Сѵмволъ, рекше Исповѣданіе, иже во святыхъ Отца нашего Аѳанасія, Патріарха Александрійскаго

Иже хощетъ спастися, прежде всѣхъ подобаетъ ему держати каѳолическую вѣру, еяже аще кто цѣлы и непорочны не соблюдáетъ, кромѣ всякаго недоумѣнія, во вѣки погибнетъ.

Вѣра же каѳолическая сія есть: да единаго Бога въ Троицѣ, и Троицу во единицѣ почитаемъ, нижé сливающе ѵпостаси, ниже существо раздѣляюще.
Ина бо есть ѵпостась Отча, ина Сыновня, ина Святаго Духа: но Отчее, и Сыновнее, и Святаго Духа, едино есть Божество, рáвна слава, соприсносущно величество. Якóвъ Отецъ, такóвъ Сынъ, такóвъ и Святый Духъ.

Несоздáнъ Отецъ, несоздáнъ Сынъ, несоздáнъ и Святый Духъ. Непостижимъ Отецъ, непостижимъ Сынъ, непостижимъ и Духъ Святый. Вѣченъ Отецъ, вѣченъ Сынъ, вѣченъ и Святый Духъ: обаче не три вѣчни, но единъ вѣчный; якоже нижé три несоздáнніи, нижé три непостижиміи, но единъ несоздáнный, и единъ непостижимый.

Подобнѣ: Вседержитель Отецъ, Вседержитель Сынъ, Вседержитель и Духъ Святый: обаче не три вседержители, но единъ Вседержитель. Тако: Богъ Отецъ, Богъ Сынъ, Богъ и Духъ Святый: обаче не три Бози, но единъ Богъ. Равнѣ: Господь Отецъ, Господь Сынъ, Господь и Духъ Святый: обаче не три Господіе, но единъ есть Господь. Зане, якоже особно куюждо ѵпостась, Бога и Господа исповѣдати, христіанскою истиною понуждаемся: тако три Боги, или три Господы глаголати, каѳолическимъ благочестіемъ возбраняемся.

Отецъ ни отъ кого есть сотворенъ, ни созданъ, нижé рожденъ. Сынъ отъ Отца Самагó есть, не сотворенъ, ни создáнъ, но рожденъ. Духъ Святый отъ Отца не сотворенъ, ни создáнъ, нижé рожденъ, но исходящъ.

Единъ убо (есть) Отецъ, не три отцы, единъ Сынъ, не три сыны, единъ Духъ Святый, не три дуси святіи. И въ сей (Святѣй) Троицѣ ничтоже первое или послѣднее, ничтоже болѣе или мнѣе: но цѣлы три ѵпостаси, соприсносущны суть себѣ и рáвны. Сице яко да по всему, якоже предречеся, Троица во Единицѣ, и Единица въ Троицѣ почитается. Хотяй убо спастися, тако о Святѣй Троицѣ да мудрствуетъ.

Но нужно есть къ вѣчному спасенію, да и о воплощеніи Господа нашего Іисуса Христа извѣстно вѣруетъ.

Есть же правая вѣра, да вѣруемъ и исповѣдуемъ, яко Господь нашъ Іисусъ Христосъ, Сынъ Божій, Богъ и человѣкъ есть: Богъ отъ существа Отча прежде вѣкъ рожденный, и человѣкъ есть отъ существа матерня, во врéмени рожденный. Совершенный Богъ и совершенный человѣкъ, отъ души словесныя, и человѣческія плоти состояй. Равенъ Отцу по Божеству, мній Отца по человѣчеству. Иже аще и Богъ есть, и человѣкъ, обаче не два, но единъ есть Христосъ: единъ же не премѣненіемъ Божества въ плоть, но воспріятіемъ человѣчества въ Божество, единъ всяко, не сліяніемъ естествъ, но единствомъ Ѵпостаси.

Якоже бо душа словесная и плоть, единъ есть человѣкъ: тако Богъ и человѣкъ, единъ есть Христосъ, пострадавый спасенія нашего рáди, и сошéдый во адъ, и въ третій день воскресый изъ мертвыхъ, и возшéдый на небеса, и сѣдый одесную Бога и Отца Вседержителя, отонудуже пріидетъ судити живымъ и мертвымъ, Егоже пришествіемъ вси человѣцы воскрéснутъ съ тѣлесы своими и воздадутъ о своихъ дѣлѣхъ отвѣтъ: и убо благая содѣявшіи пóйдутъ въ жизнь вѣчную, злая же — во огонь вѣчный.

