиши сына, и наречeши имя ему Ісусъ. Сeй будетъ вeліи, и Сынъ вышняго наречeтся, и дастъ ему Господь Богъ престолъ Давыда отца его, и воцарится въ дому Іаковли во вѣкы, и царствію его не будетъ конца. Речe же Маріамъ ко ангелу, како будетъ се, идѣже мужа не знаю; и отвѣщавъ ангелъ, рече ей, Духъ Святыи найдетъ на тя, и сила вышняго осѣнитъ тя. Тѣмъ же и раждаемое Свято, наречeтся сынъ Божіи. И се Елисавeѳь южика твоя, и та зачатъ сына въ старости своeй, и сіи месяцъ шестыи есть ей, нарицаемѣй неплоды, яко не изнеможетъ отъ Бога всякъ глаголъ. Речe же Маріамъ, се раба Господня, буди мнѣ по глаголу твоему.

Праздникъ Христа Царя

Lectio (Col 1:12-20)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Colossénses
Fratres: Grátias ágimus Deo Patri, qui dignos nos fecit in partem sortis sanctórum in lúmine: qui erípuit nos de potestáte tenebrárum, et tránstulit in regnum Fílii dilectiónis suæ, in quo habémus redemptiónem per sánguinem eius, remissiónem peccatórum: qui est imágo Dei invisíbilis, primogénitus omnis creatúra: quóniam in ipso cóndita sunt univérsa in cœlis et in terra, visibília et invisibília, sive Throni, sive Dominatiónes, sive Principátus, sive Potestátes: ómnia per ipsum, et in ipso creáta sunt: et ipse est ante omnes, et ómnia in ipso constant. Et ipse est caput córporis Ecclésiæ, qui est princípium, primogénitus ex mórtuis: ut sit in ómnibus ipse primátum tenens; quia in ipso complácuit omnem plenitúdinem inhabitáre; et per eum reconciliáre ómnia in ipsum, pacíficans per sánguinem crucis eius, sive quæ in terris, sive quæ in cœlis sunt, in Christo Iesu Dómino nostro.
Къ коласаемъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Благодаряще Бога и Отца, призвавшаго васъ въ причастіе наслѣдія святыхъ во свѣтѣ, иже избави насъ отъ власти тeмныя, и престави въ царство Сына любве своея, о нeмъ же имамы избавлeніе кровію его, и оставлeніе грѣхомъ, иже есть образъ Бога невидимаго перворожeнъ всея твари. Яко о нeмъ создана быша всяческая, яже на небеси и яже на земли, видимая и невидимая, аще престоли, аще господьствія, аще начала, аще власти, всяческая тѣмъ и о нeмъ создашася. и той есть прeжде всѣхъ, и всяческая о нeмъ состоятся. И той есть глава тѣлу Церкви, иже есть начатокъ, перворожeнъ изъ мертвыхъ, яко да будетъ во всѣхъ той пeрвенствуя, яко въ нeмъ благоизволи все исполнeніе вселитися, и тѣмъ примирити всяческая къ себѣ, умиривъ кровію креста своего, собою, аще земная, аще ли небесная, въ Христѣ Ісусѣ Господѣ нашемъ.
Evangelium (Ioann 18:33-37)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Pilátus ad Iesum: Tu es Rex Iudæórum? Respóndit Iesus: A temetípso hoc dicis, an álii dixérunt tibi de me? Respóndit Pilátus: Numquid ego Iudǽus sum? Gens tua et pontífices tradidérunt te mihi: quid fecísti? Respóndit Iesus: Regnum meum non est de hoc mundo. Si ex hoc mundo esset regnum meum, minístri mei útique decertárent, ut non tráderer Iudǽis: nunc autem regnum meum non est hinc. Dixit ítaque ei Pilátus: Ergo Rex es tu? Respóndit Iesus: Tu dicis, quia Rex sum ego. Ego in hoc natus sum et ad hoc veni in mundum, ut testimónium perhíbeam veritáti: omnis, qui est ex veritáte, audit vocem meam.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Речe Пилатъ Ісусу, Ты ли еси Царь Іудeйскъ; отвѣща ему Ісусъ, о себѣ ли ты се глаголеши, или иніи тебѣ рекоша о мнѣ; отвѣща Пилатъ, еда азъ жидовинъ есмь; родъ твой, и архіерeе предаша тя мнѣ, что еси сотворилъ; Отвѣща Ісусъ, царство мое нѣсть отъ мира сего. аще отъ мира сего было бы царство мое, слугы моя убо подвизалися быша, да не прeданъ быхъ былъ Іудeoмъ, нынѣ же царство мое нѣсть отсюду. Речe же ему Пилатъ, убо Царь ли еси ты; отвѣща Ісусъ, ты глаголеши, яко Царь есмь азъ. Азъ на се родихся, и на се пріидохъ въ миръ, да свѣдѣтельствую истину, и всякъ иже есть отъ истины, послушаетъ гласа моего.