Сія есть каѳолическая вѣра, еяже аще кто вѣрно и извѣстно вѣрити не будетъ, спастися не возможетъ. Аминь.

Сѵмволъ, рекше Исповѣданіе, иже во святыхъ Отца нашего Аѳанасія, Патріарха Александрійскаго

Иже хощетъ спастися, прежде всѣхъ подобаетъ ему держати каѳолическую вѣру, еяже аще кто цѣлы и непорочны не соблюдáетъ, кромѣ всякаго недоумѣнія, во вѣки погибнетъ.

Вѣра же каѳолическая сія есть: да единаго Бога въ Троицѣ, и Троицу во единицѣ почитаемъ, нижé сливающе ѵпостаси, ниже существо раздѣляюще.
Ина бо есть ѵпостась Отча, ина Сыновня, ина Святаго Духа: но Отчее, и Сыновнее, и Святаго Духа, едино есть Божество, рáвна слава, соприсносущно величество. Якóвъ Отецъ, такóвъ Сынъ, такóвъ и Святый Духъ.

Несоздáнъ Отецъ, несоздáнъ Сынъ, несоздáнъ и Святый Духъ. Непостижимъ Отецъ, непостижимъ Сынъ, непостижимъ и Духъ Святый. Вѣченъ Отецъ, вѣченъ Сынъ, вѣченъ и Святый Духъ: обаче не три вѣчни, но единъ вѣчный; якоже нижé три несоздáнніи, нижé три непостижиміи, но единъ несоздáнный, и единъ непостижимый.

Подобнѣ: Вседержитель Отецъ, Вседержитель Сынъ, Вседержитель и Духъ Святый: обаче не три вседержители, но единъ Вседержитель. Тако: Богъ Отецъ, Богъ Сынъ, Богъ и Духъ Святый: обаче не три Бози, но единъ Богъ. Равнѣ: Господь Отецъ, Господь Сынъ, Господь и Духъ Святый: обаче не три Господіе, но единъ есть Господь. Зане, якоже особно куюждо ѵпостась, Бога и Господа исповѣдати, христіанскою истиною понуждаемся: тако три Боги, или три Господы глаголати, каѳолическимъ благочестіемъ возбраняемся.

Отецъ ни отъ кого есть сотворенъ, ни созданъ, нижé рожденъ. Сынъ отъ Отца Самагó есть, не сотворенъ, ни создáнъ, но рожденъ. Духъ Святый отъ Отца не сотворенъ, ни создáнъ, нижé рожденъ, но исходящъ.

Единъ убо (есть) Отецъ, не три отцы, единъ Сынъ, не три сыны, единъ Духъ Святый, не три дуси святіи. И въ сей (Святѣй) Троицѣ ничтоже первое или послѣднее, ничтоже болѣе или мнѣе: но цѣлы три ѵпостаси, соприсносущны суть себѣ и рáвны. Сице яко да по всему, якоже предречеся, Троица во Единицѣ, и Единица въ Троицѣ почитается. Хотяй убо спастися, тако о Святѣй Троицѣ да мудрствуетъ.

Но нужно есть къ вѣчному спасенію, да и о воплощеніи Господа нашего Іисуса Христа извѣстно вѣруетъ.

Есть же правая вѣра, да вѣруемъ и исповѣдуемъ, яко Господь нашъ Іисусъ Христосъ, Сынъ Божій, Богъ и человѣкъ есть: Богъ отъ существа Отча прежде вѣкъ рожденный, и человѣкъ есть отъ существа матерня, во врéмени рожденный. Совершенный Богъ и совершенный человѣкъ, отъ души словесныя, и человѣческія плоти состояй. Равенъ Отцу по Божеству, мній Отца по человѣчеству. Иже аще и Богъ есть, и человѣкъ, обаче не два, но единъ есть Христосъ: единъ же не премѣненіемъ Божества въ плоть, но воспріятіемъ человѣчества въ Божество, единъ всяко, не сліяніемъ естествъ, но единствомъ Ѵпостаси.

Якоже бо душа словесная и плоть, единъ есть человѣкъ: тако Богъ и человѣкъ, единъ есть Христосъ, пострадавый спасенія нашего рáди, и сошéдый во адъ, и въ третій день воскресый изъ мертвыхъ, и возшéдый на небеса, и сѣдый одесную Бога и Отца Вседержителя, отонудуже пріидетъ судити живымъ и мертвымъ, Егоже пришествіемъ вси человѣцы воскрéснутъ съ тѣлесы своими и воздадутъ о своихъ дѣлѣхъ отвѣтъ: и убо благая содѣявшіи пóйдутъ въ жизнь вѣчную, злая же — во огонь вѣчный.