1 ноября — Праздникъ Всѣхъ Святыхъ

Lectio (Apoc 7:2-12)
Léctio libri Apocalýpsis beáti Joánnis Apóstoli
In diébus illis: Ecce, ego Ioánnes vidi álterum Angelum ascendéntem ab ortu solis, habéntem signum Dei vivi: et clamávit voce magna quátuor Angelis, quibus datum est nocére terræ et mari, dicens: Nolíte nocére terræ et mari neque arbóribus, quoadúsque signémus servos Dei nostri in fróntibus eórum. Et audívi númerum signatórum, centum quadragínta quátuor mília signáti, ex omni tribu filiórum Israël, Ex tribu Iuda duódecim mília signáti. Ex tribu Ruben duódecim mília signáti. Ex tribu Gad duódecim mília signati. Ex tribu Aser duódecim mília signáti. Ex tribu Néphthali duódecim mília signáti. Ex tribu Manásse duódecim mília signáti. Ex tribu Símeon duódecim mília signáti. Ex tribu Levi duódecim mília signáti. Ex tribu Issachar duódecim mília signati. Ex tribu Zábulon duódecim mília signáti. Ex tribu Ioseph duódecim mília signati. Ex tribu Béniamin duódecim mília signáti. Post hæc vidi turbam magnam, quam dinumeráre nemo póterat, ex ómnibus géntibus et tríbubus et pópulis et linguis: stantes ante thronum et in conspéctu Agni, amícti stolis albis, et palmæ in mánibus eórum: et clamábant voce magna, dicéntes: Salus Deo nostro, qui sedet super thronum, et Agno. Et omnes Angeli stabant in circúitu throni et seniórum et quátuor animálium: et cecidérunt in conspéctu throni in fácies suas et adoravérunt Deum, dicéntes: Amen. Benedíctio et cláritas et sapiéntia et gratiárum áctio, honor et virtus et fortitúdo Deo nostro in sǽcula sæculórum. Amen.
Апокалипсисъ святаго Іoанна Ѳеолога
Въ тыя дни, Се азъ Іоаннъ видѣхъ инъ ангелъ восходящъ отъ восхода солнцу, имыи печать Бога живаго, и возопи гласомъ вeліимъ къ четыремъ ангеломъ, имъ же дано бысть вредити зeмлю и море, глаголя, не вредите ни зeмлю ни море ни древа, дондеже запечатлѣемъ рабы Бога нашего на челѣхъ ихъ. И слышахъ число запечатлѣнныхъ, сто четыредесятъ четыре тысящи запечатлѣнныхъ отъ всякого колѣна сыновъ Ізраилевъ, отъ колѣна Іудова, дванадесять тысящъ запечатлѣнныхъ, отъ колѣна Рувимова, дванадесять тысящъ запечатлѣнныхъ, отъ колѣна Гадова дванадесять тысящъ запечатлѣнныхъ, отъ колѣна Асирова, дванадесять тысящъ запечатлѣнныхъ, отъ колѣна Нефѳалимля дванадесять тысящъ запечатлѣнныхъ, отъ колѣна Манасіина, дванадесять тысящъ запечатлѣнныхъ, отъ колѣна Симеонова, дванадесять тысящъ запечатлѣнныхъ. отъ колѣна Левіина, дванадесять тысящъ запечатлѣнныхъ, отъ колѣна Ісахарова, дванадесять тысящъ запечатлѣн ныхъ, отъ колѣна завулоня, дванадесять тысящъ запечатлѣнныхъ, и отъ колѣна Іосифова, дванадесять тысящъ запечатлѣнныхъ, отъ колѣна Веніаминова, дванадесять тысящъ запечатлѣнныхъ. Посихъ видѣхъ, и се народъ многъ, его же исчести никтоже можетъ, отъ всякого языка и колѣна и людіи и племeнъ, стояще предъ престоломъ, и предъ Агньцемъ, облечeны въ ризы бѣлы, и финицы въ рукахъ ихъ. И возопиша гласомъ вeліимъ глаголюще, спасеніе сѣдящаго на престолѣ Бога нашего и Агньца. И вси ангели стояху окрестъ престола, и старецъ и четыре животныхъ, и падоша на лицы предъ престоломъ и поклонишася Богу, глаголюще, Аминь, благословeніе и слава и премудрость и хвала и чeсть и сила и крѣпость Богу нашему во вѣки вѣкомъ, аминь.
Evangelium (Matt 5:1-12)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Matthǽum
In illo témpore: Videns Iesus turbas, ascéndit in montem, et cum sedísset, accessérunt ad eum discípuli eius, et apériens os suum, docébat eos, dicens: Beáti páuperes spíritu: quóniam ipsórum est regnum cœlórum. Beáti mites: quóniam ipsi possidébunt terram. Beáti, qui lugent: quóniam ipsi consolabúntur. Beáti, qui esúriunt et sítiunt iustítiam: quóniam ipsi saturabúntur. Beáti misericórdes: quóniam ipsi misericórdiam consequéntur. Beáti mundo corde: quóniam ipsi Deum vidébunt. Beáti pacífici: quóniam fílii Dei vocabúntur. Beáti, qui persecutiónem patiúntur propter iustítiam: quóniam ipsórum est regnum cælórum. Beáti estis, cum maledíxerint vobis, et persecúti vos fúerint, et díxerint omne malum advérsum vos, mentiéntes, propter me: gaudéte et exsultáte, quóniam merces vestra copiósa est in cœlis.
Отъ Матфея святое благовѣствованіе
Во время оно, Узрѣвъ Ісусъ народы, взыде на гору. и сѣдшу ему, при Ъступиша къ нему ученицы его, и отвeрзъ уста своя, учаше ихъ глаголя, Блажeни нищіи духомъ, яко тѣхъ есть царствіе небесное. Блажeни плачущеи, яко тіи утѣшатся. Блажeни кротеціи, яко тіи наслѣдятъ зeмлю. Блажeни алчущеи и жаждущеи правды, яко тіи насытятся. Блажeни милостивіи, яко тіи помиловани будутъ. Блажeни чистіи сердцемъ, яко тіи Бога узрятъ. Блажeни миротворцы, яко тіи сынове Божіи нарекутся. Блажeни изгнани правды ради, яко тѣхъ есть царство небесное. Блажeни есте егда поносятъ вамъ, и ижденутъ, и рекутъ всякъ золъ глаголъ на вы лжуще мене ради, радуйтеся и веселитеся, яко мзда ваша многа на небесѣхъ.