Сія есть каѳолическая вѣра, еяже аще кто вѣрно и извѣстно вѣрити не будетъ, спастися не возможетъ. Аминь.

Symbolum Athanasium

Quicúmque vult salvus esse, ante ómnia opus est, ut téneat cathólicam fidem: Quam nisi quisque íntegram inviolatámque serváverit, absque dúbio in ætérnum períbit.

Fides autem cathólica hæc est: ut unum Deum in Trinitáte, et Trinitátem in unitáte venerémur. Neque confundéntes persónas, neque substántiam separántes. Alia est enim persóna Patris, ália Fílii, ália Spíritus Sancti: Sed Patris, et Fílii, et Spíritus Sancti una est divínitas, æquális glória, coætérna maiéstas. Qualis Pater, talis Fílius, talis Spíritus Sanctus.

Increátus Pater, increátus Fílius, increátus Spíritus Sanctus. Imménsus Pater, imménsus Fílius, imménsus Spíritus Sanctus. Ætérnus Pater, ætérnus Fílius, ætérnus Spíritus Sanctus. Et tamen non tres ætérni, sed unus ætérnus. Sicut non tres increáti, nec tres imménsi, sed unus increátus, et unus imménsus.

Simíliter omnípotens Pater, omnípotens Fílius, omnípotens Spíritus Sanctus. Et tamen non tres omnipoténtes, sed unus omnípotens. Ita Deus Pater, Deus Fílius, Deus Spíritus Sanctus. Ut tamen non tres Dii, sed unus est Deus. Ita Dóminus Pater, Dóminus Fílius, Dóminus Spíritus Sanctus. Et tamen non tres Dómini, sed unus est Dóminus. Quia, sicut singillátim unamquámque persónam Deum ac Dóminum confitéri christiána veritáte compéllimur: ita tres Deos aut Dóminos dícere cathólica religióne prohibémur.

Pater a nullo est factus: nec creátus, nec génitus. Fílius a Patre solo est: non factus, nec creátus, sed génitus. Spíritus Sanctus a Patre et Fílio: non factus, nec creátus, nec génitus, sed procédens.

Unus ergo Pater, non tres Patres: unus Fílius, non tres Fílii: unus Spíritus Sanctus, non tres Spíritus Sancti. Et in hac Trinitáte nihil prius aut postérius, nihil maius aut minus: sed totæ tres persónæ coætérnæ sibi sunt et coæquáles. Ita ut per ómnia, sicut iam supra dictum est, et únitas in Trinitáte, et Trínitas in unitáte veneránda sit. Qui vult ergo salvus esse, ita de Trinitáte séntiat.

Sed necessárium est ad ætérnam salútem, ut Incarnatiónem quoque Dómini nostri Iesu Christi fidéliter credat.

Est ergo fides recta ut credámus et confiteámur, quia Dóminus noster Iesus Christus, Dei Fílius, Deus et homo est. Deus est ex substántia Patris ante sæcula génitus: et homo est ex substántia matris in sæculo natus. Perféctus Deus, perféctus homo: ex ánima rationáli et humána carne subsístens. Æquális Patri secúndum divinitátem: minor Patre secúndum humanitátem. Qui licet Deus sit et homo, non duo tamen, sed unus est Christus. Unus autem non conversióne divinitátis in carnem, sed assumptióne humanitátis in Deum. Unus omníno, non confusióne substántiæ, sed unitáte persónæ.

Nam sicut ánima rationális et caro unus est homo: ita Deus et homo unus est Christus. Qui passus est pro salúte nostra: descéndit ad ínferos: tértia die resurréxit a mórtuis. Ascéndit ad cælos, sedet ad déxteram Dei Patris omnipoténtis: inde ventúrus est iudicáre vivos et mórtuos. Ad cuius advéntum omnes hómines resúrgere habent cum corpóribus suis; et redditúri sunt de factis própriis ratiónem. Et qui bona egérunt, ibunt in vitam ætérnam: qui vero mala, in ignem ætérnum.

Hæc est fides cathólica, quam nisi quisque fidéliter firmitérque credíderit, salvus esse non póterit.

Dominica Sanctissimae Trinitatis - ad Primam