2 ноября — Память всѣхъ отъ ​вѣка​ усопшихъ вѣрныхъ

Первая Месса

Lectio (1 Cor 15:51-57)
Léctio Epístolæ beáti Pauli Apóstoli ad Corínthios
Fratres: Ecce, mystérium vobis dico: Omnes quidem resurgámus, sed non omnes immutábimur. In moménto, in ictu óculi, in novíssima tuba: canet enim tuba, et mórtui resúrgent incorrúpti: et nos immutábimur. Opórtet enim corruptíbile hoc induere incorruptiónem: et mortále hoc indúere immortalitátem. Cum autem mortále hoc indúerit immortalitátem, tunc fiet sermo, qui scriptus est: Absórpta est mors in victória. Ubi est, mors, victória tua? Ubi est, mors, stímulus tuus? Stímulus autem mortis peccátum est: virtus vero peccáti lex. Deo autem grátias, qui dedit nobis victóriam per Dóminum nostrum Iesum Christum.
Къ коринѳомъ посланіе святаго апостола Павла
Брaтіе, Се тайну вамъ глаголю, вси бо не успнемъ, вси же измѣ нимся, вскорѣ, во мгновeніи ока, въ послѣдней трубѣ, вострубитъ бо, и мeртвіи востанутъ нетлѣнни, и мы измѣнимся. Подобаетъ бо тлѣемому сему облещися въ нетлѣніе, и мeртвеному сему, облещися въ безсмeртіе. Егда же тлѣнное сіе облечeтся въ нетлѣніе, и смeртное сіе облечeтся въ безсмeртіе, тогда будетъ слово написанное, пожeрта бысть смeрть побѣдою, гдѣ ти смeрте жало; гдѣ ти аде побѣда; жало же смeрти, грѣхъ. сила же грѣху, законъ. Богу же благодарeніе давшему намъ побѣду Господемъ нашимъ Ісусъ Христомъ. Тѣмъ же братія моя возлюбленая, твeрди бывайте, не поступни, избыточествующе въ дѣлѣ Господни всегда, вѣдяще яко трудъ вашъ нѣсть тощь прeдъ Господемъ.
Evangelium (Ioann 5:25-29)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Iesus turbis Iudæórum: Amen, amen, dico vobis, quia venit hora, et nunc est, quando mórtui áudient vocem Fílii Dei: et qui audíerint, vivent. Sicut enim Pater habet vitam in semetípso, sic dedit et Fílio habére vitam in semetípso: et potestátem dedit ei iudícium fácere, quia Fílius hóminis est. Nolíte mirári hoc, quia venit hora, in qua omnes, qui in monuméntis sunt, áudient vocem Fílii Dei: et procédent, qui bona fecérunt, in resurrectiónem vitæ: qui vero mala egérunt, in resurrectiónem iudícii.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ къ пришедшимъ къ нему Іудеомъ, Аминь аминь глаголю вамъ, яко грядeтъ часъ, и нынѣ есть, егда мертвіи услышатъ гласъ сына Божія, и услышавшеи, оживутъ. Яко же бо Отецъ имать животъ въ себѣ, тако дастъ и Сынови животъ имѣти въ себѣ, и область дастъ ему и судъ творити яко Сынъ человечь есть. Не дивитеся сему. Яко грядeтъ часъ, вонь же вси сущіи во гробѣхъ, услышатъ гласъ Сына Божія, и изыдутъ сотворшеи благая, въ воскрешeніе животу, а сотворшеи злая, въ воскрешeніе суду.

Вторая Месса

Lectio (2 Mach 12:43-46)
Léctio libri Machabæórum
In diébus illis: Vir fortíssimus Iudas, facta collatióne, duódecim mília drachmas argénti misit Ierosólymam, offérri pro peccátis mortuórum sacrifícium, bene et religióse de resurrectióne cógitans, nisi enim eos, qui cecíderant, resurrectúros speráret, supérfluum viderétur et vanum oráre pro mórtuis: et quia considerábat, quod hi, qui cum pietáte dormitiónem accéperant, óptimam habérent repósitam grátiam. Sancta ergo et salúbris est cogitátio pro defunctis exoráre, ut a peccátis solvántur.
Вторіе книги Маковеискіе
Во дни они, мужъ крѣпкій Іуда, сотворъ отъ мужій собранiе утваріи яко двѣ тысящы драхмъ сребра, и посла во Іерусалимъ принести за грѣхи мертвыхъ жертву, предобрѣ и угодне творя о воскресенiи помышляя, аще бо падшыихъ востанія не чаетъ, наипаче убо были бы срамоты о мертвыхъ молитися.
посемъ зряи съ благоче́стiемъ усо́пшимъ добрѣишее отложеное благодареніе. Преподобіе и благочестіе отнюдуже за умершихъ моленiе сотворь, грѣхи очиститъ.
Evangelium (Ioann 6:37-40)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Iesus turbis Iudæórum: Omne, quod dat mihi Pater, ad me véniet: et eum, qui venit ad me, non eiíciam foras: quia descéndi de cælo, non ut fáciam voluntátem meam, sed voluntátem eius, qui misit me. Hæc est autem volúntas eius, qui misit me, Patris: ut omne, quod dedit mihi, non perdam ex eo, sed resúscitem illud in novíssimo die. Hæc est autem volúntas Patris mei, qui misit me: ut omnis, qui videt Fílium et credit in eum, hábeat vitam ætérnam, et ego resuscitábo eum in novíssimo die.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ къ пришедшимъ къ нему Іудеомъ: Все еже дастъ мнѣ Отецъ, ко мнѣ пріидетъ, и грядущаго ко мнѣ не иждену вонъ. Яко снидохъ съ небесе, не да творю волю мою, но волю пославшаго мя Отца. Се же есть воля пославшаго мя Отца, да все еже дастъ ми, не погублю отъ него, но воскрешу е въ послѣдніи день. Се же есть воля пославшаго мя, да всякъ видяи Сына, и вѣруя въ него, имать животъ вѣчныи, и воскрешу его азъ въ послѣдніи день.

Третья Месса

Lectio (Apoc 14:13)
Léctio libri Apocalýpsis beáti Joánnis Apóstoli
In diébus illis: Audívi vocem de coelo, dicéntem mihi: Scribe: Beáti mórtui, qui in Dómino moriúntur. Amodo iam dicit Spíritus, ut requiéscant a labóribus suis: ópera enim illórum sequúntur illos.
Апокалипсисъ святаго Іoанна Ѳеолога
Во дни они, Слышахъ гласъ съ небесе глаголющъ ми, напиши, Блажeни мертвіи, умирающе о Господѣ, отнынѣ ей, глаголетъ духъ, да почіютъ отъ трудовъ своихъ. дѣла бо ихъ ходятъ въ слѣдъ съ ними.
Evangelium (Ioann 6:51-55)
Sequéntia sancti Evangélii secúndum Joánnem
In illo témpore: Dixit Iesus turbis Iudæórum: Ego sum panis vivus, qui de coelo descéndi. Si quis manducáverit ex hoc pane, vivet in ætérnum: et panis, quem ego dabo, caro mea est pro mundi vita. Litigábant ergo Iudæi ad ínvicem, dicéntes: Quómodo potest hic nobis carnem suam dare ad manducándum? Dixit ergo eis Iesus: Amen, amen, dico vobis: nisi manducavéritis carnem Fílii hóminis et bibéritis eius sánguinem, non habébitis vitam in vobis. Qui mánducat meam carnem et bibit meum sánguinem, habet vitam ætérnam: et ego resuscitábo eum in novíssimo die.
Отъ Іоанна святое благовѣствованіе
Во время оно, Рече Ісусъ къ пришедшимъ къ нему Іудеомъ, Азъ есмь хлѣбъ животныи, иже сшeдыи съ небесе. Аще кто снѣсть отъ хлѣба сего, живъ будетъ во вѣкы, и хлѣбъ его же азъ дамъ, плоть моя есть, юже азъ дахъ за животъ мира. Пряхужеся между собою жидове глаголюще, како можетъ сeй намъ дати плоть свою ясти; речe же имъ Ісусъ, аминь аминь глаголю вамъ, аще не снѣсте плоти Сына человеческаго, и піeте кровь его, живота не имате въ себѣ. Ядыи мою плоть, и піяи мою кровь, имать животъ вѣчныи, и азъ воскрешу его въ послѣдніи день.